Bio je april te 1991. godine, kada je Siniša Mihajlović ušao u srca navijača Crvene zvezda, koja nikada nije napustio.
Snažan, izdržljiv i uporan dvadesetdvogodišnjak je uz Dejana Savićevića obeležio meč u Minhenu, kada je pao slavni Bajern.
Dve nedelje kasnije je u svom stilu bombom sa trideset metara matirao golmana nemačkog kluba, i tada svi pamtimo tu izrečenu rečenicu Milojka Pantića: “Da li je ovo je trenutak istorije fudbala”! Upravo je to i bio, Siniša je tada ušao u legendu, bio je jedan od vođa na terenu, za njega nije bilo važno da li igra u vezi, napred ili nazad, bilo je bitno samo da je u centru dešavanja.
Ono na šta želimo da podsetimo jeste sada već antologijska priča “RTV revije” iz 1991. godine i to samo nekoliko dana nakon utakmice u Minhenu.
Pratite nas i na društvenim mrežama Facebook i Instagram – Objektiv.rs
Kao klinac koji je došao iz Vojvodine nikada nije krio svoju želju da obuče Zvezdin dres.
“Nisu tu u pitanju nikakve pare. Uvek sam hteo u Zvezdu, otkad sam pipnuo loptu.” govorio je Miha.
Prvi put je kako on kaže “pipnuo loptu” u rodnom Borovu nadomak Vukovara, gde mu žive otac i majka.
“Mlađi brat je išao u srednju školu unutrašnjih poslova u Zagrebu. Kad je počelo “prebrojavanje” spakovao se i došao kod mene. Upisao se u istu školu u Sremskoj Kamenici, nadomak Novog Sada. Tada sam bio u Vojvodini…”, objasnio je.
Trener Crvene zvezde Ljupko Petrović video je nešto više u Siniši, više od njegovih čuvenih bombi.
“Jeste Siniša slavonska duša, ali u osnovi, germanski igrač! Mislim na trčanje, kondiciju, upornost. O talentu valjda ne moram da pričam”, rekao je tada slavni trener.
O njegovom talentu je govorio i direktor Crvene zvezde Dragan Džajić.
“Nismo doveli Mihajlovića zbog ovog Kupa šampiona, izgurali bismo daleko i bez njega. Doveli smo ga zbog budućnosti, jer on je igrač kakvi su “retke ptice” u jugoslovenskom fudbalu”, rekao je Džajić.
Siniša nikada nije imao strah od konkurencije, smatrao je da je ona zdrava i neophodna za napredak svakog vrhunskog fudbalera.
“Kad sam dolazio u Zvezdu pitali su me da li se plašim konkurencije. Šta je to konkurencija? Ako misliš da vrediš, ako hoćeš da radiš kako treba, to ne postoji. Igrao sam već u svim jugoslovenskim reprezentacijama, ali Zvezda je prava potvrda vrednosti. Ne samo u Jugoslaviji, valjda je to svakom jasno. Mi smo danas evropska velesila… Jeste da me u početku malo drmala trema kad sam istrčavao na Marakanu. Samo do trenutka kad sam dao prvi gol u novom dresu. Posle je “procurelo”, a ono protiv Bajerna bio je šlag na moje napore, kilometre koje pretrčavam. Najdraže mi je zbog Ljupka, možda ga je neko i popreko gledao kad me je dovodio u tim mega-asova i forsirao me koliko je mogao. Znam da nije iz protekcije, jer to kod njega ne postoji”, objasnio je Mihajlović.
Ta čuvena bomba koja je završila iza leđa Aumana, Zvezdi je otvorila vrata tituli prvaka Evrope.
“Po UEFA sam dvostruki strelac, gol se pripisuje poslednjem igraču koji loptu uputi prema tuđem golu. Ali, to nije ni važno. Važno je samo da 29. maja odemo u taj Bari, da izginemo na terenu i donesemo pehar na Marakanu!”, zaključio je legendarni Siniša Mihajlović.
Najnovije sportske vesti čitajte i na našoj iOS i android aplikaciji – Objektiv.rs
Komentari (0)