Kada je italijanska poslanica Ličia Ronculi, pre petnaest ušla u zasedanje Evropskog parlamenta sa svojom ćerkom Vitorijom, starom svega 44 dana, kamera je zabeležila prizor koji je bio neverovatan – majka koja je donela bebu na posao. Ipak, taj potez se ubrzo pretvorio u simbol tihe, ali dugotrajne revolucije, zahteva da se politička arena prilagodi realnosti života zaposlenih majki.
Ronculi je tada isticala da njen potez nije bio politička predstava, već praktična potreba, dojila je, morala je da glasa i obavlja dužnosti, a sistem nije nudio adekvatne mehanizme za usklađivanje roditeljstva i mandata. Fotografije sa Vitorijom u nosiljci, pored glasačke table – ponekad kako spava, ponekad kako “glasa” zajedno sa majkom, obišle su svet.
Iako je ovaj gest bio snažan vizuelni apel za veću fleksibilnost, pravni okvir Evropskog parlamenta ostao je ograničen. Do pre nekoliko godina,poslanici Evropskog parlamenta formalno nisu imali roditeljsko odsustvo koje bi im omogućilo zamenu ili privremeno rasterećenje bez gubitka prava glasa. I dalje su bili obavezni da lično budu prisutni na glasanju, što je činio Ronculin gest još oštrijom refleksijom strukturalnih nedostataka.
Njen potez nije ostao izolovan anegdotom. Postao je simbol i referentna tačka u diskusijama o usklađivanju rada i porodičnog života širom Evropske unije. Aktivisti za ravnotežu između posla i privatnog života koriste njen primer da ukažu kako institucionalne prepreke ostavljaju žene pred izborom – ili porodica ili karijera. Studije o trendovima evropskih politika u pomirenju rada i porodičnog života ukazuju na postepeni napredak, ali i na trajne praznine, posebno kod visokopozicioniranih funkcionera čiji mandati ne predviđaju zamene tokom odsustva.
Ponovna serija objava na društvenim mrežama, uključujući Instagram i druge platforme, podigla je pažnju javnosti na priču o Ronzuli i Vitoriji. Stare fotografije su se proširile kao viralni sadržaj, a poruke uz njih podsećaju da je taj događaj bio “više od majke koja je dovela dete na posao” — bio je apel za humanizaciju politike i podsećanje da institucije moraju pratiti stvarni život ljudi koje predstavljaju.
Nakon što je napustila Evropski parlament Licia Ronzulli je nastavila političku karijeru u Italiji. Od marta 2018. godine zastupnica je u italijanskom Senatu, gde predstavlja Lombardiju. Njen rani gest u EP i dalje se navodi u javnim diskusijama kao primer lične inicijative koja prevazilazi formalne odsustvo u sistemu – ilustracija kako pojedinac može koristiti svoj položaj da vizuelno i retorički skrene pažnju na strukturalne neravnoteže.
Komentari (0)