Čini se kao da je došlo izuzetno teško vreme za podizanje dece. Usled brojnih obaveza i poslovnih poduhvata, roditelji nemaju dovoljno vremena koje bi posvetili svom potomstvu.
Tako se ceo proces vaspitanja sveo na puke zabrane, ograničavanje i plašenje deteta.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Spoljni svet za decu, koja većinu vremena provode u kući, pred televizorom ili za telefonom (kako bi roditeljima bila na oku), predstavlja nepoznanicu i strani svet.
Dete više ne uživa u njemu, ne uči iz svojih iskustava, ne spoznaje kako on funkcioniše.
Deca koja se “drže na oku”, samo su čuvana, ali ne i vaspitana. Jedino što su ta deca naučila, jeste šta smeju, a šta ne, ali nisu jasno naučila šta je dobro, a šta loše.
Kada su zaštićena od svega lošeg što može da im se desi, što u najvećem broju slučajeva nema velike posledice, ona ne mogu da nauče da cene ono što je dobro.
Stalna briga oko toga da li će dete pasti sa ljuljaške ili udariti glavom u granu, jednom kada postanu punoletni, počeće da se plaše istog, na neki način. Jedino što više neće u pitanju biti ljuljaška i grana, već sam život i ono što ga čini, poput ljubavi, posla i prijateljstva.
Dete prosto neće naučiti da se izbori sa svim teškoćama stvarnog sveta. Neće naučiti da se nosi sa porazima, da ponekad pokuša, iako mu se šanse čine veoma malim.
Paradoksalno je to što se roditelji, iako ih drža u četiri zida, svojski trude da njihovo dete bude najlepše, najpametnije i najbolje. Često se u tim pritiscima kriju samo neostvarene ambicije samih roditelja.
Međutim, dete pruža otpor, jer nije isto kao njegovi roditelji i ne želi ono što mu oni preporučuju i za šta kažu da je dobro za njega. Tada dobijate frustrirano dete koje je ljuto na svoje roditelje i nezadovoljnog roditelja koji je razočaran svojim detetom.
Uticaj škole je veoma bitan, ali odsustvo roditeljskog vaspitanja i učenja pravim vrednostima, učiniće da dete zna savršeno matematiku, ali da ne ume da je primeni u životu. Ono će naučiti strane jezike, ali neće znati kada treba da se ugrize za sopstveni jezik.
Roditelji su spremni sve da urade za svoje dete. Osim jednog – da ga puste da bude svoje. Često se pod izgovorom da se nešto radi za dobrobit deteta, krije tvrdnja da vi znate bolje od njega, jer je ponekad previše opasno ili neprofitabilno da dete bude ono što samo želi.
Roditelji treba da budu svesni da u tom malom čoveku nema ničeg što je njihovo. To maleno biće je potpuno svoje od onog momenta kada mu je presečena pupčana vrpca. Samo mu vi ponekad ne dopuštate da to bude.
Ne mešajte prikrivanje njegove suštine sa vaspitanjem.
Ukoliko već nešto želite da mu zabranite, zabranite mu da ponavlja vaše greške i da bude isto kao vi. Ono mora da pronađe svoj put.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)