Privredni rast Srbije će, prema projekcijama, iznositi 2,8 odsto u 2025. godini, objavila je Svetska banka. Kako je navedneo, rast je usporen uglavnom zbog nižeg priliva stranih direktnih investicija (SDI) i neizvesnosti na svetskim tržištima.
Srednjoročno se očekuje oporavak rasta na nivo između tri i četiri odsto. Nakon dobrih rezultata u 2024, privreda je izgubila zamajac zbog nižeg nivoa privatnih ulaganja i neto priliva SDI u uslovima globalne neizvesnosti, navedeno je u saopštenju.
Rast se usporio na procenjenih dva odsto u prvoj polovini 2025. zbog naglog pada građevinske aktivnosti i slabijeg rezultata poljoprivrede, na koji su uticali negativni klimatski šokovi.
U prvoj polovini 2025, učešće fiskalnog deficita u godišnjem BDP-u ostalo je na veoma niskom nivou od 0,2 odsto. Javni dug nastavio je da pada, dostigavši 45 odsto BDP-a, a deficit tekućeg računa povećan je za 82 odsto na 2,3 odsto BDP-a, pošto je uvoz i robe i usluga rastao brže od izvoza, kao i zbog nižeg neto priliva doznaka.
Na tržištu rada, stopa nezaposlenosti nastavila je da pada, i na kraju perioda bila je prosečnih 8,8 odsto, a stopa zaposlenosti ostala je na rekordnih 51,6 odsto.
“Radna mesta presudna za održanje privrednog rasta na Zapadnom Balkanu”
Srbija i ceo region Zapadnog Balkana moraju da se fokusira na kreiranje kvalitetnih radnih mesta kako bi održali privredni rast i približili se stepenu razvoja Evropske unije, navodi se u izveštaju Svetske banke.
Privredni rast na Zapadnom Balkanu usporio je tokom 2025, budući da je inflacija dovela do smanjenja potrošnje, dok je pojačana neizvesnost ograničavala trgovinu i ulaganja, uprkos solidnom rastu zarada i kredita.
Fiskalna politika, i pored blagog popuštanja, ostaje disciplinovana, tako da je deficit bio ispod tri odsto a javni dug je nastavio da pada.
Prema prognozama Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan, kombinovani privredni rast Zapadnog Balkana dostići će tri odsto u 2025, što je za 0,2 procentna poena niže od prethodnih projekcija. Predviđa se i ubrzanje rasta na 3,1 odsto u 2026, a zatim na 3,6 odsto u 2027.
Zamka srednjeg dohotka
“Srbija je ostvarila dobre makroekonomske rezultate, ali njen privredni rast treba da se ubrza. Izlazak iz ’zamke srednjeg dohotka’ zahteva prelazak na ekonomiju koju pokreću inovacije i koja podstiče produktivnost i omogućava domaćim firmama da se integrišu u lance vrednosti u Evropskoj uniji (i globalno). Za Srbiju, to bi, između ostalog, značilo privlačenje ’grinfild’ SDI i ulaganja u sektore sa većom dodatom vrednošću, veća ulaganja u istraživanje i razvoj i unapređenje ljudskog kapitala tokom čitavog životnog ciklusa radi jačanja kapaciteta i veština”, izjavio je direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara.
Očekuje se da će Srbija u narednih nekoliko godina ostvarivati privredni rast od oko tri do četiri odsto godišnje.
Među negativnim rizicima su potencijalna budžetska podrška za državna preduzeća suočena sa teškoćama u poslovanju, slabija eksterna tražnja za izvozom iz Srbije u uslovima globalne neizvesnosti na polju trgovinske politike, kao i uticaj ekstremnih vremenskih događaja na poljoprivredu i infrastrukturu.
Prema očekivanjima, inflacija će se u 2027. vratiti u središte ciljanog raspona Narodne banke Srbije.
Održiv privredni rast, uz bolje usmerenu i adekvatniju socijalnu pomoć, ostaje ključ za dalje smanjenje siromaštva, navedeno je u saopštenju.
Komentari (0)