Grčka još uvek spada u relativno sigurne zemlje i po pitanju bezbednosti na globalnom nivou se u 2025. godini između 163 države nalazi na 45. mestu, što je pogoršanje za pet mesta u odnosu na raniji period.
U evropskim okvirima ona je na sredini tabele, na 28. mestu, prema statistikama GPI (Global Peace Index), piše Politika.
Kada je reč o opštem nivou kriminala u evropskim, ali i svetskim okvirima, Grčka opet drži sredinu sa indeksom od 46,5, što je značajno niže nego u SAD ili Francuskoj. Ipak, poslednjih godina je prisutno povećanje kriminala, ali je opet sigurnija nego, recimo, Španija ili Italija.
Kao popularna turistička destinacija i zemlja sa razvijenom mrežom puteva, Grčka se posebno u urbanim, turističkim oblastima sve više suočava sa porastom krađa automobila, sa čime su se suočili i srpski državljani. To naročito važi za Halkidiki i uopšte solunsku oblast. Godišnje se ukrade od 12.000 do 16.000 vozila, najmanje 50 dnevno, od čega dve trećine u Atini i Solunu. Oko 30 do 40 odsto vozila nikada ne bude pronađeno, što ukazuje na delovanje organizovanih kriminalnih grupa. Omiljene marke za kradljivce su „tojota jaris” i „korola”, jer su pouzdani i često korišćeni gradski automobili. „Hjundai” je jednostavan za obijanje i široko rasprostranjen. „Folksvagenovi” modeli „golf” i „polo” su popularni među mladima i laki za preprodaju, Nisanovi „mikra” i „kaškai” modeli su traženi zbog delova. Naravno, kradu se i „mercedesi” i BMV, ali po narudžbini za „izvoz”.
Dešava se da ukradeni automobili budu vraćeni, odnosno pronađeni na nekoj drugoj lokaciji, jer su služili za jednokratnu upotrebu, odnosno prevoz migranata. Metodi krađe su elektronsko hakovanje, lažni majstori i lažna služba pomoći koja odvozi „pokvareni” automobil, ispostavlja se u nepoznatom pravcu…
Automobili se i obijaju, krade se sve iz njega, falsifikuju tablice i dokumenta i zatim odvozi iz Grčke. Ove pojave su česte, lopovima je teško ući u trag te policija apeluje na turiste da instaliraju GPS za praćenje i dodatnu elektronsku zaštitu, da izbegavaju parkiranje na neosvetljenim mestima, ali i na velikim javnim parkinzima naročito ispred supermakrekta… Lopovi koriste sofisticirane metode, reprogramiranje čip ključeva, kloniranje VIN brojeva, dakle, elektronske zahvate. Prednjače grupe Roma, zatim albanske i gruzinske grupe… Šta čini policija, koje su nove bezbednosne strategije ove godine?
Uvodi se elektronski nadzor i nove tehnologije, instaliranje pametnih kamera na ključnim tačkama u gradu, putevima i lukama koje automatski prepoznaju registarske tablice, zatim povezivanje sa bazama podataka lokalne policije i Interpola, što omogućava automatsku detekciju ukradenih vozila. Centralizovana je baza podataka za vozila i prijavljivanje krađe u roku od sat vremena. U planu je jačanje rada saobraćajne i kriminalističke policije, odnosno osnovane su nove jedinice unutar grčke policije sa fokusom na krađu vozila. Vrlo je važna bliska saradnja sa bugarskom, albanskom i policijom Severne Makedonije, kao i čvrsta saradnja sa Interpolom i Evropolom. Deo programa je i tzv. sigurna četvrt, kada lokalna zajednica u saradnji sa policijom formira komitet bezbednosti i pomaže u praćenju sumnjivih aktivnosti u njihovom kraju uz brzo prijavljivanje nadležnim organima. Dakle, Grčka kada je reč o krađi vozila, kojoj želi da stane na put, primenjuje kombinaciju tehnologije, lokalne saradnje i međunarodne koordinacije, strategiju koja se bazira na digitalizaciji i pametnom sistemu nadzora, brzoj razmeni podataka sa EU, edukaciji i podsticaju građana na saradnju i koncentrisanju na ciljane operacije u Atini, Solunu i na Kritu.
Atina i njeno okruženje imaju najvišu stopu kriminala, sa indeksom 52,9 i u njoj se desilo samo u prvoj polovini ove godine 62 odsto krađa i provala, i čak 25 procenata ubistava. Poslednjih meseci je zabeleženo 30 ubistava, praktično jedno na svakih pet dana. Veliki je broj ubistava u porodici, među emotivnim partnerima. U zatvoru je mlada žena koja je ubila petoro dece, sve češće je razračunavanje kriminalnih organizacija prvenstveno zbog trgovine narkoticima, ali i preimućstva u kontroli benzinskih pumpi. U Solunu je situacija nešto bolja, dok je na ostrvima nivo kriminala niži.
Krađe i provale, najviše automobila i upadanje u kuće, čak i dok su vlasnici u njima, čine najveći broj delikata. Tako je od početka godine registrovano 20.000 krađa i provala. U Atini i njenom okruženju postoje opštine gde policija čak izbegava da zalazi, gde se stanovnici žičanom ogradom, agresivnim psima i oružjem pokušavaju da zaštite od provala.
Oružane pljačke, prosečno devet dnevno i organizovani kriminal čine značajan deo imovinskog kriminala pri čemu 66 posto krađa i provala dolazi od ruku domaćih grupa, čak 81 odsto su to grupe Roma dok među stranim kriminalcima prednjače albanske grupe, čak sa 70 odsto, 10 odsto su gruzinske bande. Bilo ih je i sa naših prostora o čemu svedoči činjenica da su neki pripadnici kriminalnih klanova sa međunarodnih poternica bili likvidirani upravo u Grčkoj gde su se krili.
Ipak, i pored svega, Grčka je i dalje zemlja sa umerenim procentom ukupnog kriminala. Jedino je džeparenje u turističkim zonama iznad evropskog proseka.
Komentari (0)