O sudaru dve kulture i dva mentaliteta izlišno je i govoriti u slučajevima kao što je porodica Zijatkanov, kod njih nikada nije ni bilo dileme da Azerbejdžan i Srbija, iako ih deli skoro 3. 000 kilometara, imaju toliko sličnosti i toliko zajedničkih osobina, a opet su dva lokaliteta koja imaju svoje unikate, svaka za sebe.
Oni jednako uživaju u sličnostima kao i u bogatstvu razlika između naša dva naroda.
Kako bismo to potvrdili, ali i otkrili otkud u Srbiji četvoročlana porodica iz Azerbejdžana, koju čine Rasim (35), Faina (32), Sofija (7) i osmomesečni David, ekipa Objektiva uputila se do njihovog doma u Beogradu.
Polako krećemo ka vratima stana, broj 35, vozimo se liftom do 8. sprata, ni ne sluteći šta nas čeka iza njih. Uzbuđenje je sve veće.
Zvonimo kratko, a onda je usledio srdačan doček.
Vrata stana nam otvara Faina sa sinom Davidom, čiji nas je osmeh očarao već na samom ulazu.
Zatim nas na jedan, rekli bismo, pravi srpski način dočekuje i Rasim kao glava porodice i preslatka Sofija, koja je tek krenula u prvi razred, a već tečno govori tri jezika – ruski, engleski i srpski.
Rasim je mlad i perspektivan čovek, zaposlen u kompaniji “Azvirt” kao šef finansija, a u Srbiju je došao pre više od deset godina kada je “Azvirt” angažovan na izgradnji auto puta Miloš Veliki od Ljiga do Preljine. Rasim je iz Bakua stigao pravo u srce Šumadije i ne sakriva oduševljenje Takovskim krajem.
– Milanovac jednostvano obožavam. Milanovac je mnogo lep, a priroda fantastična. Ljudi su izuzetno dragi i gostoprimljivi. Faini se više sviđaju veliki gradovi, a meni su draža manja mesta iako sam odrastao u velikom gradu. Milanovac mi je ostao u srcu. I dan-danas volim da odem tamo i vratio bih se tamo da živim – ističe odmah na početku Rasim i dodaje:
-“Azvirt” je firma koja je istovremeno i srpska i azerbejdžanska. Radimo obilaznicu oko Beograda, auto put Ruma – Šabac i brzu saobraćajnicu od Šapca do Loznice. “Azvirt” sve radi po najvišim profesionalnim standardima, na vreme, sa željom da ostane zapamćen od strane srpskog naroda kao lojalan partner, na ponos Azerbejdžanu , na ponos našeg naroda i naravno naše centralne kancelarije u Azerbejdžanu. Naš ugled se bazira na našim rezultatima i zato dajemo sve od sebe da budemo sve bolji i bolji, a ja želim da ostanemo u Beogradu zauvek – zaključuje Rasim.
Faina je po struci lekar – oftalmolog, studirala je u Rusiji, a trenutno je zaposlena u Specijalnoj bolnici “Sveti vid”.
– Kada sam pre 8 godina došla u Srbiju kod Rasima, nisam ništa radila, to mi je teško palo. Jedva sam čekala da se zaposlim i radim ono što najviše volim. U Azerbejdžanu sam imala posao i prijatelje, a kada sam došla ovde nisam poznavala nikog, život mi se okrenuo za 180 stepeni. A sada je sve drugačije Beograd je postao moj dom, ovde su moji prijatelji i moja porodica – rekla je Faina.
I Rasim i Faina rođeni su u Bakuu, a, kako kažu, Baku je isto kao i Beograd grad vetrova. Sam naziv Baku na persijskom znači vetroviti grad. Čak je i klima ista, samo je možda jači intenzitet vetra, u svemu ostalom kao da nema razlike između ova dva grada.
Njih dvoje nikada nisu ni pomislilii da će otići iz svoje domovine i započeti nov život kilometrima daleko od svog Kavkaza, no život je imao druge planove za njih.
– Ovde smo odlično prihvaćeni. Teže je bilo da počnemo da govorimo srpski, ali možda je olakšavajuća okolnost da savladamo jezik bila to što smo studirali na ruskom, a dosta su jezici. Maternji nam je azerbejdžanski, a drugi jezik kod nas je uvek bio ruski , zato što smo bili u Sovjetskom Savezu – ističu oni za Objektiv.
Faini srpski jezik zvuči jako lepo i melodično, poput italijanskog, a otkrila je i da joj je posebno bila zanimljiva reč “ćao”.
– Završila sam kurs za strance na Filološkom fakultetu u Beogradu i lakše mi je bilo i zbog gramatike i zbog pisanja, ali najviše sam napredovala na poslu. Kad se priča stalno, onda je lakše. Vrlo brzo su počeli da mi zakazuju pacijente, bacili su me u vatru i sada nemam barijere u komunikaciji – ističe uz osmeh Faina.
U ovoj porodici je primaran jezik ruski i na njemu razgovaraju i sa Sofijom, koja, pored njega, tečno govori i srpski i engleski.
Sofija je poželela da ukrade malo pažnje, što joj je odmah pošlo za rukom pa nas je odvela do svoje sobe i pokazala pravi bajkovit prostor za devojčice.
Sofija pohađa prvi razred te pored opreme za školu i igračaka, ovaj mali raj poseduje i knjige na srpskom. Mala Sofija govori srpski kao maternji.
Nema ništa lepše od razgovora kada zaista imaš šta da kažeš, kada imaš moć da samim rečima probudiš reakcije kod slušatelja. Ovaj naš razgovor je izazvao mnogo reakcija u nama, a sve vreme bio je obasipan grajom i smehom Sofije i Davida, koji je dopirao iz dnevne sobe.
Faina se relativno mlada ostvarila kao roditelj. Sada ima 32 godine i kaže da često prati u parkovima kako se ostali roditelji ponašaju prema svojoj deci.
– Volim da vidim kako roditelji ovde razgovaraju sa decom i kako vaspitavaju svoju decu, upravo zbog toga volim što Sofija raste u takvoj okolini – ističe ova mlada mama.
Faina je za Objektiv otkrila da ne zna da kuva kafu i da ne voli da je pije, jer je previše za nju gorka i jaka.
– Volim da jedem, volim srpske kifle i peciva, ali navikla sam da spremam našu hranu. Ali, ono što je zanimljivo, Sofija obožava da jede boraniju spremljenu na srpski način, pa sam to morala da naučim.
Porodica je našu ekipu dočekala s bogatom gozbom na stolu, koja je donekle izgledom podsećala na srpsku slavsku trpezu, ali je tu bilo i nešto što nikada nismo probali – prave đakonije iz Azerbejdžana.
Svi smo jedva čekali da probamo pravi azerbejdžanski specijalitet – dolmu. To su takozvane sarmice od vinovog lista, koji su doneli iz Azerbejdžana. Ovo je definitivno bio ručak koji se ne zaboravlja.
Pošto se u Azerbejdžanu ne pije kafa, već čaj, domaćica je vrlo rado pristavila vodu i spremila ovaj egzotični topli napitak od kojeg je zamirisao ceo stan.
– Čaj je posebna biljka. U Azerbejdžanu se izgovara sa mekšim č, ali isto se kaže čaj. To je tradicionalno piće koje se koristi u zemljama Bliskog istoka, ali i Rusiji, Engleskoj… Azerbejdžanu – ističe Faina, čiji nas tečni izgovor srpskog jezika i dalje kroz razgovor fascinirao, a za njom nije zaostajao ni Rasim.
– Da bi bolje razumeo kulturu i tradiciju jedne zemlje, moraš da naučiš njen jezik, tako sam i počeo da učim srpski, ali se u svemu tome Faina bolje snašla – istakao je Rasim.
Rasim se setio jedne zanimljive dogodovštine, pa je to podelio sa ekipom Objektiva.
– Prilikom jedne posete Srbiji, moja majka se čak sprijateljila sa jednom ženom u Gornjem Milanovcu, pile su kafu svaki dan, družile se i razgovarale… – ističe Rasim.
Na naše pitanje na kom jeziku su razgovarale, Rasim je kroz smeh istako da nije baš siguran, ali zna da su se baš lepo slagale.
Jedno je sigurno – prijatelji ne moraju ni da pričaju istim jezikom da bi se razumeli. Dovoljno je da su prijatelji, a ostalo se samo sklopi.
Ovo je samo još jedna pozitivna karika u nizu koji zaokružuje sjajne bilateralne odnose dveju zemalja – Srbije i Azerbejdžana.
Rasim, Faina, Sofija i David često idu u Baku, ali kažu da im je uvek na umu da se vrate svojoj kući, a njihova kuća i dom su u Beogradu, ističu oni.
Zanimljivo je da je Rasimova sestra koja je veoma ugledan profesor engleskog jezika u Azerbejdžanu insistirala da Sofiju upišu u školu u kojoj ona radi i to pre svega zbog kvaliteta obrazovanja. Ipak Rasim i Faina su se opredelili za školu u Srbiji jer su se uverili da je nivo obrazovanja jednako dobar, a Beograd divno mesto za Sofijino odrastanje.
– Beograd ima svoju dušu, pravi sistem vrednosti, dobre ljudske odnose, kvalitetne ljude. Ja sam srećan ovde – zaključio je Rasim.
Od razgovora sve postane svetlije i svežije, kao da se prozori na kući otvore. O čemu treba da govorimo? O svemu što ljude zanima. O životu, o prirodi, o radu i o malim stvarima koje nas čine srećnim.
Mi smo sa porodicom Zijatkanov razgovarali o mnogo čemu, a njihov dom smo napustili ispunjeni dobrom energijom i sa veoma pozitivnom poukom.
Ne biraš svoju porodicu i ne možeš uvek da utičeš gde Te život vodi. I porodica I život su dar od Boga tebi, kao što si i ti njima. Ako imaš negde da odeš, to je dom. Ako imaš nekog da voliš, to je porodica. A ako imaš oba, to je blagoslov – ova porodica je blagoslovena.
Šta možete da uradite za svoje okruženje i mir u svetu? Volite svoju porodicu i volite svet oko sebe. Jer gde god da se nalazite, svojim mislima i stavom prema životu sami sebi određujete sudbinu. Izaberite da kao Rasim i Faina pravite mostove ljubavi između različitih ljudi i različitih naroda.
Piše: Marija Stanković
BONUS VIDEO:
Komentari (0)