Ambasadori zemalja članica usaglasili su tekst šestog paketa sankcija protiv Ruske Federacije, koji bi na snagu trebalo da stupi danas, nakon objavljivanja u Službenom glasniku EU.
Bela kuća je najavila novi krug sankcija, ciljajući zvaničnike ruske vlade i elite bliske Vladimiru Putinu, kao i na nekoliko jahti povezanih sa predsednikom. Sankcije su usmerene na ruske pojedince, uključujući Sergeja Roldugina, bliskog saradnika ruskog predsednika Vladimira Putina koji je već pod sankcijama EU. Odeljenje trezora je takođe ciljalo 16 subjekata, sedam plovila i tri aviona.
23:10 – Kijev: Spremamo sankcije protiv 12.000 ruskih drzavljana
Ukrajinske vlasti pripremile su listu od oko 12.000 ruskih državljana kojima će biti uvedene sankcije, izjavio je večeras portparol ukrajinskog ministra spoljnih poslova Oleg Nikolenko.
– Ukrajina će nastaviti da se bori kako bi sankcionisala ruske građane, uključujući i patrijarha Kirila, koji podrivaju ukrajinsku nacionalnu bezbednost. Sve u svemu, pripremili smo listu sankcija, koja uključujuje više od 12.000 ruskih oligarha, zvaničnika i propagandista – dodao je Nikolenko, preneo je TAS S.
22:16 – Zelenski objavio video sa porukom „Pobeda će biti naša“
„Pobeda će biti naša“, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u video snimku sa istim ključnim ministrima i savetnicima koji su se pojavili sa njim u prkosnom prenosu 24. februara, na dan kada je njegov ruski kolega Vladimir Putin započeo svoj ničim izazvan napad.
– Naš tim je mnogo veći. Oružane snage Ukrajine su ovde. Što je najvažnije, tu su naši ljudi, ljudi naše zemlje. Već 100 dana branimo Ukrajinu… Slava Ukrajini – rekao je Zelenski.
View this post on Instagram
22:05 – U Hersonu dejstvovala ruska PVO nakon tri eksplozije
Na periferiji Harsona na jugu Ukrjaine danas je dejstvovao ruski PVO sistem S-300, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane. Prethodno su ruski mediji javili da su se u predgrađu tog grada čule tri eksplozije.
Ranije su ukrajinske snage nekoliko puta pokušao da probiju odbranu i uđu na teritoriju Hersonske oblasti, ali su, prema rečima zamenika načelnika vojno-civilne administracije regiona Kirila Stremousova, ti pokušaji bili neuspešni, prenosi RIA Novosti.
21:40 – Ukrajinske snage povratile su 20% izgubljene teritorije u Sjejerodonjecku
Ukrajinske snage su povratile oko 20 odsto teritorije koju su izgubile u Sjejerodonjecku od ruske invazije, prema ukrajinskim zvaničnicima.- Dok je ranije situacija bila teška, procenat (koji je držala Rusija) bio je negde oko 70%, sada smo ih već potisnuli za otprilike 20% – objavio je na nacionalnoj televiziji Sergej Gajdaj, šef istočnog regiona Luganska.
21:24 – “100 dana besmislenog uništavanja”: Svetski lideri podržali Ukrajinu povodom nekoliko meseci sukoba sa Rusijom
20:57 – Makron o Putinu: Počinio je istorijsku i fundamentalnu grešku sa invazijom na Ukrajinu
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je u petak da je njegov ruski kolega Vladimir Putin počinio „istorijsku i fundamentalnu grešku” invazijom na Ukrajinu i sada je „izolovan”.
– Mislim, i rekao sam mu, da je napravio istorijsku i fundamentalnu grešku za svoj narod, za sebe i za istoriju. Mislim da se izolovao. Izolovati se je jedna stvar, ali biti u stanju izaći iz toga je težak put – rekao je Makron, prenosi The Guardian.
Više o tome pročitajte OVDE.
20:45 – Švajcarska odbila zahtev Danske da pošalje oklopne transportere u Ukrajinu
Švajcarska vlada je u petak odbila zahtev Danske da pošalje skoro dve desetine oklopnih transportera švajcarske proizvodnje u Ukrajinu.
Izvršno savezno veće Švajcarske potvrdilo je odluku u petak nakon što je Danska zatražila od Švajcarske da prebaci Ukrajini 22 švajcarska oklopna transportera na točkovima Piranha III, koje je Danska nabavila i uskladištila u Nemačkoj.
Odluka od petka takođe je doneta pošto je švajcarska vlada najavila da će dozvoliti transfer određene vojne opreme u Nemačku i Britaniju.
20:14 – Bajden ne isključuje mogućnost da će Ukrajina morati da ustupi deo svoje teritorije Rusiji?
Predsednik SAD DŽozef Bajden nije odbacio mogućnost da će Ukrajina morati da ustupi deo svoje teritorije Rusiji kako bi okončala rat sa Moskvom, ocenio je “Njujork post” prenoseći današnju izjavu američkog predsednika.
Njujorški list prenosi Bajdenovo obraćanje, tokom kojeg ga je novinar upitao “da li će Ukrajina morati da da deo teritorije kako bi došla do mira”.
– Od početka, rekao sam i uvek ću reći, a neće se svi složiti sa mnom: ništa o Ukrajini ne može bez Ukrajine. To je njihova teritorija. Neću im reći šta da rade ili ne rade – počeo je Bajden.
On je, međutim, rekao da mu se “čini da će u nekom trenutku morati da dođe do sporazuma putem pregovora”.
20:07 – Kijev: Ruske snage se grupišu na prilazu Slavjansku
Ukrajinska vojska saopštila je danas da se ruske jedinice grupišu na prilazima Slavjansku i da su imale “delimičan uspeh” u borbama koje su u toku u ovom istočnom gradu.
Generalštab Ukrajine naveo je da se ruske snage pripremaju da nastave ofanzivu prema Slavjansku, dok CNN navodi da je susedni Kramatorsk, najveće urbano mesto u regionu Donjeck i dalje pod ukrajinskom kontrolom.
Generalštab dodaje da su Rusi pokušali da pokrenu napad na gradove severozapadno od Slavjanska – Barvinkove i Svijatohirsk, ali da nisu imali u tome uspeha.
U Severodonjecku se, prema navodima Generalštaba, borbe nastavljaju, a Rusi su uz korišćenje artiljerijske vatre upali u stambena naselja u istočnom delu grada.
– Neprijatelj ima delimičan uspeh – naveo je Generalštab Ukrajine.
20:01 – Putin negira da Moskva sprečava izvoz žita
Ruski predsednik Vladimir Putin negirao je da Moskva sprečava ukrajinske luke da izvoze žito, tvrdeći da to „niko ne sprečava“.
Putin je sugerisao da bi najbolje rešenje bilo da se žito isporučuje preko Belorusije, sve dok su sankcije Minsku ukinute, prenosi Rojters.
Izjave ruskog lidera usledile su nakon što je njegov beloruski kolega Aleksandar Lukašenko rekao da je Minsk spreman da dozvoli tranzit ukrajinskog žita u luke na Baltičkom moru ako mu bude dozvoljeno da isporučuje belorusku robu iz ovih luka.
Govoreći na nacionalnoj televiziji, Putin je rekao da su izveštaji o ruskoj zabrani izvoza “blef” i da zapadne zemlje pokušavaju da prikriju sopstvene političke greške okrivljujući Rusiju za probleme na globalnom tržištu hrane.
– Ako neko želi da reši problem izvoza ukrajinskog žita – molim vas, najlakše je preko Belorusije. Niko to ne zaustavlja. Ali za ovo morate ukinuti sankcije Belorusiji – rekao je Putin i upozorio da će se problemi na globalnom tržištu hrane pogoršati zbog britanskih i američkih sankcija na ruska đubriva.
19:17 – Kijev spreman da nastavi izvozi iz luke Odesa
Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba rekao je da je Kijev „spreman da nastavi izvoz” iz luke Odesa.
– Pitanje je kako osigurati da Rusija ne zloupotrebi trgovački put za napad na grad Odesu – napisao je Kuleba i dodao da „do sada nije bilo garancija Rusije”.
Ukraine is ready to create necessary conditions to resume exports from the port of Odesa. The question is how to make sure that Russia doesn’t abuse the trade route to attack the city of Odesa. No guarantees from Russia so far. We seek solutions together with the UN and partners.
— Dmytro Kuleba (@DmytroKuleba) June 3, 2022
18:54 – Dva novinara Rojtersa ranjena kod Severodonjecka
Dva novinara Rojtersa povređena su danas u ukrajinskom granatiranju u blizini Severodonjecka na severoistoku zemlje, potvrdio je za Tas s izvor iz britanske agencije.
Izvor Rojtersa je rekao da je ukrajinska vojska granatirala put i da je pogođen automobil u kojem su se nalazili novinari.
– Mali fragment šrapnela koji je pogodio Aleksandrovu nogu otklonjen je i on može da hoda, a Pavelu je polomljena ruka – rekao je izvor i dodao da se oba novinara nalaze u bolnici u gradu Rubežnoje.
18:51 – Otvoreno 16 krivičnih istraza o optužbama za seksualno nasilje
Ukrajinska policija otvorila je 16 krivičnih istraga o optužbama za seksualno nasilje koje su počinili ruski vojnici nad civilima, saopštila je zamenica ukrajinskog ministra unutrašnjih poslova Katerina Pavličenko.
Policija je primila oko 50 pritužbi na seksualno nasilje nad civilima od strane vojnika, rekla je Pavličenko na brifingu.
– Što se tiče seksualnog nasilja nad civilnim stanovništvom, to je veoma teška tema. Tema o kojoj, po pravilu, žrtve ne žele da pričaju, jer strah i bol koji su doživele … žele da što pre zaborave – rekla je Pavličenko.
18:38 – U eksploziji na plaži u Marijupolju poginule dve osobe
Dve osobe, među kojima jedno dete, poginule su danas u eksploziji na plaži u Marijupolju, saopštio je štab teritorijalne odbrane samoproglašene Donjecke Narodne Republike.
– Usled eksplozije objekta na peščanoj plaži dve osobe su poginule, od kojih je jedno dete – saopštio je Štab za odbranu od terorizma, prenela je agencija Intefaks.
17:58 – Aktivista iz Rusije smešten u istražni zatvor
Dmitrij Ivanov, prodemokratski aktivista i student informatike koji vodi Telegram kanal „Protest na MGU” (Moskovskog državnog univerziteta), smešten je u istražni pritvor i preti mu do 10 godina zatvora.
17:55 – EU sankcioniše većinu ruske nafte, Putinovu navodnu devojku i komandante iz Buče i Mariupolja
Evropska unija je zvanično usvojila zabranu većine uvoza ruske nafte u okviru šeste runde sankcija otkako je Moskva započela invaziju na Ukrajinu. Blok je takođe najavio sankcije Alini Kabaevoj, bivšoj olimpijskoj gimnastičarki za koju se dugo priča da je devojka Vladimira Putina, kao i ruskim vojnim komandantima za koje je rekao da su predvodili trupe umešane u zločine u Ukrajini.
17:44 – Francuski MIP: Poginuo francuski dobrovoljac na istoku Ukrajine
Jedan francuski državljanin koji se dobrovoljno prijavio da se bori na istoku Ukrajine zajedno sa vojskom te zemlje protiv Rusije, poginuo je tokom borbi, potvrdila je danas portparolka francuskog Ministarstva spoljnih poslova.
Primili smo tužnu vest da je jedan Francuz smrtno povređen u borbama u Ukrajini, navela je portparolka u saopštenju.
Rusija je započela, kako Moskva navodi, specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini 24. februara radi demilitarizacije i denacifikacije te zemlje.
17:30 – Šef Afričke unije upozorio Putina na stanje u Africi zbog nestašice hrane izazvane sukobom u Ukrajini
Šef Afričke unije Meki Sal pozvao je Vladimira Putina da razmotri patnje afričkih zemalja zbog nestašice hrane izazvane ruskom vojnom kampanjom u Ukrajini. Ruski predsednik ugostio je Sala, koji je predsednik Senegala, u njegovoj rezidenciji na Crnom moru u Sočiju, gde su razgovarali o globalnoj nestašici hrane i zalihama žitarica zaglavljenih u ukrajinskim lukama.
Predsednik Afričke unije, predsednik Senegala Meki Sal, rekao je da je Vladimir Putin „izrazio spremnost“ da ublaži izvoz ukrajinskih žitarica tokom sastanka dvojice lidera ranije danas. Sal je na Tviteru objavio fotografije sastanka para u Sočiju i rekao da mu je Putin rekao da je Rusija „spremna da obezbedi izvoz svoje pšenice i đubriva“.
Je remercie le Président #Poutine pour son aimable accueil et pour notre entretien convivial en compagnie du Président @AUC_MoussaFaki de la Commission de @_AfricanUnion . pic.twitter.com/e3rTjDbYrx
— Macky Sall (@Macky_Sall) June 3, 2022
16:35 – Peskov: EU gubi nezavisnost,prati trend koji su postavile SAD
Evropska unija gubi nezavisnost i prati trend koji su postavile SAD, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov, komentarišući za TAS S uvođenje sankcija EU protiv članova njegove porodice.
– Nažalost, Evropljani brzo gube nezavisnost – rekao je Peskov.
Oni moraju da prate trend koji je postavljen preko okeana, istakao je portparol Kremlja.
16:32 – Poljska i dalje ima najviše izbeglih iz Ukrajine
Poljska je, kao zemlja Evropske unije, od marta primila najviše Ukrajinaca koji beže od rata, dok su druge zemlje otada povećale broj onih kojima su dali utočište, pokazali su današnji podaci.
Rat u Ukrajini je od 24. februara pokrenuo najgoru izbegličku krizu u Evropi od kraja Drugog svetskog rata, jer je otada više od šest miliona ljudi pobeglo iz Ukrajine, navodi se u majskom izveštaju Ujedinjenih nacija o migracijama.
Podaci Evrostata objavljeni danas pokazuju da je Poljska u martu dodelila status privremene zaštite za 675.085 Ukrajinaca, Češka za 244.650 i Slovačka za 58.750, prenosi Rojters.
Navodi se da su u Poljskoj dve trećine ili više Ukrajinaca kojima je dodeljen status privremene zaštite bile žene i devojčice, dok su deca mlađa od 18 godina činila više od polovine njih.
Dodaje se da su većina onih kojima je dodeljena privremena zaštita bili Ukrajinci, a podaci pokazuju da je Poljska takođe primila 575 državljana iz Rusije i 325 iz Belorusije.
16:15 – Švedski ministar odbrane smatra da je neophodna stalna podrška Ukrajini
Švedska i druge evropske zemlje moraju biti spremne za kontinuiranu podršku i isporuku oružja Ukrajini jer se suočava sa dugotrajnim sukobom sa Rusijom, rekao je danas švedski ministar odbrane.
Komentari Petera Hultkvista dolaze dok Švedska traži članstvo u NATO-u dok rat u Ukrajini menja bezbednosni pejzaž Skandinavije.
Švedska je juče objavila da pruža Ukrajini više ekonomske pomoći i vojne opreme, uključujući protivbrodske rakete, puške i protivtenkovsko oružje.
Vojna pomoć bila je treći paket koji je Švedska pružila Ukrajini otkako je počela “specijalna operacija” u februaru, iako je Hultkvist odbio da komentariše dalju pomoć koja se planira.
– Ja ovaj sukob vidim kao dugotrajan sukob – rekao je on novinarima.
15:27 – Lukašenko: Počinje sukob između Zelenskog i vojske Ukrajine
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izneo je danas tvrdnju da između predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog i ukrajinske vojske počinje ozbiljan sukob.
– Vojska kao niko drugi razume šta znači sukob sa Rusijom. Oni su svesni svojih sposobnosti i koliko dugo mogu da se bore. I ne mogu više da se bore – ocenio je Lukašenko, javila je beloruska agencija BelTA, a preneo TAS S.
Rusija je promenila taktiku, kazao je, takođe, predsednik Belorusije novinarima.
15:10 – Zaharova: Pregovori sa Ukrajinom u ovom trenutku besmisleni
Moskva je zahvalna Turskoj na njenom predlogu da bude domaćin rusko-ukrajinskih pregovora uz posredovanje Ujedinjenih nacija, ali je razgovor o toj inicijativi sada besmislen, izjavila je danas portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
– Volja da se posreduje u mirovnim pregovorima je uvek dobrodošla, ali smatram da je trenutno besmisleno, čak i teoretski razgovarati o odgovoru na ovu inicijativu – navela je Zaharova, komentarišući predlog turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da pozove Moskvu i Kijev na razgovore u Istanbul, prenosi TAS S.
14.03 – Džalali: Iran i Rusija spremni da se suprotstave unipolarnosti
Iran i Rusija su spremni da se zajednički suprotstave unipolarnim pristupima u međunarodnim odnosima, izjavio je danas ambasador Islamske Republike u Moskvi Kazem Džalali u intervjuu za televiziju Rosija-24.
– Mi se sa Rusijom, potpuno slažemo oko mnogih stvari, a to su brojni pristupi i stavovi. Rusija je tražila multipolarnost u svojim međunarodnim odnosima i mi delimo tu poziciju – istakao je Džalali.
Nijedna od dve zemlje neće tolerisati unipolarnost i obe će nastojati da joj se suprotstave, dodao je on.
– Iranska nacija se opire unipolarnim praksama, američkoj bahatosti i isključivosti već 43 godine – naglasio je iranski diplomata.
DŽalali je obećao saradnju u mnogim sferama sa nezavisnom Rusijom, tvrdeći da je Islamska Republika suverena.
13:55 Pahor: Rat u Ukrajini pogrešan i duboko nemoralan
Države zapadnog sveta sada ništa ne smeju da učine da bi Rusija imala utisak da među njima ima bilo kakvih razlika, izjavio je predsednik Slovenije Borut Pahor i ističe da država na čijem je čelu ostaje aktivan partner zapadnog sveta u politici sankcija zbog rata koji je, kako navodi, duboko nemoralan.
Na argumente da sankcije Rusiji, za sada, ne smetaju da jača svoju valutu i nesmetano vodi rat u Ukrajini, dok Evropa beleži rekordnu inflaciju u poslednjih četvrt veka i strepi od energetske i prehrambene krize, Pahor podseća na britanski primer.
„Vinston Čerčil onda nije trebalo da ide u rat protiv Nemačke, mogao je ići Čemberlenovim putem i sklopiti neki mir, ali taj mir bi bio kratak i Britanija bi skupo platila pogrešnu procenu”, kaže Pahor u intervjuu za BBC na srpskom jeziku.
Ističe da kada se, kako navodi, “dešava nešto toliko pogrešno da je duboko nemoralno i da bi ćutanje i zatvaranje očiju imalo daleko veće posledice, onda se mora nešto učiniti.”
O odnosima Slovenije i Rusije, Pahor kaže da je na dobrim odnosima dveju država mnogo radio i da mu nije žao ni zbog čega što je uradio za dobre odnose sa svima.
„Ne bih rekao da je to bila moja pogrešna procena već sam uveren da je krajem prošle godine u Moskvi došlo do pogrešne procene u vezi sa ratom u Ukrajini”, naveo je Pahor, kome krajem godine ističe drugi mandat na poziciji predsednika i više neće moći da se kandiduje.
Kao ključne pogrešne procene, Pahor navodi da su u Moskvi očekivali kratku intervenciju lokalnog karaktera, da će ukrajinska vlast napustiti zemlju i da će otpor vojske biti manji, ali i da će, za razliku od početaka sukoba 2014., Zapad biti spremniji na veoma oštre sankcije.
13:54 Zaharova: Rusija spremna za snabdevanje žitom, Zapad to ometa
Moskva je spremna da snabdeva žitom sve zemlje kojima je potrebno, ali restrikcije Zapada ometaju te napore, izjavila je danas predstavnica za medije ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
“Rusija je spremna da isporučuje svoje žito svim zemljama kojima je potrebno, ali želimo to da ponovimo i nadamo se da će ova informacija doći do krajnjeg potrošača, da je Zapad taj koji sprečava ove napore u nastojanju da ostvari svoje političke i komercijalne ciljeve”, istakla je Zaharova na brifingu.
Prema njenim rečima, oni to čine ograničavanjem stranih brodova da uđu u ruske luke, zabranom ruskim plovilima da koriste usluge održavanja u stranim lukama i stvaranjem nepremostivih prepreka u oblasti osiguranja i bankarskih transakcija, preneo je TAS S.
13.28 Berlin: Opasnost od gladi zbog ruskog rata, ne sankcija Zapada
Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova danas je oštro osudilo pokušaj predsednika Rusije Vladimira Putina da, kako je navedeno u Berlinu, stvori narativ da je Zapad odgovoran za izazivanje gladi u Africi.
– Moramo da istaknemo da je činjenica da postoji opasnost od gladi u određenim delovima sveta, da su neke zemlje odsečene od izvoza žita, posledica ruskog agresorskog rata, a ne sankcija Zapada – izjavio je portparol nemačkog Ministarstva spoljnih poslova na redovnoj vladinoj konferenciji za novinare.
Putin je ranije kazao da je Rusija spremna za nesmetan izvoz žitarica, uključujući i izvoz ukrajinskog žita preko crnomorskih luka, ali da to zahteva ukidanje sankcija Moskvi.
13.18 Minsk voljan da razgovara o izvozu ukrajinskog žita preko Belorusije
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je danas da je Minsk spreman da razgovara o mogućem tranzitu ukrajinskog žita preko belouske teritorije, uz postizanje nekih “kompromisa”.
– Sada svi traže logistiku. U redu, možemo da razgovaramo, nemamo ništa protiv – prevozite – žito, preko Belorusije, ali mora da postoje kompromisi – rekao je Lukašenko prema pisanju lista Belorusija Danas.
Beloruski lider, međutim, nije objasnio šta podrazumeva pod kompromisima.
Ukrajina, veliki globalni izvoznik žitarica, ne može da koristi svoje crnomorske luke za izvoz, pošto su blokirane nakon napada Rusije na tu zemlju 24. februara.
Izvoz iz Ukrajine preko Belorusije jedna je od opcija u opsežnim diskusijama koje vode Ujedinjene nacije u nastojanju da se poveća globalna ponudu žitarica budući da se nazire velika kriza s hranom. Deblokada ukrajinskih crnomorskih luka je druga opcija.
Belorusija, veliki svetski proizvođač potaše, nalazi se pod oštrim zapadnim sankcijama 2021/22, koje su zaustavile njen izvoz đubriva preko luka na Baltičkom moru.
Finansijske sankcije uvedene Moskvi od 24. februara, takođe su pogodile ruske izvoznike đubriva, dodatno urušavajući globalni lanac snabdevanja i povećavajući rizik od globalne prehrambene krize.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorio je ranije ove nedelje da bilo kakav dogovor o deblokiranju isporuka robe iz tog regiona još nije na vidiku jer “činjenica da je sve međusobno povezano čini pregovore posebno složenim”.
Moskva i Minsk krive zapadne sankcije za prekid izvoza žitarica i đubriva i izazivanje rizika od globalne krize s hranom.
Uzlor problema je “politika koju danas sprovode Zapad i bogate zemlje, posebno Sjedinjene Države i taj problem mora da se reši”, rekao je Lukašenko, prema izveštaju beloruske novinske agencije Belta.
13.17 – Pacijenti iz Ukrajine prebacuju se u bolnice širom EU
Evropska komisija je objavila da je 500 ukrajinskih pacijenata kojima je potreban nastavak lečenja ili hitna medicinska pomoć do sada prebačeno u evropske bolnice zahvaljujući Mehanizmu civilne zaštite EU.
Ukrajinski pacijenti se trenutno nalaze na lečenju u Belgiji, Nemačkoj, Danskoj, Španiji, Francuskoj, Irskoj, Italiji, Luksemburgu, Holandiji, Norveškoj, Portugalu, Rumuniji i Švedskoj, navode u Briselu.
– Ovo je prava evropska solidarnost na delu. EU je mobilisala pomoć, koja je bez presedana po obimu i brzini, da podrži i zaštiti Ukrajinu i njen narod. Ukrajina može i dalje da računa na nepokolebljivu podršku EU – izjavila je komesarka za zdravlje Stela Kirijakides.
U Briselu navode da se u bolnicama u EU leče ukrajinski pacijenti sa hroničnim bolestima, ali i osobe povređene u ratu, a da se saradnja na tom polju nastavlja preko Mehanizma solidarnosti, specifičnog evropskog sistema za medicinske transfere u okviru Mehanizma civilne zaštite EU.
12.20 – Kremlj: Operacija u Ukrajini do ispunjenja svih ciljeva
Rusija će nastaviti svoju vojnu operaciju u Ukrajini dok se ne ostvare svi njeni ciljevi, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
– Jedan od glavnih ciljeva operacije je zaštita ljudi u DNR i LNR. Preduzete su mere da se obezbedi njihova zaštita i postignu određeni rezultati – rekao je Peskov, misleći na dva samoproglašena regiona u Ukrajini koje podržava Rusija.
On je još rekao da nema dogovora oko datuma mogućeg referenduma u Donbasu i drugim regionima Ukrajine pod kontrolom ruskih trupa.
– Ne, još nema dogovora u pogledu vremenskog okvira – rekao je Peskov odgovarajući na pitanje o stavu Kremlja o tome kada bi se mogli održati referendumi o prijemu ovih teritorija u sastav Rusije.
12.18 – Borelj: Sto dana ruske invazije, podržavamo Ukrajinu
Šef diplomatije EU Žosep Borelj kaže da se danas obeležva 100 dana od ruske invazije na Ukrajinu, ali i 100 dana snažne EU podške Ukrajini.
– U 100 dana hiljade je mrtvih, a 6,8 miliona izbeglih. Sto dana nerazumne destrukcije i šteta koja se procenjuje milijardama. Sto dana blokirane su luke, bombarduju se polja, a 22 miliona tona žita je blokirano – napiso je Borelj na svom Tviter nalogu.
Žosep Borelj dodaje da je za 100 dana rata u Ukrajini EU izvdojila 9 miljardi evra pomoći uključujući 2 miljarde za naoružanje ukrajinskih voijnih snaga.
– Za sto dana uveli smo šest paketa sankcija, sankcionisali 1.158 osoba i 98 entiteta, 90 procenata ruske nafte je pod embargom, a vodeće ruske banke su isključene iz swift prometa – dodaje Borelj.
On nagalsava se se, istovremeno, 100 dana traži i “diplomastko rešenje za rat”.
Borelj je ponovio da 100 dana EU podržava Ukrajinu i njen narod i zaključcuje da će to nastaviti sve do “pobede Ukrajine nad ruskim agresorom”.
12.14 – UN: Potrebno još pregovora za dogovor o izvozu hrane iz Ukrajine
Potrebno je još za postizanje dogovora oko dozvola izvoza iz Rusije, u okviru predviđenog sporazuma o obnavljanju ukrajinskog izvoza hrane, saopštio je danas koordinator Ujedinjenih nacija za krizu za Ukrajinu Amin Avad.
– Postoji načelna saglasnost Rusije da će se složiti sa tim, ali treba još pregovora da bi se takođe olakšao izvoz Rusije – rekao je Avad za na konferenciji za novinare u Ženevi.
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izjavio je u sredu da se nada da će prehrambena kriza izazvana ratom u Ukrajini biti ublažena, ali je upozorio da je bilo kakav dogovor o deblokiranju isporuka robe kao što je žito još neizvestan.
Gutereš, koji je posetio Moskvu i Kijev ranije ove godine, pokušava da posreduje u, kako ga on naziva, “paket aranžmanu” za nastavak izvoza hrane iz Ukrajine i Rusije i izvoza ruskog poljoprivrednog đubriva.
Rusija i Ukrajina obezbeđuju skoro trećinu globalnih zaliha pšenice.
Osim toga, Rusija je i ključni izvoznik đubriva, a Ukrajina glavni dobavljač kukuruza i suncokretovog ulja.
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je ranije ove nedelje da je Rusija spremna da olakša izvoz ukrajinske pšenice preko Crnog mora, kao i isporuke ruskog đubriva, ali pod uslovom da sankcije koje su zapadne zemlje uvele Rusiji budu ublažene.
12.10 – Konašenkov: Izvršeni vazdušni udari na 37 lokacija u Ukrajini
U protekla 24 časa ruske Vazdušno-kosmičke snage izvršile su udare preciznim raketama iz vazduha na 37 područja na kojima su se nagomilali ukrajinsko ljudstvo i vojna tehnika, izjavio je danas portparol ruskog Ministarstva odbrane general-major Igor Konašenkov.
– Avioni operativno-taktičke i vojne avijacije i bespilotne letelice zbrisali su 37 područja na kojima su se nagomilali ukrajinsko ljudstvo i vojna oprema. Vazdušnim udarima eliminisano je više od 360 nacionalista i 49 komada naoružanja i vojne opreme, uključujući radar protivvazdušne odbrane u Slavjansku – naveo je Konašenkov.
On je dodao da su ruski sistemi protivvazdušne odbrane oborili tri ukrajinske bespilotne letelice i presreli tri granate ispaljene iz višecevnog raketnog sistema “Uragan”.
12.09 – Državljanin Hrvatske ranjen u Ukrajini
Državljanin Hrvatske ranjen je borbi u Ukrajini i očekuje se njegov povratak u Hrvatsku, potvrdilo je danas Ministarstvo spoljnih poslova.
Prema pisanju zagrebačkog Jutarnjeg lista, on se borio kao dobrovoljac na ukrajinskoj strani i ima potpisan ugovor.
Iz Ministarstva navode hrvatski državljanin nakon ranjavanja prevezen na bezbedno mesto, odakle će mu biti obezbeđen prevoz za Hrvatsku, gde će nastaviti lečenje u jednoj od zagrebačkih bolnica.
– Potvrđujemo informaciju o povređenom hrvatskom državljaninu u Ukrajini, koji je zajedničkim naporima Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva zdravlja sa ukrajinskim vlastima prevezen na sigurno odakle će mu biti obezbeđen nastavak puta za Hrvatsku gde će nastaviti lečenje – rekli su iz ovog resora.
12.02 – Zaharova: Za ograničenje ruskim medijima slede kontramere
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je danas da će pozvati šefove američkih medija u Moskvi na sastanak sledećeg ponedeljka kako bi ih obavestilo o mogućim oštrim kontramerama na ograničenja ruskim medijima u SAD.
– Ako se rad ruskih medija, operatera i novinara ne normalizuje u Sjedinjenim Državama neizbežno će uslediti najstrože mere – poručila je portparolka ministarstva Marija Zaharova.
SAD su u okviru sankcija Moskvi kaznili i medije pod kontrolom Kremlja, a tri ruske televizijske mreže koje su SAD sankcionisale u maju su Prvi kanal Rusije, Televizijska stanica Rusija-1 i NTV.
Prema rečima zvaničnika, ove televizije su zajedno, samo u toku prošle godine, prihodovale više od 300 miliona dolara od oglašavanja u zapadnim zemljama.
11.43 – Šojgu postavio nove zadatke za poboljšanje taktike u Ukrajini
Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu postavio je nove zadatke u okviru specijalne operacije u Ukrajini, koji će ubrzati njen tempo, izjavio je danas lider ruske republike Čečenije Ramzan Kadirov.
On je posle jučerašnjeg sastanka sa Šojguom na Telegramu napisao da zadaci koje je postavio Šojgu podrazumevaju unapređenje dalje taktike.
– Preduzete mere će omogućiti značajno povećanje efikasnosti ofanzivnih manevara, što doprinosi izvođenju specijalne operacije bržim tempom – naveo je Kadirov.
11.24 – Reznikov: Ukrajina da bude de fakto članica NATO
NATO bi trebalo da razmotri davanje Ukrajini “de fakto” umesto “de jure” članstva u alijansi, kada bude razmatrao svoju strategiju za narednih 10 godina na narednom samitu krajem juna, izjavio je danas ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov.
– Mislim da ako govorimo o članstvu Ukrajine u NATO-u de fakto, a ne de jure, to bi mogla biti dobra ideja u ovoj strategiji – rekao je Reznikov na forumu “GLOBSEC 2022” u Bratislavi putem video veze.
On je još naveo da će Ukrajina takođe biti deo te strategije i da je to dobro rešenje za sve zemlje članice.
– Ukrajina će takođe biti deo strategije jer smo i mi deo istočnog krila Evrope, istočnog krila zemalja NATO-a, istočnog krila EU. Mislim da će to biti dobitna situacija za sve zemlje – rekao je Reznikov.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je prošlog meseca da se raduje što će poželeti dobrodošlicu Švedskoj i Finskoj na samitu u Madridu krajem juna, ujedno ga nazivajući “istorijskom” prilikom za jačanje saveza za vreme rata u Ukrajini.
11.19 – Bodnar: Turska kupuje žito koje je Rusija ukrala od Ukrajine
Ukrajinski ambasador u Ankari Vasil Bodnar izjavio je danas da je Turska jedna od zemalja koje kupuju žito koje je Rusija ukrala od Ukrajine.
Bodnar je dodao da je zatražio pomoć od turskih vlasti i Interpola, koji istražuju ko učestvuje u transportu žitarica koje prolaze kroz turske vode.
Pozivajući se na diplomatske izvore, turska agencija Anadolija juče je izvestila da je u planu pokretanje komandnog centra u Istanbulu koji bi omogućio izvoz 20 miliona tona žitarica iz ukrajinskih luka.
11.13 – Savet EU usvojio šesti paket sankcija protiv Rusije i Belorusije
Savet EU usvojio je danas šesti paket ekonomskih i individualnih sankcija protiv Rusije i Belorusije koje obuhvataju zabranu kupovine, uvoza ili transfer sirove nafte i određenih naftnih derivata iz Rusije u EU.
Paket predviđa i zabranu transakcija sa najvećom ruskom bankom, Sberbank, i još tri banke, zabranu emitovanja u EU još tri ruska nacionalna kanala, a proširen je i spisak sankcionisanih osoba i entiteta koje EU smatra odgovornim za zlocine u Ukrajini.
– Današnjim paketom ekonomskih sankcija dodatno ograničavamo sposobnosti Kremlja da finansira rat. Zabranjujemo uvoz ruske nafte u EU i time smanjujemo ogroman izvor prihoda za Rusiju. Više ključnih ruskih banaka isključujemo iz međunarodnog platnog sistema Svift, sankcionišemo one koji su odgovorni za zločine u Buči i Marijupolju i zabranjujemo više aktera dezinformacija koji aktivno doprinose ratnoj propagandi predsednika Putina – izjavio je šef diplomatije EU Žosep Borelj.
Novim paketom sankcija EU je započela postepeno ukidanje uvoza ruske nafte u priodu od šest meseci za sirovu naftu i do osam meseci za ostale rafinisane naftne derivate.
U Savetu EU dodaju da je privremeni izuzetak predviđen za uvoz sirove nafte naftovodom u zemlje članice EU koje zbog svoje geografske situacije imaju “specifične zavisnosti” od ruskiih izvora i nemaju održve alternativne opcije.
Bugarska i Hrvatska će takođe imati koristi od privremenih izuzeća u vezi sa uvozom ruske sirove nafte, odnosno vakuumskog gasnog ulja.
– EU proširuje i postojeću zabranu pružanja specijalizovanih usluga za razmenu finansijskih poruka – SVIFT, na tri dodatne ruske kreditne institucije – najveću rusku banku Sberbank, Kreditnu banku iz Moskve i Rusku poljoprivrednu banku i Belorusku banku za razvoj i rekonstrukciju – navodi se u saopšstenju Saveta EU.
Istovremeno, EU obustavlja emitovanje još tri ruske državne medijske kuće: Rusija RTR/RTR Planeta, Rusija 24 i TV Centra Internešnal, za koje je procenjeno da služe režimu u Moskvi za “manipulaciju informacijama i promovisanje dezinformacija o invaziji na Ukrajinu”, uključujući propagandu, sa ciljem da destabilizuju susedne zemlje Rusije, EU i njene države članice.
Šestim paketom sankcija dodatno se ograničava i izvoz robe i tehnologije dvostruke namene uključujući i tehnologije koje mogu doprineti unapređenju odbrambenog i bezbednosnog sektora Rusije ili se mogu koristiti za proizvodnju hemijskog oružja.
EU je zabranila i pružanje konsulatantskih usluga Rusiji, uključujući i računovodstvo i odnose sa javnosću.
Postojeća lista sankcionisanih osoba je dodatno proširena sa “ličnostima koje podržavaju rat, vodećm poslovnim ljudima, članovima porodica oligarha i zvaničnika Kremlja” i entitetima iz oblasti odbrane i finansija Ruske Federacije.
Šesti paket sankcija stupiće na snagu tokom dana objavom u Službenom listu EU.
10.20 – Lajen i Makron danas razgovaraju o daljoj pomoći Ukrajini
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila je da EU čvrsto podržava Ukrajinu, u trenutku kada je prošlo 100 dana od početka ruske invazije na tu zemlju, i najavila razgovore sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom o budućim koracima vezano za pomoć Kijevu.
– Pre 100 dana Rusija je pokrenula svoj neopravdani rat u Ukrajini. Hrabrost Ukrajinaca izaziva naše poštovanje i naše divljenje. EU stoji uz Ukrajinu. Danas u Parizu razgovaraću sa Emanuelom Makronom o sadašnjoj i budućoj podršci EU zemlji – napisala je Ursula fon der Lajen na Tviteru.
Govoreći juče na Globsek forumu u Bratislavi, predsednica Evropske komisije je poručila da se Ukrajini mora pomoći prvo da prebrodi rat, da dobije potrebnu finansijsku pomoć i podršsku na putu ka članstvu u EU.
Ona je još ocenila da podrška Ukrajini na putu ka članstvu u EU nije “teret već istorijska odgovornost” Unije.
10.14 – Kijev: Nećemo upotrebiti američko oružje za napad na Rusiju
Savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak napisao je na Tviteru da Ukrajina ne namerava da upotrebi američko oružje za napad na rusku teritoriju i dodao da Rusija po tom pitanju iznosi lažne optužbe.
– Danas je za Rusiju zadatak broj jedan da potkopa poverenje između Ukrajine i SAD. Naši partneri znaju gde se koristi njihovo oružje – napisao je Podoljak na Tviteru.
On je dodao da Ukrajina vodi odbrambeni rat i ne planira da koristi sisteme za lansiranje raketa (MLRS) za napad na objekte u Rusiji i da ukrajinski partneri znaju gde se koristi njihovo oružje.
09.47 – Aktivnost ruskog sektora usluga klonula u maju
Klonula aktivnost u ruskom uslužnom sektoru zabeležena je u maju treći mesec zaredom, pod uticajem zapadnih sankcija i slabe domaće potražnje, pokazuje današnji izveštaj o Indeksu menadžera nabavke – PMI, kompanije S&P Global.
Indeks poslovne aktivnosti u ruskoj industriji usluga je iznosio 48,5 poena u maju u odnosu na 44,5 poena u aprilu, što znači da je ostao ispod granice od 50 bodova koja razdvaja rast od pada poslovanja.
– Pad poslovanja je odraz slabe domaće i inostrane tražnje, uz ošto smanjenje ukupnog priliva novih poslova i novih izvoznih narudžbina – navodi S&P Global u saopštenju.
Ruska ekonomija je pod velikim pritiskom nakon uvođenja sankcija Zapada zbog napada Moskve na Ukrajinu. Neki ekonomisti predviđaju da bi u 2022. godini Rusija mogla da zabeleži najgoru recesiju u poslednjih više od dve decenije.
Uslužne kompanije su navele smanjenu kupovnu moć ruskih potrošača kao jedan od glavnih pokretača pada poslovanja tokom proteklog meseca.
Uprkos padu aktivnosti, slabljenje inflatornih pritisaka i nada da će se poslovni ambijent poboljšati u narednoj godini podigli su poslovno poverenje u ovom sektoru na najviši nivo u poslednjih šest meseci, navodi S&P Global.
Rezultati jedne slične ankete, koji su objavljeni ranije ove nedelje, pokazali su da je proizvodna aktivnost u Rusiji porasla u maju nakon tri meseca pada i da su pritisci na cene značajno popustili, ali su sankcije nastavile da nagrizaju potražnju klijenata.
09.29 – Britanija: Ruska vojska postigla taktički uspeh u Donbasu
Britansko ministarstvo odbrane saopštilo je da ni posle 100 dana ruske invazije na Ukrajinu Moskva nije uspela da postigne svoje početne ciljeve, da zauzme Kijev i druge centre ukrajinskih vlasti, ali da je postigla taktički uspeh u Donbasu.
– U odnosu na prvobitni plan Rusije, nijedan od strateških ciljeva nije postignut – navelo je britansko ministarstvo odbrane na Tviteru.
Saopšteno je da ruske trupe postižu taktički uspeh u istočnom regionu Donbasa i i da kontrolišu više od 90 odsto Luganske oblasti.
Rusija je blizu da zauzme ceo Lugansk, jedan od dva ukrajinska regiona koji čine oblast poznatu kao Donbas, navedeno je u saopštenju britanskog ministarstva.
07.59 – Antonov: Sankcije Rusiji pogoršavaju globalnu situaciju
Rusija nije iznenađena novim sankcijama koje su uvele SAD i ostaje pri uverenju da ovakva ograničenja samo pogoršavaju globalnu ekonomsku situaciju i utiču na dostupnosti i bezbednosti hrane u svetu, saopštio je ruski ambasador u Sjedinjenim Državama Anatolij Antonov.
– Nismo iznenađeni novim ograničenjima – rekao je ambasador, opisujući ih kao “još jednu potvrdu rusofobične histerije Vašingtona”.
– Uvereni smo da će se sa štetnom praksom ograničavanja samo pogoršati globalna pitanja, što će dovesti do novih poremećaja u lancima snabdevanja i uticati na bezbednost hrane. Ekonomske fluktuacije mogu uticati i na Sjedinjene Države – naglasio je Antonov na Telegram kanalu ruske ambasade.
On je još rekao da je Moskva čak i u situaciji kada je pogođena ograničenjima i zabranama, spremna da servisira svoje dugove.
– Uvereni smo da pokušaji da se blokira mogućnost plaćanja za Rusiju neće ostati neprimećena od strane ozbiljnih investitora, podrivajući poverenje u SAD – rekao je ruski ambasador.
Vlada SAD je 2. juna proširila svoje crne liste sankcija Rusiji, zbog agresije na Ukrajinu, dodajući niz zvaničnika, preduzetnika i rukovodilaca kompanija, kao i 16 preduzeća.
Ministarstvo trgovine SAD dodalo je na crnu listu 71 pravno lice iz Rusije i Belorusije, uključujući brojne brodograditelje i proizvođače aviona.
07:20 Ukrajinska vojska: Značajno napredujemo u okupiranom Hersonu
Ukrajinske snage kažu da su postigle značajan napredak tokom ofenzive na ruske položaje u okupiranoj južnoj regiji Herson.
– U regionu Herson oružane snage oslobodile su osam kilometara okupiranih teritorija – objavila je služba Teritorijalne obrane Azov Dnipro na Telegramu.
Ukrajinske snage pokrenule su ofenzivu na Herson s nekoliko vidikovaca prema severu prošlog vikenda. Od tada je bilo malo informacija o operaciji, ali čini se da su Ukrajinci zauzeli brojna sela u severnom delu Hersona i učvrstili mostobran preko reke Ingulec.
07:10 Zelenski: Uspevamo da odolimo napadima u Donbasu
Predsednik Volodimir Zelenski rekao je da ukrajinske snage odolevaju ruskom napadu oko grada Severodonjecka u istočnoj regiji Donbasa.
– Imamo određeni uspeh u borbama u Severodonjecku. Ali prerano je govoriti. Tamo je sada najteže. Kao i u gradovima i zajednicama u blizini Lišansk, Bakhmut i drugim gradovima u kojima Rusija tako snažno napada. Ruska vojska koristi sve svoje oružane sposobnosti i uopšte ne gleda na ljude – rekao je Zelenski.
07:02 Stoltenberg: NATO neće diktirati Ukrajini kako da pregovara
NATO neće diktirati Ukrajini na koje uslove treba da pristane u pregovorima sa Rusijom, rekao je generalni sekretar Severnoatlanske alijanse Jens Stoltenberg.
– Verujem političkom rukovodstvu u Ukrajini, ono treba da donese teške odluke. Mi ne treba da odlučujemo ili da imamo čvrsto mišljenje o tome šta Ukrajinci treba da prihvate, a šta ne. Treba da im pomognemo da ostvare svoje pravo na samoodbranu”, rekao je Stoltenberg u Vašingtonu posle razgovora sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom.
Prema rečima generalnog sekretara, sukobi se uvek završavaju za pregovaračkim stolom.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)