Vest da će se Ivana Španović, najbolja srpska atletičarka i višestruka šampionka u skoku udalj, fokusirati isključivo na troskok u narednom takmičarskom ciklusu, iznenadila je mnoge.
Ipak, ova odluka otvara novo poglavlje u njenoj karijeri i skreće pažnju na jednu od najzahtevnijih, ali često potcenjenih atletskih disciplina. Disciplina za koju je, kako sama kaže, dozvolu čekala 10 godina.
– Srećna sam što mogu da kažem da sam zdrava, puna samopouzdanja i jako uzbuđena zbog novog poglavlja i troskoka. Čekala sam 10 godina da dobijem zeleno svetlo da se takmičim u ovoj disciplini – poručila je Ivana koja je nedavno u troskoku postala šampionka Balkana.
Šta je zapravo troskok?
Troskok je atletska disciplina iz grupe skokova, koja se izvodi na sličan način kao skok udalj, ali sa tri uzastopna odraza: hop – step – jump.
U teoriji i praksi, izvođenje izgleda ovako: Prvi odraz (hop) – atletičar se odguruje sa jednom nogom i doskače na istu nogu. Drugi odraz (step) – s noge s kojom je doskočio, odmah se odguruje i doskače na suprotnu nogu. Treći odraz (jump) – sa druge noge se izvodi završni skok, kojim se ulazi u pesak, slično kao kod skoka udalj.
Atletičar mora da ne pređe belu dasku prilikom prvog odraza (isto kao u skoku udalj), jer to povlači prestup. Doskok se meri od daske za odraz do najbližeg traga u pesku koji je atletičar ostavio. Svaki takmičar ima određen broj pokušaja (najčešće šest u finalu), a važi najbolji rezultat.
Troskok zahteva izuzetnu eksplozivnu snagu, tehniku, koordinaciju i elastičnost. Nije dovoljno samo skočiti daleko – svaki deo mora da bude precizan. Ako je i jedan odskok slab, ceo rezultat trpi. Zbog toga se ova disciplina smatra jednom od najkompleksnijih u atletici.
Svetski rekord u muškoj konkurenciji drži Džonatan Edvards sa skokom od 18,29 metara (1995), dok u ženskoj konkurenciji, rekord drži Julimar Rohas iz Venecuele – sa neverovatnih 15,74 metra, postavljen 2022. godine.
Komentari (0)