Ustaški logor smrti Jasenovac je čitave dve decenije bio tabu-tema koju je nekadašnji predsednik SFRJ Josip Broz Tito gurao pod tepih kako se nikada ne bi saznalo da je na tom mestu, od strane naroda kojem je i sam pripadao, na najzverskije načine ubijeno oko 700.000 Srba, Jevreja i Roma.
Da nije bilo kozaračkih logoraša koji su na dvadesetogodišnjicu pokušaja proboja Jasenovca 1965. godine došli na ovo najveće stratište srpskog naroda i obeležili taj mračni jubilej, istina se o njemu nikada ne bi saznala.
Surovu stvarnost o mestu na kome su ustaše Ante Pavelića nesrećnim ljudima odsecali organe, spaljivali ih u pećima i kuvali žive u kazanima, a decu nabijali na bajonete, dok su trudnicama vadili fetuse iz stomaka pa ih silovali, zataškavao je jugoslovenski državni vrh sa maršalom Titom na čelu.
Na ovaj monstruozni period, koji su komunisti pokušali da izbrišu iz pamćenja i istorije srpskog naroda, podsetio je član Predsedništva SNS Goran Vesić. On je u emisiji na TV Hepi ispričao malo poznate detalje koji su doprineli tome da se ne zametne trag o postojanju najvećeg koncentracionog logora u tadašnjoj fašističkoj NDH.
– Jasenovac nije bio obeležen kao logor do dvadeset godina od proboja logoraša. Veliko je pitanje kako to da u bivšoj Jugoslaviji, u kojoj su se svi logori obeležavali, Jasenovac nije bio obeležen. Onda se na dvadesetogodišnjicu proboja logoraša, a poznato je da Jasenovac nikada nije oslobođen, već da su logoraši pokušali da izvrše proboj, skupilo na desetine hiljada ljudi s Kozare i tada je, naravno, Tito shvatio da mora da obeleži Jasenovac – naveo je Vesić.
SRAVNILI GA SA ZEMLJOM
Međutim, kako je dodao, komunisti su u međuvremenu uništili i najmanji deo tog koncentracionog logora, posle čega je bilo teško pretpostaviti da je na tom mestu uopšte bilo najveće stratište srpskog naroda u NDH.
– Kada su 1945. partizani preuzeli vlast, doveli su zarobljene ustaše i Jasenovac potpuno sravnili sa zemljom. Kada je napravljen cvet Bogdana Bogdanovića, koji je lep spomenik, ali suštinski može biti spomenik bilo kakvom stradanju u svetu, imate samo one humke oko spomenika koje predstavljaju barake. To za nekoga ko dolazi sa strane ne ostavlja utisak koncentracionog logora, jer zamislite kako bi Aušvic ili Mauthauzen izgledali da nisu sačuvane originalne barake – konstatovao je član Predsedništva SNS i bivši zamenik gradonačelnika Beograda.
NAJVEĆI KRIVAC
Čuveni jugoslovenski istoričar i Titov biograf Vladimir Dedijer je juna 1989, u pismu tada novoimenovanom predsedniku Srbije Slobodanu Miloševiću, otkrio da je Josip Broz najveći krivac za skrivanje istine o stradanju Srba u Jasenovcu.
– Ja poštujem pokojnog druga Tita i svu njegovu borbu protiv Hitlera, Staljina, a i pape u Rimu, ali ja kao istoričar moram da ocenim i njegove slabosti. Za ovu politiku skrivanja istine o gubicima srpskog naroda u Drugom svetskom ratu, a posebno u Jasenovcu, on snosi najveću odgovornost… – napisao je Dedijer Miloševiću.
Piše: GORAN MITROVIĆ
OVU I OSTALE AKTUELNE TEME MOŽETE PROČITATI U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 29. JUL
BONUS VIDEO:
Živeo sam u Jastrebarskom u vreme Maspok-a. Bio sam na spisku za klanje, kao dete od 11 godina. Najje bio mali Dejan od dve ipo godine. Na 400 metara od našeg stana bio je LOGOR ZA DECU. Spaljivali su ih u ciglani preko potoka, preko puta škole. Učiteljica LJ. Mraović tukla je šamarčine SVOJ DECI VOJNIH LICA za svaku sitnicu, dok joj moj otac nije došao. Prestretali nas maldi ustaše pa stavljali bajonet pod grlo. Onda su odjednom nestali. Otac mi je tek u Srbiji rekao šta su im uradili. Iz titove JNA ( Jadna Nesposobna Armija ) vratio sam se živ 1981.godine. Moj otac je napustio JNA još 1974. i vratio se u Srbiju. Srbi su, a ne ustaše, izginuli da bi Hrvatska bila do Trsta. Hteli su i Trst ( zbog brodogradilišta ).