Srpska pravoslavna crkva danas slavi i obeležava Svetog mučenika Trifuna koji je stradao za hrišćansku veru. U crkvenom kalendaru ovaj dan je označen crnim podebljanim slovom, a obeležava se i kao pretprazništvo Sretenja koje je sutra, odnosno u subotu, 15. februara. Sveti Trifun se smatra zaštitnikom mnogih zanata i onih koji iskreno vole i neguju hrišćansku ljubav.
Sveti Trifun rođen je u selu Kampsadi u Frigiji od siromašnih roditelja. U detinjstvu čuvao guske. I još od detinjstva na njemu je bila velika blagodat Božija, te je mogao isceljivati bolesti na ljudima i na stoci, i izgoniti zle duhove.
SPC i njeni vernici, verujući u čudesnu moć molitvenog zastupništva svetog mučenika Trifuna, ustanovila je naročiti molitveni čin, koji se vrši sa njivama ili baštama, ako se dogodi šteta od insekata, miševa i drugih životinja. Kad se vrši ovaj čin uzima se zejtin iz kandila svetog Trifuna i bogojavljenska vodica, pa sveštenik unakrst škropi njivu, baštu ili vinograd, i pored ostalog čita i “zaklinanije svjatago mučenika Trifuna”. Na taj način sveti Trifun se smatra zaštitnikom poljskih useva.
Vinogradari zbog toga slave svetog Trifuna kao patrona, pa toga dana idu u vinograde, orezuju po koju lozu i vinom zalivaju po koji čokot, da bi time povratili vinogradu malaksalu snagu, posle dugog zimskog mrtvila, pa da počne bujati u proleće koje se već počinje primicati. Zbog toga svetog Trifuna u Istočnoj Srbiji zovu Orezač i Zarizoj. Inače, veruje se ako na Trifundan pada sneg ili kiša, biće kišna i rodna godina, ako je vedro, godina će biti sušna i nerodna.
Svojim zaštitnikom smatraju ga i gostioničari.
Veruje se da ako na Trifundan pada sneg ili kiša, biće kišna i rodna godina. Ako je vedro, godina će biti sušna i nerodna. Veruje se, takođe, da posle ovog dana zima polako počinje da popušta – to Sveti Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i sneg počne da se topi.
Bude se priroda i ljubav, sa ovim danom stiže proleće, da se budi priroda i najuzvišenije osećanje kod ljudi – ljubav. Običaj da se 14. februara slavi praznik zaljubljenih potiče iz vremena antičke Grčke i Rima, kada su slavljena božanstva plodnosti i zaštitnici svetosti braka. Na Dan zaljubljenih običaji su različiti i sve više se vezuju za potrošačko društvo, dok se u pravoslavnim hramovima i u pravoslavnim domovima na Trifundan poštuje pretežno vekovna tradicija crkve.
Komentari (0)