Roditelji čestos voj govor prilagođavaju govoru deteta, verujući da će na taj način mališan lakše savladati reči.
Tako roditelji skraćuju rečenice ili drugačije izgovaraju glasove koji su nešto složeniji i detetu teži za izgovor.
Tako će često dati bebi da “luca”, nazvaće je svojom “sećicom”, dati joj fašicu “meka” umesto mleka i slično.
Pojednostavljen oblik govora, iliti “baby talk” kod nas se najčešće naziva tepanje i veoam je ustaljen način komunikacije roditelja, i starijih generalno, sa svojom decom. Mnogi to rade jer misle, kako smo već napisali, da će dete lakše savladati govor, ali i zato što im se to jednostavno dopada.
Ima nešto u tim slatkim dečijim obraščićima što vas prosto tera da joj se obraćate tepajući. Ipak, logopedi apeluju na roditelje da tepanje svedu na minimum.
Problem je u tome što dete usvaja govor iz svog okruženja. Ukoliko mu se stalno tepa, to će biti način na koji će učiti da govori. Jedini način da se govorna sposobnost deteta razvije na pravi način, jeste da mu se obraćate pravilno, kao odrasloj osobi. Naravno, to ne podrazumeva da će dete odmah umeti da izgovori neku reč, ali biće svesno čemu tačno treba da teži u govoru.
Pored toga, postoji i psihološki momenat. Dete počinje da razvija individualnost i stiče svoje “ja” na neki način već nakon druge godine. Kada mu se tepa, šalje mu se pogrešna poruka da je malo i još uvek bespomoćno.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)