Polovinom prošle godine, Ilon Mask je kratko objavio, bez iznošenja previše detalja, da istraživači njegove kompanije Neuralink rade na izradi moždanog implanta koji će napraviti neku vrstu simbioze između čoveka i mašine.
Objava je, kako to već biva u slučaju kontroverznog milijardera, pokrenula lavinu pitanja, među kojima šta donose pomenuti implanti i da li je ovo početak kraja ljudske rase.
Naredna informacija koja je stigla iz Neuralina otkrila je da implatni nisu samo u fazi osmišljavanja, već da su uspešno testirani, i to u praksi. Mask je oduvek bio poznat po svojim bombastičnim izjavama, ali je ova iznenadila čitav svet:
“A monkey has been able to control a computer with his brain“
U prevodu: “Majmun je svojim mozgom uspeo da kontroliše računar”.
USB kao veza
Kao što i pretpostavljate usledila je gomila pitanja, a Mask je objasnio da je testiranje na ljudima planirano za 2020. godinu. Mnogi su se tada na društvenim mrežama i dobrovoljno prijavljivali za ugradnju implanta!
I tako je Neuralink postao najtraženija tema na bioinženjerskim i medicinskim internet forumima širom sveta.
Šta to zapravo Mask želi da postigne? Ovde ne govorimo u običnom korišćenju veštačke inteligencije koja će pomoći u razvoju nauke, obrazovanja, medicine ili neke druge ljudske delatnosti. Neuralink očigledno planira da potpuno transformiše način na koji ljudski mozak funkcioniše.
Istovremeno, nameću se brojna pitanja. Ljude zanima hoće li se uz pomoć implatna pratiti naše kretanje i lokacija, snimati naši razgovori, i zašto moraju biti ugrađeni baš u ljudski mozak?! Sve ovo zvuči prilično nejasno, nedorečeno, a moramo priznati i pomalo jezivo ili preteće, piše portal Bug.hr.
Elon Musk says Neuralink plans 2020 human test of brain-computer interface – CNET https://t.co/wPcK9Kh2QE
— aimer votre vie ❤️ (@andLoveYourLife) May 15, 2020
O tehnologiji koju razvija Neuralink znamo sledeće: osnova projekta je neuro-implant (mikročip), koji se sastoji od mikroelektroda, čije ultratanke niti dosežu do precizno određenih moždanih regija.
Mikroelektrode i niti su ekstremno malih dimenzija, pa se s lakoćom, kako tvrde, ugrađuju u mozak životinja (miševa, pacova, majmuna), a kao veza prema računaru služi i standardni USB-C priključak.
Neuroni, stanice od kojih je građen mozak i koje su njegove osnovne funkcionalne jedinice, prilikom rada odašilju mikroelektrične impulse. Nuralinkov implant je dizajniran tako da registruje te impulse iz ciljanih regija mozga, te ih pomoću prijemnika prikuplja i prosleđuje u računar na dalju obradu. Razvojni tim tvrdi kako je moguće odjednom ugraditi i do desetak mikročipova.
Sada dolazimo do jednog od najvažnijih tehničkih pitanja: kako će jedan takav uređaj ubacuje u mozak?
Mask je više puta izjavio da je postupak praktično bezbolan, upoređujući ga sa rutinskim laserskim intervencijama na oku. Neuralinkov mikročip bi se ubacivao bezbolno i sigurno pomoću posebno dizajniranog robotskog aparata, tvrdi milijarder.
@elonmusk @richardmarx @JimCarrey @EricMcCormack @SeanHayes @tfoamerica @UN_News_Centre@Janefonda @DavidSpade
The terrifying ‘Neuralink’ machine that Elon Musk will use to turn humans into cyborgs by putting a chip… #Topbuzz https://t.co/ag7jfOBr5E
— Kathryn Haseltine-McConkey (@KathrynHaselti1) February 7, 2020
Pomoć u lečenju bolesti
Kada prikupimo sve raspoložive informacije o projektu Neuralinka, možemo sa priličnom sigurnošću zaključiti da njihov razvoj moždanih mikročipova ide u tri pravca:
1. Pomoć osobama koje su zbog bolesti ili traume izgubile funkciju motorike, kao i lečenje bolesti i poremećaja koji dolaze iz mozga.
2. Izrada funkcionalne, dvosmerne, komunikacijske veze između čoveka i mašine.
3. Stvaranje simbioze čoveka i veštačke inteligencije.
Ovo nisu maštarije ili nekakve sci-fi ideje, već realni, postojeći Neuralinkov program i smernice za nastavak rada, istraživanja i inovacija na polju objedinjavanja moždanih i računarskih snaga i sposobnosti, a sve u korist čovečanstva, kojem preti propast, kako je Mask uveren, ukoliko nastavi da sadašnjim tempom koristi svoje intelektualne i ostale resurse, piše Bug.hr.
A, šta bi to Neuralink doneo čovečanstvu, ako bi uspeo u svojim planovima?
Kada biotehnologija uspe da uspostavi korisnu komunikaciju računara sa ljudskim mozgom, nepokretnim osobama bi se moglo omogućiti da povrate izgubljene funkcije i kontrolu nad svojim telom. Mikročipovi bi pomogli ljudima da povrate vid, sluh i dodir, a nemima govor.
Matematičari bi mogli da brže računaju, profesije koje barataju velikim brojem podataka mogle bi da povlače te informacije direktno u mozak iz memorijskih i procesorskih kapaciteta računara…
Mogućnosti su zaista brojne, a sve započinju mikroelektrodama koje čitaju i pišu podatke iz mozga i u mozak.
Opasnost po čovečanstvo?
U svakoj priči postoji “ali”, pa tako i u Neuralinkovoj. Čak i Mask priznaje kako će biti teško dobiti zvaničnu dozvolu za masovno sprovođenje testiranja implanta na ljudima.
Američka FDA, u čijem je domenu izdavanje takvih dozvola, poznata je po svojoj restriktivnoj i opreznoj politici prema eksperimentima na ljudima. Neuralink će morati da iznese vrlo jasne i čvrste, statistički nedvosmislene snažne dokaze (pa i garancije!) o uspešnosti i sigurnosti svojih zahvata, pre nego što ih FDA uopšte uzme u razmatranje.
Na kraju, ostaje još i pitanje koje se javlja pri najavi velikih i revolucionarnih tehnoloških inovacija: predstavlja li spoj mozga i računara opasnost za čovečanstvo?
Kada govori o toj temi, Mask ima jasan stav : “Mislim da mozak i računari mogu da funkcionišu zajedno. Verujem da će veštačka inteligencija vremenom nadmašiti ljudsku, pa će nam implant biti potreban kako bi svojim mozgom mogli da ispratimo napredak mašina i iskoristimo ga za sebe”.
Njegovo mišljenje ipak ne dele svi, a kakav je vaš stav?
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Komentari (0)