Oni koji govore protiv mene, napadaju stranku zahvaljujući kojoj su dobili funkcije, poručuje u razgovoru za Objektiv Goran Vesić. Bivši zamenik gradonačelnika Beograda i, kako mnogi analitičari predviđaju, budući ministar, kaže da je okrenut novim pobedama, te da ga zluradi komentari ne dotiču.
– Ponosno sam napustio javnu funkciju u Beogradu jer je naš grad danas mnogo bolji, uređeniji i lepši nego 2013. godine – ističe Vesić.
Da li ste zadovoljni rezultatima koje ste ostavili iza sebe u Beogradu?
– Nije važno da li sam ja zadovoljan, nego da li su građanke i građani zadovoljni, a oni su na izborima dali najveće poverenje listi SNS. U Beogradu smo sprovodili Vučićevu politiku, ali sam sa svojim saradnicima pokušavao da dam svoj pečat. Naš najveći uspeh je što se Beograd posle skoro dva veka spustio na reku, počeli smo izgradnju metroa, privodimo kraju izgradnju obilaznice oko Beograda, uradili smo veliki broj parkova i trgova, uredili preko 500 fasada… Ostalo je dosta toga da se uradi, ali nešto mora da ostane za one koje su došli posle nas. Ponosno sam napustio javnu funkciju u Beogradu, jer je naš grad danas mnogo bolji, uređeniji i lepši nego 2013. godine.
U kojoj meri vas dotiču komentari novog rukovodstva na vaš račun?
– Razmišljam samo o budućnosti. Oni koji govore protiv mene napadaju stranku zahvaljujući kojoj su dobili funkcije jer su pokušavali sami pa nije išlo. Novom beogradskom rukovodstvu, dok god su tu, želim sve najbolje. Njihovom uspehu se radujem jer će to biti uspeh stranke koja ih je tu postavila, kao i mene u prošlom mandatu.
Čega se najviše plašite kada čitate o ratu u Ukrajini?
– Plašim se da mi, zbog toga ličine da preživimo. Druga stvar je obezbediti dovoljne količine hrane. Imamo dovoljno osnovnih životnih namirnica, nećemo biti gladni. Ali ne proizvode se sve namirnice u Srbiji. Imamo uvezenu inflaciju iz Evrope. Delimo sudbinu Evrope, tako da će biti mnogo izazova na jesen i na zimu.
– To je prvi zadatak nove vlade. Da se osigura energetska bezbednost. Imamo rekonstruisano skladište za gas u Banatskom Dvoru, a zahvaljujući predsedniku Vučiću, obezbeđeni su dodatni skladišni kapaciteti u Mađarskoj. To znači da čak i u slučaju da prestane dotok gasa iz Rusije, mi bismo imali dovoljne količine da preživimo. Druga stvar je obezbediti dovoljne količine hrane. Imamo dovoljno osnovnih životnih namirnica, nećemo biti gladni. Ali ne proizvode se sve namirnice u Srbiji. Imamo uvezenu inflaciju iz Evrope. Delimo sudbinu Evrope, tako da će biti mnogo izazova na jesen i na zimu.
– Mi ćemo proći bolje od mnogih država Evrope koje su razvijenije od nas. Biće problema koje će imati čitav kontinent, jer nismo izolovano ostrvo. Građani su svesni težine situacije i znaju da političari ne mogu da reše sve probleme, ali žele da vide odlučnost da se uhvate ukoštac sa teškoćama i da imaju plan.
Kako da se izbegne rat na KiM ako razuma nema?
– Vučić je garancija da ćemo izbeći rat. Za dijalog uvek treba dvoje, a na KiM nalazi se politički piroman Aljbin Kurti, koji ne želi nikakav dogovor iz privatnih razloga. Ne može svojim građanima da ponudi bolji životni standard i onda im nudi rat. Problem je što je za njega rat jedino rešenje da opstane na vlasti. S druge strane, mi imamo Vučića i proces „Otvoreni Balkan”, gde ukidamo granice, imamo jedinstveno tržište robe i kapitala sa Albanijom i Severnom Makedonijom i to je nešto što ljudi žele. To je sudar dve suprotne politike. Vučić je budućnost, a Kurti prošlost.
Usuđujete li se da kažete koje bi bilo dobro rešenje za kosovski problem?
– Ko zna rešenje kosovskog problema, a da obe strane budu zadovoljne, dobiće Nobelovu nagradu. Rešenje je u dijalogu.
Političari su podeljeni povodom održavanja Evroprajda u Beogradu. Koji je vaš stav?
– Svi političari koji daju izjave o Evroprajdu, da bi skupili jeftine poene, trebalo bi da prestanu da otežavaju položaj svojoj državi. Država će doneti odgovorne odluke vodeći računa o interesu građanki i građana. Neka lepo ćute ako već nemaju šta pametno da kažu.
U ovoj podeli karata rekli ste da ima boljih kandidata za premijera od vas. Vidite li sebe u nekoj narednoj podeli na tako važnoj državnoj funkciji?
– Pitate me šta može da se desi za pet, šest ili 10 godina, a niko od nas ne zna šta će se desiti za dva meseca. Imam 53 godine i ne znam šta će budućnost doneti. Svaki posao radim sa velikom energijom i videćemo koliko ću još moći tako. Kada više ne budem imao energiju, želju i snagu da izgaram na poslu, sam ću otići. Posao nikada neću da otaljavam.
Koliko visoko na lestvici je za vas lojalnost u politici?
– Meni je lojalnost najvažnija i u politici, i u životu. Spreman sam saradnicima da oprostim mnoge stvari, ali nelojalnost nikada.
Da li sebe smatrate lojalnim?
– To ću vam reći na primeru mog odnosa sa Aleksandrom Vučićem. Nas dvojica se znamo 32 godine i on je političar koji je najviše napredovao, to je čovek koji i dan-danas uči. On je meni dao šansu 2013. godine i ja ću njemu uvek biti zahvalan na toj prilici. Mogu da budem na javnoj funkciji, ne moram, ali to ne dovodi u pitanje moju lojalnost Vučiću. Oni koji poznaju politiku znaju da sam bio uz Đinđića do trenutka ubistva uz svega još nekoliko ljudi.
– Nostalgično! Poslednji put sam bio u poslaničkoj klupi 2003. godine.
– „Hladni rat u kulturi” Fransisa Saundersa. Radi se o tome kako se kultura koristila u borbi između Sovjetskog Saveza i SAD, kako je kultura obavljala posao koji nisu divizije, tenkovi, avioni i rakete.
Komentari (0)