Arkanov otac Veljko Ražnatović, pukovnik JNA, potomak je bratstva Ražnatovića sa Cetinja. S početka Drugog svetskog rata većina Ražnatovića prišla je partizanima, pa su tako i dve tetke pokojnog Željka Ražnatovića nosile prvoboračku spomenicu.
Iako rođen u Brežicama, u Sloveniji, a odrastao u Zagrebu i Pančevu, Arkan nikada nije zaboravio odakle potiče. Oni koji ga znaju iz dečačkih dana kažu da je često sa ponosom isticao svoje crnogorsko poreklo.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Kao osamnaestogodišnjaka, majka Slavka i otac Veljko problematičnog Željka šalju u Pomorsku školu u Kotor. Arkan se tamo nije dugo zadržao. Već posle desetak dana sa trojicom drugara beži preko Jadrana pravo u Italiju. Pošto se početkom osamdesetih godina vratio iz inostranstva, Arkan je svoj zarađeni novac dobrim delom ulagao po crnogorskom primorju. Brzo se pojavljuje kao suvlasnik ekskluzivnog kazina na Svetom Stefanu, a jedan je i od prvih zakupaca Jadranskog sajma u Budvi. Priča se da su baš “crnogorski” poslovi Arkanu doneli prvi veći kapital kojima je kasnije krenuo da stvara svoju imperiju.
Neposredno pošto je počeo rat, a Ražnatović osnovao svoju Srpsku dobrovoljačku gardu, sa oduševljenjem je pričao o junačkim podvizima Crnogoraca na dubrovačkom ratištu usput sve preteći crnogorskim izdajicama.
– Pozdravi mi junačku braću Crnogorce i poruči da Dubrovnik mora biti naš ili božiji. Na leto dolazim u Dubrovnik da slušam gusle, a posle ćemo sa ovom mojom vojskom da vratimo Skadar i kaži onim ustašama Jevremu Brkoviću i Slavku Peroviću da ću im, kada završim sa spoljnim neprijateljem i oca i majku – poručivao je Arkan decembra 1991. godine Crnogorcima na stranicama podgoričke “Pobjede”.
Željko Ražnatović je u svečanoj crnogorskoj narodnoj nošnji 19. februara 1995. predvodio svatove na putu ka Cecinoj rodnoj Žitorađi. Kada je zapucao iz heklera, trubači su kao po komandi svirali staru narodnu: “Oj, svijetla majska zoro…”. Voleo je uvek i u svakoj prilici da ode u svoju postojbinu. Redovno je letovao na Svetom Stefanu, a zimi često odlazio na Žabljak.
Pred smrt posetio otadžbinu
Poslednji put boravio je u Crnoj Gori zbog fudbala. Početkom decembra 1999. godine u Podgorici je boravio sa Obilićem gde je njegov tim igrao protiv Budućnosti. Arkan je bio na klupi sa rezervnim igračima i stručnim štabom odakle je žučno davao instrukcije prvotimcima na terenu. Tom prilikom viđen je i kako se šeta ulicama Podgorice, a bio je i gost poznatog hotela “Crna Gora” koji važi za omiljeno sastajalište crnogorske vladajuće elite.
– Kod kuće su me učili da mi je Crna Gora otadžbina, a Srbija majka domovina – umeo je da kaže Željko Ražnatović. Za sebe je sa ponosom govorio da je Srbin iz Crne Gore.
Željko Ražnatović ubijen je 15. januara 2000. godine, nešto posle 17 sati, u beogradskom hotelu “Interkontinental”, dok je bio u društvu bivših radnika Saveznog SUP pukovnika Dragana Garića i majora Milenka Mandića, pripadnika SDG. Napadači su mu ispalili tri hica u glavu i pobegli, ali su lisice na ruke ubrzo stavljene Dobrosavu Gavriću, Draganu Nikoliću i Milanu Mikiju Đuričiću.
BONUS VIDEO
Komentari (0)