Ako tražiš zdravu ishranu koja ne podrazumeva brojanje kalorija, stroga pravila i dozvoljava ti da povremeno uživaš u mesu, fleksitarijanska dijeta može biti pravi izbor za tebe.
U svojoj najjednostavnijoj definiciji, fleksitarijanska dijeta predstavlja kombinaciju reči “fleksibilna” i “vegetarijanska.” Ona se nalazi između potpuno veganske i vegetarijanske ishrane, uz mogućnost povremene konzumacije životinjskih proizvoda.
Nutricionistkinja Kejt Paton, registrovana dijetetičarka, objašnjava detalje ovog načina ishrane. Fleksitarijanska dijeta je fleksibilnija alternativa vegetarijanstvu. Fokus ostaje na voću, povrću, celim žitaricama, mahunarkama i orasima, dok se može povremeno konzumirati meso.
Ako vegetarijanstvo nikada nije opcija jer osoba uživa u dobrom hamburgeru, fleksitarijanska dijeta mogla bi ti odgovarati. Ipak, važno je napomenuti da ova dijeta podstiče smanjenje ukupnog unosa mesa.
-Ljudi su privučeni ovom dijetom jer pruža veću fleksibilnost. Većina dijeta podrazumeva početak i kraj, a težina se može vratiti, dok fleksitarijanska dijeta stavlja naglasak na pretežno biljnu ishranu, što se preporučuje za dugoročni gubitak kilograma- kaže Paton.
Kao što naziv sugeriše, ova dijeta je fleksibilna, ali postoje smernice o tome koliko i koju vrstu mesa bi trebalo konzumirati. U zavisnosti od posvećenosti, može se unositi između 250 i 800 grama mesa nedeljno. Lepota ovog načina ishrane je što ti biraš koliko želiš da smanjiš unos mesa,piše Health Cleveland Clinic
Postoje tri osnovne faze u smanjenju mesa:
Faza 1: Na početku dijete preporučuje se da se meso izostavi dva dana u nedelji, a tokom preostalih pet dana konzumacija mesa ne bi trebalo da prelazi 800 grama.
Faza 2: Kako se napreduje, preporučuje se da tri do četiri dana primenjuje vegetarijanska ishranu, a unos mesa ne prelazi 500 grama.
Faza 3: U trećoj fazi preporučuje se vegetarijanska ishrana tokom pet dana u nedelji, dok bi konzumacija mesa tokom preostala dva dana trebalo da bude ograničena na 250 grama.
Cilj fleksitarijanske dijete je povećanje unosa biljnih namirnica, a smanjenje mesa. Kada se unosi meso, bira se organsko, slobodno uzgajano ili meso hranjeno travom, i fokusira se na mršavije komade. Može SE uključiti riba, ali biraju se divlje vrste.
Ova dijeta može smanjiti rizik od raka, bolesti srca i moždanog udara. Zamena crvenog mesa biljnim proteinima može dodatno smanjiti ove rizike.
Studije su pokazale povezanost crvenog i prerađenog mesa sa povećanim rizikom od različitih vrsta raka, uključujući kolorektalni, dojke i prostate. Osnovni cilj fleksitarijanske dijete je konzumacija nutritivnih biljnih namirnica i smanjenje unosa mesa. Kada odlučiš da uključiš meso u svoju ishranu, biraj organsko, slobodno uzgajano, na pašnjacima hranjeno ili govedinu hranjenu travom, kao i piletinu ili ćuretinu. Uvek biraj manje masne komade mesa kako bi smanjio unos životinjske masti.
Budući da fleksitarijanska dijeta nije strogo veganska ili vegetarijanska, možeš sam odlučiti da li želiš da uključiš ribu. Važno je da biraš divlje ulovljene vrste. “Kada je reč o proteinima, glavni fokus treba biti na tome da većina proteina dolazi iz biljnih, a ne iz životinjskih izvora,” kaže Paton.
Klimatarijanska dijeta je takođe zdrava opcija jer smanjuje rizik od raka, srčanih bolesti i moždanog udara. Velike studije su pokazale da su crveno i prerađeno meso povezani s povećanim rizikom od kolorektalnog, dojkinog, prostate, pankreasnog i želudačnog raka. Klimatarijanska dijeta, koja izbegava govedinu i jagnjetinu u svakodnevnim obrocima i smanjuje ukupnu potrošnju mesa, smanjuje ove rizike.
Zamenom crvenog mesa visokokvalitetnim biljnim proteinima poput tofua, sočiva, orašastih plodova, semenki i slično, možeš smanjiti rizik od srčanih bolesti i moždanog udara.
Jedna studija iz 2019. godine otkrila je da ne postoje dovoljni ili sigurni dokazi koji sugerišu da su crveno i prerađeno meso loši po zdravlje. Međutim, autori prethodnih studija ostaju pri svojim zaključcima i nisu promenili preporuke za smanjenje unosa crvenog i prerađenog mesa, piše Climatarian
Rezultati studije UK Biobank iz 2019. godine, koja je obuhvatila skoro pola miliona ljudi tokom pet godina, otkrili su da ljudi koji su konzumirali crveno i prerađeno meso četiri ili više puta nedeljno, imaju 20% povećan rizik od kolorektalnog raka u poređenju sa onima koji su ga konzumirali manje od dva puta nedeljno.
Ista studija je otkrila da je konzumacija crvenog i prerađenog mesa u prosečnoj količini od 76 g dnevno povezana s povećanim rizikom od kolorektalnog raka, dok vlakna iz hleba i žitarica za doručak mogu pomoći u smanjenju rizika.
Analiza iz 2018. godine u časopisu International Journal of Cancer, koja je obuhvatila prethodne studije o vezi crvenog i prerađenog mesa sa rakom dojke, otkrila je da je konzumacija prerađenog mesa povezana s povećanim rizikom od raka dojke za 9%.
Preporuke za ishranu u SAD-u i UK-u sugerišu ograničavanje konzumacije crvenog i prerađenog mesa na jedan obrok nedeljno (SAD) ili 70g dnevno (UK), dok Svetska fondacija za istraživanje raka i Američki institut za istraživanje raka preporučuju umerenu konzumaciju crvenog mesa i vrlo malu konzumaciju prerađenog mesa
Komentari (0)