„Ubili“ smo mrske nam Švajcarce (2:0) ućutkali šiptarske provokatore jednog koji je igrao u Leskovcu Džaku, poznatijeg kao Jašari, a i drugog koji je kao reprezentativni penzos meč gledao iz fotelje! Da, da, naravno da mislim na Đerdana Šaćirija, istog onog koji nam je ispred nosa mahao rukama dvoglavim orlom, a na krštenici mu stoji mesto rođenja Gnjilane, Republika Srbija.
A kapiten, čuj, ej, kapiten, taj Džaka, posle Rusije i pokazivanja dvoglavog orla sa Šaćirijem, pa čestitanja nekakvog dana nezavisnosti lažne republike Kosovo do Mundijala u Kataru kada je pobedu nad Piksijevim „orlovima“ slavio u dresu sa prezimenom teroriste i jednog od osnivača OVK Adema Jašarija imao je petlju da se pojavi na stadionu „Dubočica“, ali nije nam mogao ništa! Ni on, ni ostali iz tima nekada velikog igrača, danas selektora „sajdžija“ Murata Jakina. Morali su da priznaju da su naleteli na zid, srpski zid, Predraga Rajkovića, Strahinju Pavlovića, Nikolu Milenkovića pozadi…
I eto, na brzaka, četiri bodića ko lutka, naspram švajcarskih „nula“, treći na tabeli i na pola takmičenja u četvrtoj grupi A Lige nacija, blizu smo onoga što nam je posle žreba bio cilj: opstanka u eliti. I to u jakoj grupi, sa šampionom Evrope, Dancima i pomenutom Švajcarskom. Da mi je neko ponudio takav skor pre početka takmičenja rekao bih mu, daj bre, gde da potpišem, iako se, da se razumemo ne zadovoljavam mrvicama.
Početak onako… Prosečan srpski gledalac rekao bi tankosava, teren jeziv, oranica, ali dobro, kakav nama , takav i njima jelte. Mrljavili smo nešto, ali kako je vreme odmicalo, polako smo počeli da igramo fucu. “Opasuljili” se povratnik Mitar i kompanija na vreme i to nam je donelo prvi gol. Doduše autogol. Sa tim golom prednosti otišli smo na poluvreme.
A onda, bum-bum Mitrogol! Gol kakav odavno nije viđen kada igra srpski nacionalni tim. Zdjelar je poslao loptu na levu stranu, Mitrović ju je jedva stigao, pošto je išla ka autu, a onda je krenuo ka golu. Ušao je Mitrović u sredinu, tražio je pravu poziciju za šut, a onda je potegao sa ivice kaznenog prostora… Pogodio je Mitrović mrežu, Gregor Kobel nije imao šanse, a Švajcarci nisu uspeli da blokiraju srpskog napadača, koji je to znao i da proslavi.
Kako je htelo Mitrovića, tako Jovića neće pa neće. Izgleda da još nije zaboravio onaj zicer promašaj protiv „furije“. Imao je šansu koju je sam sebi stvorio sa Akanđijem na leđima ali golman Švajcarske mu je skinuo šut, šta reći za drugu. Erakovićev centaršut na „trepavicu“, Jović trzajem glavom bije po lopti koja ide pravo u čuvara mreže Kobela! Neverovatno!
Birmančević i ovog puta lik sa neverovatnom energijom i kretanjem, tačnije trčanjem u oba pravca! Samardžić polako pokazuje klasu i u reprezentativnom dresu, nije za dž viđen kao Tadićev naslednik, više od pola gola je njegovo jer izveo slobodan udarac, a lopta je pogodila Elvedija i završila u mreži švajcarskog tima.
Posle evrogola, ma svetske golčine Mitrovića, Švajcarska se malo trgla, izvukli i penal. Nedeljković je u kaznenom prostoru oborio Endoja, a sudija Simone Soca je pokazao na penal. Rajković je zaustavio udarac Embola, koji je potom natrčao na odbijenu loptu, ali nije uspeo da se upiše u strelce.
A, dva minuta kasnije u igru je ušao Andrija Maksimović, koji je večeras debitovao za selekciju Srbije. Maksimović je na teren kročio sa 17 godina i 129 dana. On je pretekao nekadašnjeg fudbalera Crvene zvezde Mitra Mrkelu, koji je prvi meč za reprezentaciju odigrao sa 17 godina i 130 dana. Bravo, dečko, bravo! Posle debija za Zvezdu u derbiju, posle prvog nastupa za crveno-bele u Ligi šampiona, sada i 15-tak i nešto minuta u dresu reprezentacije!
I da se vratim na početak, cilj je bio opstati u A grupi Lige nacija, a “orlovi” su trenutno u borbi za četvrtfinale, jer prva dva meta vode među osam najboljih reprezentacija Evrope.
Sledeći su Španci već u utorak (20.45) u Kordobi. Revanš, posle igre bez golova, ali dobre igre bez golova protiv šampiona Starog kontinenta neće biti namalo lak, ali hajde, ako je za utehu, čudo od deteta Jamal neće igrati za “furiju” zbog preopterećenosti, saopštio je FS Španije.
Reprezentacija Srbije će takođe biti oslabljena neigranjem Saše Lukića. Desetka “Orlova” se, nažalost” teže povredio u Leskovcu I kako sada stvari stoje čeka ga nešto duža pauza. Šteta.
Brz oporavak, majstore!
Dakle, posle tri kola i svega što je Srbija pokazala, imamo čemu da se nadamo.
Piksi je sve rekao posle meča:
– Utakmicu su odlučila ta dva gola, oni se računaju. Nebitno je kad ih postignete, bitno je da ih postignete. Generalno mislim da smo odigrali jednu takmičarsku utakmicu, znali smo protiv koga igramo. Ovih nekoliko dana koliko smo zajedno radili smo na tim stvarima, da budemo što spremniji, da budemo na nivou. Mislim da smo pokazali neke stvari koje mene zaista raduju, a to je jedna borbenost. To je odgovornost svih igrača. Jedan respekt prema onome što dogovaramo, radimo i treniramo. Postignuta dva gola, neke šanse koje smo uspeli da kreiramo, ostavljaju dobar utisak.
Okej je selektore. Bilo je okej skroz. Idemo dalje.
A, Nole? E, pa Nole “samo” finale!
Koje crno samo?! Dovoljno je i finale Šangaja! Nije mogao Đoković preko aktuelnog broja 1 Italijana Sinera, koji ga je načeo posle taj-brejka u prvom setu i konačno dokusurio u drugom!
Neću sada da drvim opet o doping skandalu pre Rolan Garosa i izostanku sa Olimpijskih igara (zent zbog „slučaja“) i šta bi bilo da se Novak našao u tom mulju… Da da, razapinjanje i ostalo, ali zaustavljam se pre nego što sam i počeo.
Na ovu pobedu italijanskog tenisera ne može da padne nijedna senka, čista je kao suza, a iako smo milion puta konstatovali da Novaka nikada i nikako ne treba otpisivati, činjenica je da će „žabara“ sve teže i teže da lomi, najblaže rečeno.
Na putu do finala naš teniser izgubio je samo set. Na startu takmičenja je eliminisao Aleksa Mikelsona 6:7, 6:7, pa u narednom kolu Flavija Kobolija 6:1, 6:2. U osmini finala njegov protivnik je bio Rus Roman Safiulin, a rezultat je na kraju iznosio 6:3, 6:2 u korist Srbina.
U borbi za polufinale na megdan mu je izašao Jakub Menšik, 65. igrač sveta. Đoković je izgubio jedan set, ali je slavio posle preokreta – 6:7,6:1, 6:4. Srbin je Tejlora Frica u polufinalu dobio sa 6:4, 7:6.
Nije uspeo Novak da dođe do 100. titule u karijeri i pete u „Lotosovom cvetu“ u Šangaju što naravno nije nikakva tragedija, razbiće najbolji teniser sveta svih vremena i tu stotku brzo, ali u ovih sat i 40 minuta ipak je Siner ukrao Đokoviću šou.
U prvom setu nijedna brejk prilika na obe strane, pa se igrao taj-brejk. Italijan je u “ekstra tajmu” bio mnogo bolji, poveo je 4:0, pa 6:3, nije iskoristio prvu, ali jeste drugu set loptu i sa 7:4 osvojio prvi set. U drugoj deonici Siner kod vođstva 2:1 pravi brejk i to mu je bilo dovoljno da meč privede kraju pošto Đoković nije stigao do nijedne brejk lopte u celom meču.
Ono što je sigurno dodatno zabolelo srpskog asa je i činjenica da su u loži rivala bila dva njegova dojučerašnja saradnika, e sad da li slučajno ili namerno, ne znam, ali Nole ih je pomenuo u vicešampionskom govoru tokom ceremonije:
– Čestitam Janiku. Bio je predobar. Imao je izuzetnu godinu i zaslužio je ovo. Čestitam i Janikovom timu. Znam neke momke u njegovom timu, svaka čast. Sjajni su. Drago mi je što dobro radite.
Ume Đoković itekako da bude ironičan ponekad i to posebno kada druga strana to zasluži, ne bih rekao da je na ovaj način sakrio da ga boli ta, može tako da se nazove i izdaja Marka Panikija i Ulisisa Badija, iako su takve stvari u profi sportu nešto najnormalnije.
Siner je sipao hvalospeve na Noletov račun posle meča:
– Igrati protiv Novaka jedna je od najtežih stvari. Nisam mogao da nađem način da dođem do brejka u prvom setu. Taj-brejk mi je dao samopouzdanje. Ovo je sve posebno za mene. Đoković nema slabosti. morate da koristite mali broj šansi koje vam daje. Nema ih mnogo. Kao ni u ovom meču što ih nije bilo mnogo. On je legenda našeg sporta. Teško je igrati protiv njega i zato sam jako srećan – istakao je Italijan posle treće uzastopne pobede nad Srbinom i izjednačenjem na 4:4 u međusobnim duelima.
A upravo taj podatak je istorijski. Siner je prvi teniser koji je posle više od decenije ostvario tri uzastopne pobede nad Novakom. Italijan je bio dolji od Srbina u polufinalu Dejvis kupa prošle godine, kao i u borbi za finale na Australijan openu ove sezone. Siner je tako tek šesti teniser u istoriji kome je ovo pošlo za rukom, posle Rafaela Nadala, Rodžera Federera, Endi Rodika, Žo-Vilfreda Conge i Endi Mareja.
Poslednji igrač koji je u tri navrata nadigrao Noleta bio je upravo Rafa 2013. godine. Španac je tada vezao trijumfe nad Srbinom na Rolan Garosu, Montrealu i Ju-Es openu. “Bik sa Majorke” je takođe isti poduhvat pravio 2007, 2008. i 2012, a zanimljivo on je jedini teniser koji ima pet pobeda u nizu nad Novakom i to je ostvario u periodu od 2008. do 2009.
Košarkaši Zvezde i Partizana su na početku nove evroligaške priče.
Crveno-beli su posle Pariza na gostovanju (80:77), srušili Baskoniju u Areni (78:71) i sa skorom 2-0 nikad bolje počeli sezonu u najjačem takmičenju Starog kontinenta. Na druge strane, ekipa Željka Obradoviće je posle neuspeha protiv Baskonije u Vitoriji (82:88), poražena od Reala u Madridu (86:93) i ima obrnut bilans od večitog rivala 0:2.
U ABA ligi, tim sa Malog Kalemegdana razbio je Igokeu (91:68), dok su crno-beli imali lakši trening protiv Studentskog centra u „Morači“ (80:60).
Janis Sferopulos na meču sa timom iz Laktaša nije mogao da računa na Nemanju Nedovića i Dejana Davidovca, a posle utakmice je otkrio o čemu je reč i ujedno zabrinuo sve navijače aktuelnog šampiona Jadranske lige.
– Nedović ima istegnuće mišića, prima terapiju, videćemo. Idemo dan po dan, ne znam da li će biti speman za naredne duele – rekao je Sferopulos.
Željko Obradović je po završetku utakmice u Podgorici otkrio detalj koji niko nije znao:
– Dejvis je imao probleme pred meč, Vanja je van treninga, plus Tajrik koji nije mogao da igra zbog povrede koju je zadobio u Madridu. Nadamo se da nije ništa ozbiljno. Specijalne pohvale idu za Sterlinga Brauna, koji je juče ostao u hotelu jer je bio bolestan. Danas se osećao bolje i tražio je da bude u timu i da pomogne timu. Zahvalnost svim igračima za ozbiljnost koju su pokazali, ali specijalna zahvalnost ovoj četvorici. To je nešto što nas očekuje kod ovakvog ritma, a mi moramo da vodimo računa o zdravlju igrača – rekao je Žoc.
Komentari (0)