Ljudi koji pate od anksioznosti imaju osećaj kao da se nalaze u začaranom krugu iz kijeg nikako ne mogu da izađu.
Podaci pokazuju da svaka dvadeseta osoba u SAD (5 %) pati od anksioznosti ili paničnih napada. Podacu o tome koliko procenata ljudi pati od ovog problema u našoj zemlji ne postoje, jer su takva istraživanja veoma skupa za izvođenje (takozvana epidemiološka istraživanja).
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Jedno je sigurno, a to je da su ratovi (pre svega bombardovanje) doveli do porasta javljanja ovog i drugih anksioznih problema.
Strah i anskioznost predstavljaju sastavni deo života i iako su to neprijatne emocije, one su često i korisne – omogućavaju nam bržu procenu situacije opasnosti u kojoj se nalazimo i pripremaju nas za brzu reakciju “bori se ili beži”.
Povremeno osećanje anksioznosti kao reakcije na različite situacije, kao što su razgovori za posao, polaganje ispita, iščekivanje rezultata, nova iskustva i slično, normalna je reakcija i sa njom se svi susrećemo.
Međutim, kada osoba oseća anksioznost koja je toliko učestala ili intenzivna da je remeti u svakodnevnom funkionisanju, tada je u pitanju patološka anksioznost, odnosno mentalni poremećaj koji treba lečiti.
Osobama koje pate od anksioznosti na prvom mestu se savetuje psihoterapija sa stručnim licem, obavljanje razgovora sa psihijatrom koji će utvrditi da li je potrebno uvesti medikamentnu terapiju (lekove), kao i promena životnih navika.
Osim toga, postoje određene tehnike koje osobi mogu pomoći da svakodnevno lakše izlazi na kraj sa anskioznošću, a one uključuju vežbe disanja, vizualizacije, vođenje dnevnika i slično.
Zašto se anksioznost vraća?
Prvi razlog – iako zvuči paradoksalno – anksioznost nam daje osećaj sigurnosti. Studija iz 2019. godine otrkila je da anksiozni ljudi koji su tokom istraživanja radili vežbe opuštanja, jednostavno nisu uspevali da se do kraja opuste. Istraživači su utvrdili da su ispitanici na taj način pokušali da se zaštite od dramatičnih oscilacija u emocijama. Drugim rečima, osećali su se sigurnije da ostanu uznemireni jer su na takvo stanje navikli.
Drugi razlog – vaš mozak ima utisak da rešava problem. Postoji ideja da i samo razmišljanje o problemu može stvoriti iluziju da radite na njegovom rešavanju. A povremeno, naš um pronađe rešenja, zbog kojih može da izgleda kao da anksioznost sama po sebi daje produktivne rezultate – ili barem, da kontrolišemo situaciju. Nakon nekog vremena, reagovanje anksioznošću na naš svakodnevni život može se pretvoriti u mentalnu naviku.
Kako izaći iz začaranog kruga?
Prvi korak ka prekidanju ovog ciklusa je svest o tome da imate anksioznost, odnosno sprovođenje takozvane tehnike svesnosti. U jednoj studiji trening svesnosti učio je ljude kako da uoče svoje anksiozne navike, čime je smanjio anksioznost kod ljudi za 63 odsto.
Da bismo ublažili anksiozna osećanja, koje naš mozak pridaje određenim navikama, moramo mu dati nove informacije kako bismo utvrdili da je šablon naučen u prošlosti zastareo, nefunkcionalan. Obraćajući pažnju na rezultate ponašanja u sadašnjem trenutku, možete da pokretene svoj mozak iz navike autopilota i osetite tačno koliko vas određena navika stimuliše ili destimuliše.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)