Dve poruke dostavljača „Volta” upućene prošle nedelje devojci koja je poručila hranu postale su tema broj jedan na društvenim mrežama i duboko podelile Srbiju.
Jedni žale mladića koji je zbog „jedne obične poruke” ostao bez posla, drugi tvrde da je devojka mislila da je u opasnosti i da je morala da ga prijavi, treći smatraju da se treba baviti „ozbiljnijim stvarima”… Ipak, zaštitnici potrošača smatraju da su dostavljač hrane i kompanija za koju je radio prekršili Zakon o zaštiti ličnih podataka o ličnosti, te da stoga mogu da snose veliku odgovornost.
– „Volt” će sigurno snositi posledice ukoliko devojka koja je poručila hranu prijavi svoj slučaj nadležnim, odnosno povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. U tom slučaju, od poverenika zavisi koliki deo odgovornosti će pomenuta kompanija snositi. Prethodno treba da ispita ceo slučaj tako što će izvršiti dodatna istraživanja i time sagledati da li je bilo i drugih sličnih zloupotreba, te da proveri postoji li u firmi sistem kontrole korišćenja ličnih podataka klijenata – priča za Objektiv Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda.
BROJEVI TELEFONA MORAJU DA SE BRIŠU
Za obavljanje delatnosti dostave hrane neophodno je imati određene lične podatke klijenta.
– Međutim, ti podaci mogu da se koriste isključivo za kontakt sa klijentom, nikako za nešto drugo. Dakle, dostavljač je zloupotrebio lični podatak devojke koja je poručila hranu, koristeći ga u druge svrhe, u ovom slučaju za slanje poruke zarad udvaranja. Zakonom je jasno propisano kako se ti podaci koriste i potom uništavaju zbog eventualne zloupotrebe. Upravo zato i postoji Zakon o zaštiti ličnih podataka o ličnosti, a dostavljač „Volta” ga je prekršio – priča Bogosavljević.
Naš sagovornik ističe i da je dostavljač učinio još jednu grešku šaljući devojci koja ga je prijavila još jedan SMS nakon što je otpušten.
– Slanjem te druge poruke pokušao je da prenese odgovornost na nju što je dobio otkaz, a što zapravo govori da je reč o nezreloj osobi. Ta devojka je ispravno postupila, a trebalo je da ga prijavi i povereniku za informacije od javnog značaja – objašnjava Bogosavljević.
NISAM BIO VULGARAN
Podsetimo, dostavljač „Volta” je devojci koja je poručila hranu poslao SMS: „Ej, kakva je hrana bila juče? Dostavljač”, pa ga je ona, navodno uplašena za svoju sigurnost, prijavila kompaniji „Volt”.
Zbog toga je dostavljač otpušten, pa joj je poslao još jednu poruku koja je mnoge rastužila: „Ej, samo da ti se zahvalim. Juče sam dobio otkaz na poslu zbog tebe. Ne mogu da verujem da si se žalila. Jer sam ti se javio na najnormalniji način i poslao jednu poruku, niti sam bio vulgaran niti bilo šta. Svaka čast, ne znam kakvu ti imaš korist od toga, ali ja sad više nemam niti mesečne prihode.”
Iz firme „Volt” do zaključenja ovog broja nisu odgovorili na mejl redakciji Objektiva.
OBRADA PODATAKA
U želji da zaštitite svoj mir, najpre je bitno znati koji podaci spadaju u zaštićene.
– Tu spada ime i prezime, jedinstveni matični broj građana (JMBG), poreski broj, broj zdravstvenog osiguranja, broj telefona, broj lične karte, pasoša, slika, video-zapis osobe, tonski zapis osobe, otisci prstiju, DNK i podaci o lokaciji i kretanju. Dakle, sve informacije kojima se može utvrditi identitet jednog lica smatraju se podacima o ličnosti. Za posedovanje i upotrebu podataka najčešće se koristi termin obrada podataka o ličnosti.
Obrada ličnih podataka o građanima nije sama po sebi nezakonita, ali je važno da postoji jasno određena svrha obrade podataka koja nije protivna zakonima – objašnjava Bogosavljević.
APLIKACIJE LOŠE, ALI IH ZAKON DOZVOLJAVA
Zaštitnik potrošača Nenad Bumbić kaže da su se u Srbiji dešavale slične zloupotrebe brojeva telefona, ali da nije bilo većih neprijatnosti.
– Recimo, pacijenti su zvali lekare iz bolnica i domova zdravlja na mobilni telefon, ali ništa se strašno nije dogodilo. Što se tiče slučaja dostavljača hrane, problem je što su sve te kompanije koje se bave raznošenjem napravile takve aplikacije da njihovi zaposleni vide brojeve telefona poručioca. Postoje tehničke mogućnosti da se aplikacija napravi tako da se pozivom kontaktira klijent, a da se ne vidi njegov broj telefona. Dakle, aplikaciji je poznat broj telefona, a korisnik ga ne zna. Ipak, te kompanije nisu u zakonskoj obavezi da imaju takvu aplikaciju. Država i njeni propisi se sporije razvijaju u odnosu na softver. Teško je onima koji pišu zakon da predvide kako će se razvijati softver, ali već duže vreme u Srbiji koristimo razne aplikacije. Stoga propise treba malo osavremeniti – priča za naš list Bumbić.
KRIVIČNO DELO
Pribavljanje i objavljivanje tuđih ličnih podataka je krivično delo i kažnjivo je.
– Mogu se pribavljati samo oni podaci od javnog značaja. Vaše lične podatke mogu imati oni kojima ih date, na primer, rođaci, prijatelji, kolege i oni sa kojima dobrovoljno stupate u kontakt. Brojeve lične karte i pasoša građana može da koristi samo država, recimo policajci, inspektori, sudije ili carinici, ali i oni kojima dajete zarad obavljanja nekog posla, na primer uplate turističkog aranžmana. Međutim, niko nema pravo da ih prosleđuje nekom drugom licu. Korišćenje nečije mejl-adrese je teško zaštititi, jer su one često dostupne zbog obavljanja nekih potreba na internetu, na društvenim mrežama i raznim sajtovima koji uslovljavaju ostavljanje tog podatka, ali i da bi vam poslali mejl, poželjno je da vas o tome prethodno obaveste. Što se tiče brojeva telefona, niko ne bi trebalo da vas zove ukoliko isti nije dobio od vas ili od vama bliske osobe ili ga je pronašao u dostupnom telefonskom imeniku – priča za naš list advokat Milena Janković.
Piše: VLADIMIR ĐURIČIĆ
OVU I MNOGE DRUGE AKTUELNOSTI PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 13. AVGUST
BONUS VIDEO:
Komentari (0)