U Čipuljiću kod Bugojna Hrvati su u oktobru 1992. godine srušili i spalili sedam kuća familije predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Hrvatski mediji, po nalogu tamošnjih političara, svakodnevno vode najstrašniju, prljavu kampanju protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića, u kojoj se on optužuje kao velikosrpski ekstremista i “ćetnik” koga bi što pre trebalo uhapsiti i suditi mu za ratne zločine?!
U toj sveopštoj medijsko-političkoj histeriji kakva nikada i nigde do sada nije viđena, u moru lažnih optužbi na račun šefa srpske države Hrvati nikako ne mogu i ne umeju da kažu za šta je to konkretno Vučić kriv.
Laži zločinaca
Izmišljali su i podmetali lažne svedoke, koji su onda po nekakvim sudovima “svedočili” da je predsednik Srbije devedesetih u Petrinji – u kojoj, dokazano je, nikada u životu, ni u u ratu, ni pre ni posle njega, nije bio – tukao i mučio zarobljene Hrvate (!?!), izvrtali su činjenice i silovali logiku pokušavajući da dokažu da je odgovoran za podsticanje na ratne zločine, da je “htio izazvati kaos” tako što je tražio da poseti Jasenovac (!?!), ali ništa, baš ništa nisu uspeli da dokažu. Jer ne mogu. Jer naš predsednik nikada i ništa nažao nije učinio bilo kom Hrvatu.
Na drugoj strani, oni koji danas Vučića lažno optužuju da je zločinac – Hrvati, ustaše – upravo su našem predsedniku i njegovoj porodici u Bugojnu opljačkali, srušili i spalili sedam kuća! U selu Čipuljić, odakle potiče porodica Vučić, u poslednjem ratu u BiH, oktobra 1992. ustaške formacije uništile su sve što je imalo veze sa Srbima i Srbijom.
Spaljena je i u “domoljubnom ratu” potpuno uništena kuća Vučićevog oca Anđelka, kuća koju je on na svojoj očevini gradio osamdesetih godina prošloga veka. Spaljene su i kuće predsednikove bake Dragice Vučić, kao i kuće njegovog strica Uglješe, sina Rada Vučića.
U ustaškom piru, tog oktobra 1992. kada su srpske kuće rušene i paljene samo zato što su bile srpske, uništena su i porodična ognjišta Antonija Brace Vučića i Koje Vučića, stričeva predsednika Srbije. Zapaljene su i kuće Višnje Vučić, Aleksandrove bake, kao i kuća Smilje Vučić, udate Kuzmanović, rođene tetke šefa srpske države.
Informer objavljuje fotografije svih ovih spaljenih i uništenih kuća porodice Vučić. Pozivamo Hrvate da preuzmu i objave ove slike i da svojim čitaocima objasne ko je, kako i zašto pokušao da zatre Srbe u rodnom selu oca predsednika Srbije?! I da nam kažu kako je to naš predsednik agresor i “velikosrpski ćetnik”, a njemu je u doba NDH pobijeno pola familije, dok mu je u poslednjem ratu spaljeno i uništeno sve od imovine.
Fotografije možete pogledati KLIKOM OVDE.
Što reče sam predsednik jednom prilikom, nije poznato da je bilo ko iz Srbije ikada spalio ijednu kuću Milanoviću ili Plenkoviću, ali evo postoje sasvim konkretni dokazi da su Hrvati spalili sedam kuća Vučića!
Da stvar bude strašnija, ustašama nije bilo dovoljno to što su spalili srpske kuće, nego su u Čipuljićima minirali i spalili i srpsku crkvu pored koje se nalaze grobovi porodice Vučić! Crkvu su palili i rušili više puta, poslednji put 2006. godine.
Ustaše mu 1941. ubile dedu
Anđelka Vučića, dedu predsednika Srbije, ubile su ustaše.
Nepuna dva meseca posle stvaranja NDH, 25. i 27. maja 1941. godine, ustaše su u Bugojnu uhapsile prvu grupu od 25 Srba i zatvorile ih u zgradu zvanu “Konak”.
Medu njima su bila i trojica Vučića: Anđelko, Stevo i Ile. U noći između 27. i 28. maja uhapšeni Srbi transportovani su iz Bugojna u Banjaluku.
Posle nekoliko dana, 30. ili 31. maja, izvedeni su iz zatvora u Banjaluci i svi su ubijeni.
Sam predsednik Aleksandar Vučić govorio je o ustaškom teroru nad svojom familijom.
– Da li sam kriv što je moj otac baš moj otac ili što su spalili sedam kuća Vučića?! Sve kuće Vučića spaljene su oktobra 1992. godine! Izvinite, ali mi nijednu kuću nikome nismo spalili – naglasio je Vučić.
BONUS VIDEO:
Moramo svi biti svesni da se zlodela ne mogu sakriti , niti umanjiti , moramo osmisliti kako dalje ziveti na ovim prostorima , svako mora nositi svoj krst , koliko god bio težak.
U našem narodu iz BIH kao i iz Hrvatske , mnoge porodice su dozivele uzasne zlocine od ustaške ruke , sve je tužno da tužnije biti ne može. Mi svi moramo dalje ziveti sa bolnim sećanjima , postovati svoje žrtve , raditi na tome da se nikada takva zlodela ne ponove ! Potrebno je mnogo ozbiljnosti , poštovanja , realnosti kada se spominju nevine žrtve , nastradale samo zato sto su srbi . Imam postovanje za sve nevine žrtve , bez obzira na veru i naciju !