Mladi čitaoci širom sveta postepeno prelaze na digitalne uređaje kao platforme za čitanje. Amazonov „Kindl” trenutno dominira tržištem čitača elektronskih publikacija, sa udelom od 72 odsto, a prate ga aplikacije poput „Epl buksa” i „Koba”, koje postaju sve popularnije. Ovi uređaji omogućavaju pristup desetinama hiljada knjiga sa samo nekoliko klikova. Uređaj u koji staje čitava biblioteka može da prilagođava fontove, veličinu slova i osvetljenje pozadine, u zavisnosti od želja i potreba korisnika, piše Politika.rs.
Ali čitanje „elektronskih knjiga” štetnije je za vid od klasičnih ukoričenih izdanja, što uz konstantno gledanje u ekran telefona ili kompjutera predstavlja dodatni napor za oči. I, naravno, nova tehnologija nas lišava opojnog mirisa sveže odštampanih stranica i zavodljivog osećaja papira pod vrhovima prstiju.
Anketa Agencije za frilenser pisce, sprovedena na globalnom nivou, pokazala je da 57 odsto ljudi najviše čita štampane knjige, 32 procenta čitalaca naklonjenija su e-knjigama, a osam odsto ispitanika je odgovorilo da sluša audio-knjige. Ovogodišnje sondiranje javnog mnjenja koje je sproveo američki Istraživački centar Pju takođe je potvrdilo da je tradicionalni papirni format i dalje popularniji. Prema podacima iz ovog istraživanja, 75 odsto odraslih u Sjedinjenim Američkim Državama pročitalo je barem jednu knjigu tokom prethodne godine. Preciznije, 32 odsto se izjasnilo da čita štampane knjige, 33 odsto je kazalo da čita i štampane i e-knjige, devet procenata ispitanika odgovorilo je da je orijentisano isključivo prema e-knjigama, dok je 23 odsto ispitanih Amerikanaca reklo da uopšte ne čita.
Kada je o Srbiji reč, presudnu ulogu u opstanku štampanih knjiga ima školski sistem, budući da su papirni udžbenici osnovno nastavno sredstvo, uprkos kritikama da su skupi za plaćanje i teški za nošenje. Ako tome dodamo podatak da su učenici četvrtih razreda osnovnih škola iz Srbije, uzrasta 10 godina, prema ovogodišnjim rezultatima PIRLS istraživanja postigli natprosečan rezultat u čitalačkoj pismenosti, teza o prednostima štampane literature dodatno dobija na značaju.
Testiranjem je obuhvaćeno 4.037 učenika iz 159 škola u Srbiji, njihov prosečan učinak je bio 514 poena, što je za 14 više od proseka. Naša zemlja je prema ovim merenjima u rangu Francuske, a lošija od Slovenije, Nemačke i Austrije. Na vrhu skale su Singapur, Hongkong i Rusija. Inače, međunarodno PIRLS istraživanje se sprovodi među učenicima na četvrtoj godini školovanja, koja se smatra prelomnim periodom u razvoju i sazrevanju učenika kao čitaoca.
Iako se e-knjige šire i polako postaju deo svakodnevnog života, štampana izdanja će i dalje imati svoje obožavaoce. Čitanje u digitalnim formatima nosi rizik od iskakanja oglasa, istrošenih baterija i nestanka struje. Ljudi koji vole da čitaju uživaju kupujući knjige i nezamislivo im je da svoje police s literaturom zamene jednom „plastičnom pločom”.
Komentari (0)