Zagađenje vazduha iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu u 2022. godini povećalo se u odnosu na 2021. godinu i to za sve tri regulisane zagađujuće materije, pokazuje peto izdanje izveštaja “Uskladiti ili zatvoriti”, koji je danas objavila organizacija Bankwatch, uz podršku Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu.
U saopštenju se podseća da pet godina od kako su 1. januara 2018. godine stupili na snagu novi zakonski standardi zagađenja vazduha na Zapadnom Balkanu u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana koje su uključene u nacionalne planove za smanjenje emisija (NERP) Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Kosova, i dalje su bile 5,6 puta više od dozvoljenih.
Emisije PM čestica bile su 1,8 puta više od dozvoljenih, a po prvi put su premašene i dozvoljene emisije azotnih oksida. U Srbiji su emisije sumpor-dioksida iz NERP postrojenja i dalje 4,8 puta veće od dozvoljenih, navodi se u saopštenju.
Termoelektrana Kostolac B nastavila je višestruko da prekoračuje ograničenja emisija sumpor-dioksida uprkos izgradnji postrojenja za odsumporavanje, ali nije jasno da li je reč o tehničkim problemima ili se radi o pokušaju Elektroprivrede Srbije (EPS) da uštedi novac i poveća proizvodnju.
Uz kršenje Nacionalnih planova za smanjenje emisija Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora ne poštuju ni obavezu ograničenog radnog vremena termoelektrana na ugalj. Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i CEE Bankwatch uputili su Sekretarijatu Energetske zajednice žalbu jer se Srbija ne pridržava pravila o kontroli zagađenja i dozvoljava dalji nezakoniti rad termoelektrane “Morava”.
Sva postrojenja i dalje nastavljaju s radom, a iako je Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo brojne postupke protiv pomenutih zemalja, to nije bilo dovoljno da izazove njihovu reakciju, navodi se u saopštenju.
Komentari (0)