Slaba cirkulacija u rukama i nogama nije bolest sama po sebi, već upozoravajući znak da u telu postoji dublji zdravstveni problem.
Kada krv ne može nesmetano da teče kroz krvne sudove, ćelije ne dobijaju dovoljno kiseonika i hranljivih materija, što može da izazove niz neprijatnih i potencijalno opasnih simptoma i posledica slabe cirkulacije, poput trajnog oštećenja tkiva ili vitalnih organa.
Uzroci loše cirkulacije mogu da budu brojni i raznovrsni, od gojaznosti i dijabetesa, preko proširenih vena i krvnih ugrušaka, pa sve do ozbiljnih srčanih i vaskularnih bolesti poput periferne arterijske bolesti.
Prepoznavanje simptoma na vreme i razumevanje potencijalnih uzroka ključno je za sprečavanje komplikacija koje mogu da utiču na kvalitet života.
Šta znači slaba cirkulacija?
Cirkulatorni sistem transportuje krv, kiseonik i hranljive materije kroz celo telo. Kada se protok krvi u određenom delu tela smanji, taj deo ne dobija neophodne hranljive materije, što može da dovede do simptoma slabe cirkulacije.
Slaba cirkulacija može da se odnosi na nedovoljan protok kroz:
– arterije, koje snabdevaju krvlju ruke i noge
– vene, koje vraćaju krv ka srcu
– limfni sistem, koji odvodi tečnosti iz tkiva
Simptomi slabe cirkulacije
Najčešći simptomi slabe cirkulacije uključuju:
– trnjenje
– utrnulost
– pulsirajući ili žareći bol u udovima
– bol
– grčeve u mišićima
Svako stanje koje može da dovede do slabe cirkulacije može da izazove i specifične simptome. Na primer, osobe sa perifernom arterijskom bolešću mogu da imaju erektilnu disfunkciju pored uobičajenih simptoma kao što su bol, utrnulost i trnjenje.
Uzroci slabe cirkulacije
Postoji više različitih uzroka slabe cirkulacije.
Periferna arterijska bolest (PAD)
Periferna arterijska bolest je vrsta periferne vaskularne bolesti. Za oba stanja koristi se skraćenica PAD. Reč je o cirkulatornom oboljenju koje izaziva suženje arterija. Može da dovede do slabe cirkulacije u ekstremitetima, najčešće u nogama.
Kod srodnog stanja – ateroskleroze, arterije postaju ukočene zbog nakupljanja plaka u arterijama i krvnim sudovima. Ova dva stanja smanjuju protok krvi ka ekstremitetima i mogu da izazovu bol.
Smanjen protok krvi u ekstremitetima može da dovede do:
– utrnulosti i trnjenja
– slabosti
– bola
– otoka
Vremenom to može da izazove oštećenje nerava i tkiva. Bez lečenja, smanjen protok krvi i plak u karotidnim arterijama mogu da izazovu moždani udar. Karotidne arterije su glavni krvni sudovi koji dovode krv do mozga. Ako se plak nakuplja u arterijama srca, povećava se rizik od srčanog udara.
PAD je najčešći kod osoba starijih od 50 godina, ali može da se javi i kod mlađih. Rizik za razvoj PAD-a je četiri puta veći kod pušača nego kod nepušača.
Krvni ugrušci
Krvni ugrušci blokiraju protok krvi, delimično ili u potpunosti. Mogu da se razviju gotovo bilo gde u telu, ali ugrušak koji se formira u rukama ili nogama može da izazove probleme sa cirkulacijom.
Krvni ugrušci mogu da nastanu iz različitih razloga i mogu da budu opasni.
Kod duboke venske tromboze (DVT), ugrušak se formira u dubokim venama tela, najčešće u nozi. Ako osoba ima DVT i ugrušak iz noge se odvoji, može da prođe kroz druge delove tela, uključujući srce ili pluća. To može da dovede do moždanog udara, srčanog udara ili plućne embolije.
Simptomi DVT uključuju:
– bol
– oticanje
– toplota na pogođenom mestu
Veća je verovatnoća da će da se dobije DVT ako se dugo ostaje u nepokretnom stanju, na primer, ako se ima problema sa pokretljivošću ili je osoba duže vreme u krevetu. U takvim situacijama posledice mogu da budu ozbiljne, pa čak i smrtonosne. Rano lečenje često može da spreči teške komplikacije.
Proširene vene
Proširene vene su uvećane vene, obično na nogama. Izgledaju iskrivljeno, uvijeno i otečeno. Mogu da se razviju kada postoji povećan pritisak na krvne sudove u donjim ekstremitetima ili zbog oštećenja krvnih sudova.
Ako osoba ima proširene vene, može da oseća sledeće simptome u nogama:
– osećaj težine
– bol
– peckanje
– svrab
Oštećene vene ne mogu da transportuju krv tako efikasno kao zdrave vene, što može da dovede do problema sa cirkulacijom. Ponekad mogu da se stvore krvni ugrušci, ali oni obično ne izazivaju dalje komplikacije kao kod duboke venske tromboze (DVT).
Faktori koji povećavaju rizik od razvoja proširenih vena uključuju:
stariji uzrast
ženski pol
trudnoću
gojaznost
dugo stajanje, na primer na poslu
zatvor
tumor
istoriju DVT-a
pušenje
genetski faktori
Dijabetes
Hronično povišen nivo glukoze u krvi može da ošteti nerve i krvne sudove, što utiče na cirkulaciju u celom telu, uključujući ruke, noge, šake i stopala.
Znaci na koje treba da se obrati pažnja su:
hladna ili utrnula stopala ili šake
ispucala ili suva koža na stopalima
lomljivi nokti
gubitak malja na rukama ili nogama
plavičasti nokti ili bleda/plavičasta nijansa kože, što može da bude teže uočljivo kod tamnijeg tena
sporo zarastanje rana, jer krv ne može da dopremi hranljive materije do tog mesta
bol ili grčevi
Svako ko primeti ove znake trebalo bi da se obrati lekaru.
Osobe sa uznapredovalim dijabetesom mogu da imaju poteškoće u prepoznavanju znakova loše cirkulacije ili rana, jer dijabetična neuropatija može da smanji osećaj u ekstremitetima.
Ako osoba sa dijabetesom ima ranu na nozi ili stopalu, treba odmah da potraži medicinski savet. Bez lečenja, mogu da nastanu čirevi i infekcije, koje ponekad zahtevaju čak i amputaciju.
Dijabetes takođe povećava rizik od srčanih i vaskularnih problema, uključujući perifernu arterijsku bolest (PAD). Ljudi sa dijabetesom imaju veći rizik od ateroskleroze, povišenog krvnog pritiska i bolesti srca.
Gojaznost
Gojazne osobe su u visokom riziku od problema sa cirkulacijom.
Gojaznost povećava rizik od:
– proširenih vena zbog pritiska na stomak i donji deo tela
– masnih naslaga u krvnim sudovima, što dovodi do ateroskleroze
– upalnih procesa u celom telu
– različitih aspekata metaboličkog sindroma, uključujući bolesti srca i bubrega
– dijabetesa, koji može izazvati oštećenje nerava i vena
Ovi i drugi faktori mogu da doprinesu razvoju problema sa cirkulacijom.
Rejnoova bolest
Osobe koje hronično imaju hladne ruke i stopala možda imaju Rejnoovu bolest. Ova bolest izaziva da se male arterije u šakama i prstima privremeno suze, usled spazma. Simptomi obično traju oko 20 minuta, ali mogu da variraju. Rejnoova bolest najčešće zahvata šake i prste.
Sužene arterije imaju smanjenu sposobnost prenosa krvi kroz telo, pa mogu da se jave simptomi slabe cirkulacije. Simptomi Rejnoove bolesti se obično javljaju kada je osoba izložena niskim temperaturama ili kada je pod stresom.
Iako se arterije najčešće sužavaju kao odgovor na hladnoću, simptomi Rejnoove bolesti (ili Rejnoovog fenomena) ne moraju biti nužno povezani sa niskim temperaturama.
Komentari (0)