Rusi zarobili dva Amerikanaca koji su se borili za Ukrajinu: Abazović i Rama razgovarali sa Šmihalom

Ruska invazija na Ukrajinu ušla je u 112. dan. Rano ujutru 24. februara, predsednik Rusije Vladimir Putin je u televizijskom obraćanju naciji saopštio da Rusija ne može da se “oseća bezbedno, razvija i postoji” zbog stalne pretnje koja stiže iz današnje Ukrajine.

23.37 – Rusi zarobili dva Amerikanaca koji su se borili za Ukrajinu

Dvojicu američkih državljana, Roberta Drukija i Endija Hjuina, koji su se borili za Ukrajinu, zarobile su ruske snage prošle nedelje na periferiji Harkova.

Druki (39) i Hjuin (27) su iz Alabame, ali nije jasno da li su se poznavali pre nego što su dobrovoljno otputovali u Ukrajinu da pomognu u borbi protiv ruskih snaga.

Više o ovome pročitajte klikom OVDE.

23.10 – Zalužni: Rusi istovremeno napadaju u devet pravaca

Glavnokomandujući ukrajinske vojske izjavio je danas da je Rusija koncentrisala svoje glavne udarne snage na severu Luganske oblasti i da pokušava da napada istovremeno u devet pravaca.

– Žestoke borbe za oblast Lugansk se nastavljaju – rekao je u onlajn obraćanju Valerij Zalužni, glavnokomandujući ukrajinskih oružanih snaga.

Prema njegovim rečima, Rusi u napadima koriste ratnu avijaciju, raketne sisteme i artiljeriju.

20.35 – Abazović i Rama razgovarali sa ukrajinskim premijerom

Premijeri Crne Gore i Albanije, Dritan Abazović i Edi Rama, danas su se sastali u Kijevu sa premijerom Ukrajine Denisom Šmihalom koji je zahvalio na podršci i naporima da Ukrajina bude deo EU.

– Vaša poseta Kijevu je simbolična poruka da ste uz nas. Naše integracije u EU podržava ogromna većina stanovnika, to je i moralni argument u prilog našoj težnji da budemo deo EU – poručio je Šmihal, prenosi RTCG.

On je naveo da Ukrajina “vodi težak rat za slobodu i demokratiju”.

– I uz pomoć partnera ta borba je lakša. Hvala za vašu posetu u ovim teškim trenucima – poručio je Šmihal.

Abazović je poručio da Crna Gora želi da promoviše ideal evropske solidarnosti i evropske budućnosti.

– Možete računati na našu podršku. Nismo velika ekonomija, ni vojna sila, ali svakako možete na nas računati sasvim – naveo je Abazović.

On je kazao i da demokratija i principi slobode nemaju cenu.

– Mi razumemo dobro šta su izbeglice, rat, ratni zločini i agresija i zato i kažem da možete sasvim računati na našu podršku. Mislim da možemo uraditi dobre stvari, za sve nas i Evropu sveukupno – poručio je premijer Abazović.

Prethodno su se Abazović i Rama sastali i sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

Putem video linka, razgovoru se pridružio i predsednik Severne Makedonije Dimitar Kovačevski.

Zelenski je rekao da je svestan da je Crna Gora mala zemlja, koja limitirano može da pomogne kad je u pitanju humanitarna i vojna pomoć, ali da “gde ima volje, ima i načina”.

– Započeli smo dijalog i to je vrlo bitno. Zemlja koja je u ratu kao Ukrajina ima mnogo problema. Svakog dana je na stotine ranjenih. Apel za pomoć je upućen i Crnoj Gori, ali i svim drugim partnerima – kazao je Zelenski.

20.21 – Bajden najavljuje nove isporuke oružja Ukrajini

SAD će Ukrajini pružiti dodatnu vojnu pomoć u vrednosti od milijardu dolara za napore koje Kijev ulaže u odbranu istočnog Donbasa koji je trenutno glavno ratno žarište, preneo je predsednik SAD Džozef Bajden svom ukrajinskom kolegi Volodimiru Zelenskom tokom današnjeg razgovora.

Više o ovome pročitajte klikom OVDE.

19.55 – Nebenzja: Ukrajinsko granatiranje Donjecka krsenje međunarodnih normi

Stalni predstavnik Rusije u Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja ocenio je danas da je ukrajinsko granatiranje Donjecka kršenje međunarodnih normi i ratni zločin.

– Nedavno granatiranje Donjecka je još jedan užasan ratni zločin agonizirajućeg režima u Kijevu. Ovo je flagrantno kršenje međunarodnih humanitarnih normi, uključujući princip proporcionalne vojne neophodnosti, razdvajanja i humanizma – poručio je Nebenzja.

Kako je rekao, ukrajinske vlasti će “snositi odgovornost za to”.

Nebenzja je takođe zamerio zapadnim medijima da su namerno prećutkivale o napadima Kijeva na stambene oblasti Donjecka.

– Sramota je što zapadni mediji većinom ostaju slepi, gluvi i nemi za ovaj užasan incident – rekao je Nebenzja, opisujući granatiranje pijace Majski i napad na porodilište u Donjecku.

Prema rečima stalnog predstavnika Rusije u UN, “ciljevi napada jasno pokazuju da je kijevski režim težio da postigne što veći broj žrtava”.

19.31 – Nemačka će isporučiti Ukrajini raketne bacače Mars Drugi

Nemačka će Ukrajini isporučiti tri višecevna raketna bacača “Mars II”, izjavila je danas u Briselu ministarka odbrane Kristin Lambreht, dodajući da će obuka ukrajinskih vojnika početi narednih nedelja.

– Oružje će doći iz inventara Bundesvera – rekla je nemačka ministarka na marginama sastanka NATO, na kojem učestvuje oko 50 zemalja na temu koordinacije vojne pomoći Ukrajini.

Višecevni raketni bacač “Mars II” može da pogodi mete na udaljenosti većoj od 80 kilometara.

18.18 – Patrušev: Rusija zainteresovana za postizanje sporazuma o Ukrajini

Rusija je zainteresovana za postizanje političkih i diplomatskih sporazuma o Ukrajini što je pre moguće, ali pregovori ostaju zamrznuti zbog Kijeva, izjavio je danas sekretar ruskog Saveta bezbednosti Nikolaj Patrušev.

– Rusija je zainteresovana da što pre postigne političke i diplomatske sporazume koji bi omogućili prekid neprijateljstava. Međutim, pregovori Moskve i Kijeva trenutno su zamrznuti sa ukrajinske strane – poručio je Patrušev na sastanku visokih predstavnika zemalja BRIKS.

Kako je ocenio Patrušev, destruktivne akcije Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i njihovih saveznika rezultirale su prekidom rusko-ukrajinskog dijaloga.

On je podsetio da je Rusija dugi niz godina, kako je rekao, beznadežno pokušavala da prenese poruku i upozoravala SAD i NATO da ne ohrabruju ambicije Ukrajine za članstvo u NATO, “jačajući vojno mišiće zemlje i podstičući ratoborna, neonacistička i rusofobična osećanja kijevskog režima”.

18.11 – Ukrajina: Policija sprečila teroristički napad na državni vrh

Ukrajinska policija sprečila je teroristički napad na državno rukovodstvo, izjavio je danas zamenik ministra unutrašnjih poslova Jevgenij Jenjin.

U izveštaju novinske agencije UNIAN, navodi se da su ukrajinski zvaničnici potvrdili da je teroristički napad sprečen zahvaljujući informacijama dobijenim iz obaveštajnih izvora, ali nije precizirano ko je trebalo da bude meta navodnog napada i kada je planirano da bude izveden.

18.05 – Habek: Rusija traži izgovor za povećanje cene gasa

Objašnjenje Rusije za smanjenje isporuka gasa kroz Severni tok 1, izgovor je za sejanje neizvesnosti i povećanje cena, smatra nemački ministar ekonomije i energetike Robert Habek nakon što je Gasprom saopštio da će dodatno smanjiti kapacitet gasovoda.

– Trenutno možemo da kupujemo potrebne količine sa tržišta, ali po višim cenama – rekao je danas Habek i dodao da je snabdevanje bezbedno, istakavši da je ušteda energije prioritet.

On je potvrdio da će nemačka vlada preduzeti adekvatne mere, “ako to bude potrebno”.

17.39 – Ukrajinske snage i dalje kontrolišu industrijsku zonu Severodonjecka

Gradonačelnik Severodonjecka Oleksandar Strjuk izjavio je danas da ukrajinske snage i dalje kontrolišu industrijsku zonu grada i njen perimetar, što ga čini mogućim da se poveže sa susednim gradom Lisičanskom.

– Ulažu se napori da se neprijatelj potisne nazad ka centru grada. To je trajna situacija sa delimičnim uspehom i taktičkim povlačenjem na nekim mestima – objavio je Strjuk na Telegramu.

Kako je ocenio, situacija je “teška, ali stabilna” i grad nije potpuno odsečen.

– Činjenica da su mostovi dignuti u vazduh je učinila stvari prilično komplikovanim, ali u isto vreme postoje putevi za povlačenje, čak i ako su prilično opasni. Ne možete reći da je grad potpuno odsečen – rekao je Strjuk.

17.27 – Zaharova: Zapad puca sebi u glavu limitiranjem uvoza ruske energije

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ocenila je danas da Zapad “puca sebi u glavu” nastojanjem da ograniči uvoz energenata sa naftnih i gasnih polja u Sibiru zbog sukoba u Ukrajini, za razliku od Kine kojoj se isporučuje sve više energije.

Zaharova je rekla da je strateško partnerstvo Rusije sa Kinom izdržalo pokušaje Zapada da poseje razdor između dve zemlje i da su Sjedinjene Države i njihovi evropski saveznici razorili svoje odnose sa Moskvom.

– Isporuke energije – Kini, se stalno povećavaju. Kina zna šta hoće i ne puca sebi u nogu. Dok oni, zapadno od Moskve, pucaju sebi u glavu. Zapad se sam izolovao od nas – rekla je Zaharova novinarima.

Rat u Ukrajini i pokušaj Zapada da izolovanjem kazni Rusiju zbog napada na Ukrajinu, doveli su do rasta cena žitarica, jestivog ulja, đubriva i energije, a Evropa je pri tome odlučila da smanji svoju zavisnost od ruske nafte i gasa.

Zaharova je ocenila da je Evropska unija zauzela “samoubilački” kurs pokušavajući da se odrekne ruske energije kojom se Nemačka snabdevala od vrhunca Hladnog rata.

Rusija je drugi najveći svetski izvoznik nafte posle Saudijske Arabije i najveći svetski izvoznik prirodnog gasa.

17.10 – Nebenzja: Rusija može da osigura bezbedan prolaz za ukrajinsko žito

Rusija može da “osigura bezbedan prolaz” za ukrajinske pošiljke žita iz crnomorskih luka u zemlji, ali nije odgovorna za uspostavljanje koridora, izjavio je danas stalni predstavnik Rusije u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija Vasilij Nebenzja.

– Mi nismo odgovorni za uspostavljanje bezbednih koridora. Rekli smo da možemo da osiguramo bezbedan prolaz ako se ovi koridori uspostave. Uspostavite ih – poručio je Nebenzja.

Kako je rekao stalni predstavnik Rusije u SB UN, očigledno je da ili treba deminirati teritorije koje su minirali Ukrajinci ili obezbediti da zaobiđu te mine.

16.52 – Bela kuća sprema Ukrajini još milijardu dolara u oružju

Očekuje se da će Bela kuća već danas objaviti kako će biti obezbeđeno oko milijardu dolara u oružju za novu pomoć Ukrajini, saopštili su ljudi koji su upoznati sa tim.

Kako se navodi, te pošiljke uključuju i protivbrodske raketne sisteme, artiljeriju i municiju za haubice.

16.48 – Podoljak: Neophodna je veća vojna pomoć Ukrajini

Savetnik ukrajinskog predsednika Mihajlo Podoljak apelovao je danas na zapadne saveznike da pruže veću vojnu pomoć Ukrajini, uoči samita zvaničnika NATO u Briselu, na kom će biti reči i o vojnoj pomoći Kijevu.

Podoljak je objavio na Tviteru da su ga ukrajinski vojnici pitali kada se očekuje da će zapadno artiljerijsko oružje biti na linijama fronta i poručio Briselu da čeka odluku o tome.

On je naveo i da je odnos ruskog i ukrajinskog artiljerijskog oružja duž linije fronta u nekim oblastima bio 10 prema jedan.

16.40 – Ostin: Intenzivirati zajedničku posvećenost samoodbrani Ukrajine

Moramo intenzivirati našu zajedničku posvećenost samoodbrani Ukrajine i dodatno se potruditi da osiguramo da Ukrajina može da brani svoje građane i svoju teritoriju, rekao je danas u Briselu američki sekretar za odbranu Lojd Ostin.

– Ruska invazija na Ukrajinu dogodila se u ključnom trenutku i Sjedinjene Države i njeni saveznici nisu mogli da izgube fokus na taj već tromesečni sukob – rekao je Ostin na marginama sastanka ministara odbrane NATO, trećem u nizu na kojem predstavnci gotovo 50 zemalja razgovaraju o koordinaciji pomoći Ukrajini.

Savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak nedavno je rekao da je njegovoj zemlji, pored ostalog teškog naoružanja, neophodno po 1.000 haubica i dronova, kao i 500 tenkova.

Dodaje se da su zapadne zemlje obećale NATO standardno oružje, uključujući napredne američke rakete, ali da njihovo raspoređivanje zahteva vreme.

– Ne možemo sebi priuštiti da posustanemo, jer su ulozi previsoki – rekao je Ostin.

Kako se navodi, Ukrajini će biti potrebna dosledna podrška Zapada za prelazak na nove zalihe i sisteme, dok se zalihe njihovog oružja i municije iz sovjetske ere smanjuju.

16.24 – Poljska: Za izgradnju silosa na granici s Ukrajinom potrebni meseci

Izgradnja silosa za žito na poljsko-ukrajinskoj granici, što je predložio američki predsednik Džo Bajden kako bi se pomoglo Ukrajini da izveze žitarice na globalna tržišta, mogla bi da potraje tri do četiri meseca, rekao je danas poljski ministar poljoprivrede Henrik Kovalčik.

– Predlog predsednika Bajdena je interesantna ideja, ali zahteva izradu nekoliko stvari, uključujući lokaciju, infrastrukturu, finansiranje, vlasništvo – rekao je Kovalčik u postu na Fejsbuku.

Kako je naveo, treba imati u vidu da je za finalizaciju ovakve investicije potrebano tri do četiri meseca.

Zbog ruske blokade ukrajinskih luka u Crnom moru, Ukrajina kaže da nije u mogućnosti da izveze oko 20 miliona tona žitarica, prenosi Rojters i dodaje da Ukrajini nedostaju silosi za nove useve.

Poljska je najavila da će povećati tranzit ukrajinskih žitarica na 1,5 miliona tona mesečno, ali da povećanje tog tranzita zavisi od rešavanja logističkih pitanja kao što su nedostatak vagona i činjenica da su ukrajinski koloseci drugačiji od onih u Evropi.

Izgradnja silosa na granici omogućila bi skladištenje žitarica koje bi potom bile transportovane različitim vozovima.

16.11 – SM, CG i Albanija podržavaju kandidaturu Ukrajine u EU

Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija podržavaju inicijativu da Ukrajina dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, saopšteno je danas na zajedničkoj pres konerenciji predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog i premijera Crne Gore i Albanije, Dritana Abazovića i Edi Rame.

Zelenski je rekao da je svestan da je Crna Gora mala zemlja, koja limitirano može da pomogne kad je u pitanju humanitarna i vojna pomoć, ali da “gde ima volje, ima i načina”.

On je dodao da je bitno što ima podršku zemalja članica NATO-a, jer je pitanje bezbednosti prioritet i da bi Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija mogle, kao članice NATO-a, pitanje bezbednosti Ukrajine da postave na sastancima Alijanse.

Abazović je rekao da je poseta Kijevu moralna i politička obaveza, i da ukrajinski narod u neku ruku u ovoj situaciji “čini čuda”.

– Vi se borite za principe i mogućnost izbora načina života. Imate podršku Crne Gore da u skladu sa željom vaših građana postanete deo evropske familije – naveo je crnogorski premijer.

On je kazao da je najbitnije da rat stane, kako bi se sprečila dalja smrt i devastacija, a da se nakon toga nada početku obnove Ukrajine, i da će Crna Gora pomoći koliko god bude mogla.

– Ovo je poruka i velikim silama da stanemo svi na istu stranu kada je u pitanju odbrana demokratskih principa – rekao je Abazović.

On je, kako je preneo portal RTCG, snažno podržao Ukrajnu i najavio da će Crna Gora pomoći toj državi u skladu sa svojim mogućnostima.

Abazović je rekao je da je Zelenskom preneo poruku da Crna Gora snažno podržava ukrajinske EU integracije i da je spremna da podrži Ukrajinu i vojno i finansijski.

Abazović, Rama i Zelenski su najavili i zajedničku izjavu kojom će podržati EU budućnost Ukrajine.

15.30 – Čižov: Zemlje EU ostaju najveći trgovinski partneri Rusije

Evropske zemlje ostaju najveći trgovinski i ekonomski partneri Rusije, čak i nakon uvođenja sankcija, izjavio je danas stalni predstavnik Rusije pri Evropskoj uniji Vladimir Čižov u intervjuu za TV kanal Rosija-24.

– Mislim da će Rusija morati prilično dugo da se nosi sa starim svetom i sa Evropom takođe i posle šest paketa sankcija, Evropa ostaje naš najveći trgovinski i ekonomski partner, ma koliko to neverovatno zvučalo u aktuelnom okruženju – poručio je Čižov na na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu – SPIEF.

Dodao je da se ruski izvoz u Evropsku uniju više nego udvostručio u prvom kvartalu 2022. godine.

Međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu u organizaciji Fondacije Roskongres održava se od 15. do 18. juna.

Ovogodišnji forum nosi naziv: Nove mogućnosti u novom svetu.

14.47 – IKEA najavila prodaju fabrika i smanjenje radne snage u Rusiji

Švedska kompanija IKEA saopštila je danas da će prodati fabrike, zatvoriti kancelarije i smanjiti radnu snagu od skoro 15.000 ljudi u Rusiji.

To je najnoviji potez najvećeg svetskog brenda nameštaja nakon obustave poslovanja u Rusiji posle napada Moskve na Ukrajinu.

– Nažalost, okolnosti se nisu popravile, a razorni rat se nastavlja. Preduzeća i lanci snabdevanja širom sveta trpe veliki uticaj i ne vidimo da je moguće nastaviti sa radom u skorije vreme – navodi se u saopštenju Ingka grupa, koja je vlasnik svih IKEA prodavnica u Rusiji.

Ingka, koja je takođe jedan od najvećih svetskih vlasnika tržnih centara, ipak ostavlja otvorenim svojih 14 tržnih centara u Rusiji, pod nazivom “MEGA”.

Švedski prodavac nameštaja je jedna od preko 1.000 zapadnih kompanija koje su smanjile operacije u Rusiji otkako je Moskva poslala trupe u Ukrajinu 24. februara.

IKEA je u martu privremeno zatvorila prodavnice i obustavila snabdevanje u Rusiji, ali je nastavila da plaća zaposlene i to će činiti do kraja avgusta.

Vlasnik brenda Inter IKEA, koji je takođe zadužen za snabdevanje, rekao je da će početi da traži nove vlasnike za svoje četiri fabrike i da će otpuštati osoblje, ali nije izneo više detalja. U Rusiji Ima skoro 15.000 zaposlenih.

IKEA je otvorila svoju prvu prodavnicu u Rusiji 2000. godine, gde sada ima 17 prodavnica i 14 trgovačkih centara.

14.23 – Habek: Isporuka gasa iz Rusije je smanjena iz politickih razloga

Razlozi smanjenja isporuke gasa iz Rusije su politički, a ne tehnički, izjavio je danas nemački ministar ekonomije Robert Habek.

– Još nije gotovo – naveo je Habek i dodao da i dalje postoji mogućnost ograničenja u isporuci energenata iz Rusije.

Gasprom je juče saopštio da je smanjio snabdevanje Nemačke podmorskim gasovodom “Severni tok jedan” na maksimalnih 100 miliona kubnih metara dnevno, što je smanjenje sa 167 miliona kubnih metara, navodeći kao razlog zastoj u vraćanju opreme koju je poslao na popravku.

14.06 – Vinerberger se povlači iz Rusije

Broj austrijskih preduzeća koja posluju u Rusiji sve je manji, a sada je i proizvođač građevinskog materijala Vinerberger – Wienerberger, odlučio da se povuče sa ruskog tržišta zbog rata u Ukrajini.

Kako je saopšteno u Beču, povlačenje je sprovedeno dogovorom “buy out”, kojim lokalno rukovodstvo preuzima rusku ispostavu Vinerberger.

Šef kompanije Hajmo Šoj saopštio je da je proteklih nedelja traženo rešenje za očuvanje radnih mesta, te je prodajom menadžmentu u Rusiji pronađena optimalna solucija.

Vinerberger je od 2005.prisutan na ruskom tržištu.

13:47 Si u razgovoru sa Putinom: Svi da rade na rešavanju krize

Kineski predsednik Si Ðinping rekao je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, tokom današnjeg telefonskog razgovora, da sve strane treba da rade na rešavanju krize u Ukrajini “na odgovoran način”, izvestila je kineska državna televizija ČTV.

Kako je rekao Si, kineske vlasti spremne su da pruže podršku Rusiji za rešavanje ključnih pitanja u vezi sa zaštitom suvereniteta i nacionalne bezbednosti, prenosi agencija TAS S.

“Kina je spremna za bližu stratešku saradnju sa Rusijom, spremna da pruži međusobnu podršku uzimajući u obzir ključne interese obe strane u pogledu suvereniteta i nacionalne bezbednosti”, poručio je kineski lider.

Tokom razgovora, predsednik Si je ponovio spremnost Kine da pomogne u rešavanju situacije u Ukrajini, prenosi agencija Rojters.

“Kina je spremna da nastavi da igra svoju konstruktivnu ulogu”, poručio je Si tokom razgovora sa ruskim predsednikom.

Kako je objasnio kineski lider, Peking zauzima nezavisan stav o ukrajinskom pitanju, “uzimajući u obzir činjenice i istorijsku realnost”.

“Aktivno doprinosimo očuvanju mira u svetskim razmerama. Isto tako, doprinosimo održavanju stabilnog ekonomskog poretka u svetu”, poručio je Si.

Oglasio se i portparol Kremlja Dmitrij Peskov koji je potvrdio da su Putin i Si razgovarali, iako nije komentarisao o čemu je tokom razgovora bilo reči, preneo je Sputnjik.

13:45 Bajden traži da rafinerije proizvode vise benzina i dizela

Predsednik SAD-a DŽo Bajden zatražio je danas od američkih prerađivača nafte da proizvode više benzina i dizela, naglašavajući da Amerikanci plaćaju rekordno visoke cene na pumpama i da su se profiti rafinerija utrostručili tokom rata između Rusije i Ukrajine.

„Teškoće sa kojima se porodice suočavaju zaslužuju hitnu akciju. Vaše kompanije moraju da sarađuju s mojom administracijom na donošenju konkretnih, kratkoročnih rešenja za rešavanje krize”, napisao je Bajden u pismu rafinerijama nafte u koje je uvid imala agencija Asošijeted pres.

Cene gasa širom SAD kreću se u proseku oko pet dolara po galonu, što predstavlja ekonomski teret mnogim građanima i političku pretnju za Bajdenove demokrate koji izlaze na izbore na sredini mandata. Inflacija, koja je počela da raste prošle godine kako se američka ekonomija oporavljala od kovid pandemije, ubrzala se poslednjih meseci usled skoka cena energenata i hrane nakon ruskog napada na Ukrajinu.

Prema Bajdenovom viđenju, rafinerije kapitalizuju na neizvesnostima izazvanim „ratnim vremenom”. Njegova poruka da korporativna pohlepa doprinosi višim cenama izazvala je kontroverzne reakcije među ekonomistima, ali može imati izvesnog ođeka kod glasača, ocenjuje AP.

„Nema sumnje da je (ruski predsednik) Vladimir Putin prvenstveno odgovoran za intenzivnu finansijsku bol koju trpe američki narod i njihove porodice. Ali usred rata koji je podigao cene benzina za više od 1,70 dolara po galonu, istorijski visoke profitne marže rafinerija pogoršavaju taj bol”, dodaje Bajden.

On je poručio da je njegova administracija spremna da „koristi sve racionalne i odgovarajuće alate savezne vlade za povećanje kapaciteta rafinerije i proizvodnje u bliskoj budućnosti,kako bu se osigurlo da svaki region u zemlji bude adekvatno snabdeven“.

Bajden je pismo uputio kompanijama Maraton Petroleum, Valero Enerdži, EksonMobajl, Filips 66, Ševron, Britiš petroleum i Šel, a ministarski energetike DŽenifer Granholm je naložio da sazove hitan sastanak i konsultuje se sa Nacionalnim savetom za naftu radi preduzimanja odgovarajućih mera.

10:31 Medvedev: Ko kaže da će Ukrajina za dve godine postojati

Zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev izrazio je sumnju da će Kijev u narednom periodu moći da ispunjava svoje ugovorne obaveze i doveo u pitanje samo postojanje ukrajinske države u budućnosti.

“A ko je rekao da će za dve godine Ukrajina uopšte postojati na mapi sveta? Mada Amerikancima već nije stalo, oni su toliko uložili u antiruski projekat da im je sve ostalo sitnica”, napisao je on u svom Telegram kanalu, prenosi RIA Novosti.

On je saopštio da je video objavu u kojoj se navodi da Ukrajina „želi da dobije tečni gas (LNG) od svojih inostranih partnera pod lizingom i plati ga za dve godine“.

Prema njegovim rečima, bez zapadnog tečnog gasa “Ukrajina će se ove zime „prosto smrznuti“, navodi RIA Novosti.

09:29 Bajden: Gradnja silosa na ukrajinskoj granici za izvoz žita

Američki predsednik DŽozef Bajden najavio je izgradnju privremenih silosa duž granice s Ukrajinom kako bi se pomoglo izvozu žitarica.

“Blisko sarađujem s našim evropskim partnerima da 20 miliona tona žitarica zarobljenih u Ukrajini plasiramo na tržište čime bismo pomogli u snižavanju cena hrane. Pošto ne može da prođe Crnim morem, gradićemo privremene silose na ukrajinskim granicama”, rekao je Bajden, prenosi Rojters.

On je saopštio i da Sjedinjene Države rade na planu za izvlačenje žitarica iz Ukrajine železnicom, ali je napomenuo da su širine ukrajinskih železničkih koloseka različite od onih u Evropi, i da žito mora da se pretovara u različite vozove na granici, navodi britanska agencija.

09:25 Abazović i Rama tokom dana sa Zelenskim

Premijer Crne Gore Dritan Abazović i njegov albanski kolega Edi Rama doputovali su u Kijev na pozv ukrajinskog predsednika Volodomira Zelenskog sa kojim će se sastati tokom dana.

“Stigli smo u Kijev sa Edi Ramom da pružimo iskrenu podršku Ukrajini i njenim građanima u odbrani prava na slobodu. Crna Gora će nastaviti da pomaže Ukrajini u ovom teškom trenutku i humanitarnoj katastrofi”, napisao je Abazović na Tviteru.

Nakon svečanog dočeka u Kijevu, planirana je poseta Borođanki, gradu nedaleko od Kijeva koji je bio pogođen ratnim razaranjima.

09:20 Britanija: Rusija kontroliše veći deo Severodonjecka

Rusija kontroliše veći deo Severodonjecka, nakon mesec dana intenzivnih borbi koje su prouzrokovale „veliku kolateralnu štetu“ u strateški važnom gradu na istoku Ukrajine, saopštilo je britansko Ministarstvo odbrane.

U svom najnovijem izveštaju danas, ministarstvo je napomenulo da je „malo verovatno da je Rusija očekivala tako “snažan otpor“ ili „iscrpljujući sukob“, prenosi BBC.

Britansko ministarstvo ukazalo je i na probleme „nekoliko stotina civila“ koji se kriju u podzemnim bunkerima hemijskog postrojenja Azot, zajedno sa ukrajinskim vojnicima.

Rusija je saopštila da će danas omogućiti bezbednu evakuaciju civila i zatražila od ukrajinskih vojnika da polože oružje i predaju se, navodi BBC.

07:18 – Trupe Rusije i DNR uništavaju vatrene tačke i položaje Oružanih snaga Ukrajine kod Avdijevke kod Donjecka Militanti

Trupe Rusije i DNR uništavaju vatrene tačke i položaje Oružanih snaga Ukrajine kod Avdijevke kod Donjecka Militanti APU su prinuđeni da koriste američke bespilotne letelice kamikaze protiv boraca DPR u blizini Kamenke. Pritisak artiljerije narodne milicije na položaje neprijatelja je do krajnosti pojačan.

07:05 – Rusija poziva Tursku da odustane od vojne operacije u Siriji

Moskva se zalaže za to da se to pitanje reši mirnim putem, izjavio je Aleksandar Lavrentjev, specijalni predstavnik ruskog predsednika za Siriju.

Izdvajamo iz govora:

▪Ovo bi bio nerazuman korak koji bi mogao dovesti do destabilizacije situacije, eskalacije tenzija i nove runde oružanog sukoba u ovoj zemlji.

▪Neprihvatljivi su i izraelski udari na teritoriju Sirije.

▪Neophodno je ukinuti prekogranični mehanizam pomoći Siriji.

▪Uprkos sprovođenju specijalne operacije u Ukrajini, rešavanje sirijskog sukoba i dalje ostaje prioritet ruske spoljne politike.

Glavni grad Kazahstana je od 15. do 16. juna domaćin 18. runde pregovora o Siriji.

BONUS VIDEO: