U želji da novac u slamaricama ne propadne, dok kurs evra pada, sve je više onih koji odlučuju da svoju mnogogodišnju štednju ulože u plemenite metale.
Кako za Objektiv navodi dr Dragan Dejković, ekspert za procenu vrednosti zlata i dijamanata i trgovac plemenitim metalima, za kupovinu ovih metala se ne opredeljuju samo bogataši, već i studenti i obični radnici, koji se plaše da će njihova ušteđevina postati bezvredna.
– Početkom korone jedna žena je kupila investiciono zlato umesto novu kuhinju i belu tehniku, što joj je bio prvobitni plan. Takođe, jedna devojka je odustala od kupovine stana, jer s novcem koji je imala nije mogla da priušti željenu kvadraturu, a sad čeka da još više skoči cena zlata, a da nekretninama padne. Imamo i velike kupce, ali i studente koji pazare gram-dva, pa im tada dajemo specijalni popust. Vrednost zlata uvek raste usled krize. Potražnja za investicionim zlatom je skočila pojavom korone i izbijanjem rata u Ukrajini, najviše kako bi se obezbedio tzv. fond za zaštitu porodice. To podrazumeva 50 grama čistog zlata, koliko je potrebno za jednu godinu. Naime, jedan gram zlata oduvek je četvoročlanoj porodici obezbeđivao nedelju dana egzistencije. Bilo bi dobro imati zlatne zalihe za tri godine, koliko obično potraje ozbiljna kriza, kao ova koja nailazi – kaže Dejković.
OBEZBEĐUJU PORODICU
Naš sagovornik navodi da često onima koji kupuju plemenite metale daje i savet gde da ih čuvaju.
– Tu treba upotrebiti kreativnost. Recimo, nije dobro da se zakopa u bašti, jer ćete komšiji biti sumnjivi ako kopate usred zime, ili u vodokotliću, jer za to svi znaju – kaže Dragan Dejković.
On navodi da mu se čini da su građani naučili lekcije iz devedesetih godina prošlog veka, kada su se zbog inflacije oslanjali na stranu valutu, uglavnom nemačku marku.
– Danas nema bezbedne valute, pa su građani primorani da ulažu u zlato i dijamante. Verujte, oni koji ga kupuju to rade da bi preživeli i obezbedili svoju porodicu u ovim kriznim vremenima.
Oni koji se odluče da kupe zlatnike umesto poluga, moraju znati da oni nisu dovoljno bezbedna investicija – kaže Dejković.
SERTIFIКAT КAO GARANCIJA
On ističe da na tržištu postoje kopije dukata, zbog čega je opravdana sumnja u njihovu autentičnost.
– Кada govorimo o nakitnom zlatu, treba znati da npr.14-karatno zlato ima oznaku 585, a to znači da u toj leguri ima 58,5% zlata, dok je investiciono zlato čisto i označava se sa 999,9. Uostalom, prilikom otkupa nakita, troškovi dizajna, izrade, PDV i marže predstavljaju gubitak, pa je otkupna cena nakita 40-45% njegove prodajne vrednosti.
Piše: Vladimir Đuričić
Ovu i ostale aktuelne teme pročitajte u današnjem izdanju štampanog Objektiva
BONUS VIDEO:
Komentari (0)