Voleli to ili ne, pripremanje hrane sačeka svakog od nas. A kada je već tako, onda je bolje da naučite da uživate u tome, i u proces kuvanja unesete dušu. Nekadašnje moranje, danas je izbegnuto na različite načine, a za ljubav prema kuvanju i te kako su zalužni mnogi blogeri, kao i šefovi u popularnim rijaliti progarmima, posvećenim kuvanju. Maja Petrović, blogerka u autorka eKuvara“Hedonistički vodič za specijalne prilike” i knjige “Gurmanske veze”, na svom Instagram nalogu @vitkigurman ima preko šezdeset pet hiljada folovera, koji redovno prate njene recepte i objave. O tome ko je zaista zaslužan da se kuvanje pretvorilo u zadovoljstvo ona kaže:
-Mislim da je dobra snabdevenost i to što danas možemo lako da dođemo do namirnica koje smo ranije nazivali “egzotičnim“. Pre par meseci sam izdala eKuvar “Hedonsitički vodič za specijalne prilike“ i u njemu ima dosta takvih namirnica. Mada, da ne bih mučila ljude da ih traže – ipak sam za svaku dala zamenu, koja postoji u obližnjem marketu. Takođe, na to je uticala i mogućnost da različite vrste hrane začas naručimo ili kupimo kuvana jela, u specijalizovanim prodavnicama, ili većim marketima. Samim tim, svakodnevno kuvanje – koje smatram malo dosadim – prestaje da bude “kamen oko vrata“ i ostavlja vremena za kreativnije kulinarske poduhvate. Naravno, tu je mnoštvo video tutorijala i online časova kuvanja – zahvaljujući kojima svako ko je zainteresovan, može da nauči.
Maja je u kulinarski svet ušla slučajno, jer kuva od osnovne škole. Kaže da je počela rano i bila je “užasna“ dok nije savladala tehnike kuvanja. Kada ih je shvatila, onda više nije otvarala sveske s receptima. Radila je iz glave i bilo je jako zabavno. Cilj je bio da jede kvalitetnu i jako ukusnu hranu. To je dovelo do toga da je“ postala izuzetno razmažena – ali je to OK, jer je samoj sebi mogla da ispuni bilo kakvu gastronomsku želju.” Kasnije je imala želju da to što zna prenese dalje.
Kaže da voli da jede dugo kuvana ili konfitirana mesa – poput pačijih ili zečijih bataka, ili junećeg ribića i kolenice. Obožava ovu takve tehnike, jer se tvrdi komadi mesa, pretvore u sočnu rapsodiju ukusa. Pored toga, voli da sprema morsku hranu, posebno gambore i tunu.
-Najviše volim da idem na pijacu, ali svakako da obilazim markete. Po prirodi onoga čime se bavim, testiram razne ukuse i proizvođače – tako da nije moguće da budem verna samo jednom marketu, ili jednoj lokaciji. Posebna ljubav su mi proizvodi malih proizvođača – oni umeju da budu izuzetno kreativni. Ne postoji namirnica koju izbegavam da pripremam – u toj meri da ja ne volim kada mi neko kaže da nešto ne jede. Na primer, kaže mi neko da ne voli brokoli i nekako već znam da je to probano jednom u prekuvanoj verziji. U 99 odsto slučajeva mi to potvrde. Zatim pitam: “A da li si nekada probao/probala perfektno skuvan brokoli na pari, zapečen u kremastom sosu od gorgonzole, sa zelenim biberom?“ Mnogo ljudi je pored mene počelo da jede nešto što do tada “nisu voleli“. Mada, sama imam problem. Kad spremam “Eggs Benedict“ – ja ne mogu ni da ih probam. Ne mogu da dotaknem jaje koje nije potpuno termički obrađeno. Pozlilo mi je jednom kad sam bila dete, a u tom trenutku sam jela rovito jaje. Od tada – ni da ih vidim u tanjiru.
Što se tiče trenda u kulinarstvu već neko vreme, ako neki restoran želi da bude in, treba da ima svoju proizvodnju namirnica, ili dobro organizovane dobavljače, s kojima ima blizak odnos. Više se sada insistira da se zna da ti proizvođači rade po organskim principima, nego da imaju sertifikat.
-Verujem da je birokratija svima presela. I svetske kuhinje u trendu se stalno smenjuju. Čujem da je trenutno aktuelna peruanska kuhinja.
Što se tiče mojih pratilaca, primetila sam da vole moje kolače, jer znaju da ne jedem slatko. Nivo izvoljevanja oko toga šta od sastojaka treba da ima dobar kolač, kako bih ga ja samo probala – izuzetno je visok. Već im je jasno da ako objavim recept za slatkiš, on mora da bude kvalitetan. A ja stvarno to ne jedem, već samo probam. Ali obožavam da spremam. Vole takođe jednostavne tehnike koje od običnog jela prave spektakl. Recimo, ja ne pravim obično pečeno pile, već ga 24 sata usoljavam u pet odsto slanog rastvora. To traži vreme, ali ne novac. Ukus i hidriranost mesa su fantastični.
Početak je uvek najteži u svemu. Maja poručuje početnicima da se ne plaše da pogreše.
– Svako od nas na početku ne zna ništa i pravi ozbiljne brljotine. Ovo ne važi samo za kuvanje, već za sve na ovom svetu. Ako je uvek tako i tako mora da bude – znači da nije problem. Samo faza.
A čitaocima Objektiva predlaže sledeći recept
View this post on Instagram
Komentari (0)