U najtrofejniji srpski klub stigao je kao jedan od najtalentovanijih košarkaša u zemlji. Već u prvoj sezoni dobio je priznanje za MVP Kupa Radivoja Koraća i poziv u državnu selekciju. Kako kaže, tada je sve bilo kao u bajci, ali…
U Humsku se sledećeg leta vratio najuspešniji trener u klupskoj istoriji i njegov put ka zvezdama dobio je suprotan smer.
Umesto daljeg napretka ka mestu lidera voljenog tima, postao je višak, te je planirana četvorogodišnja saradnja prekinuta posle sezone i po.
Tri godine kasnije srce ga je navelo na istu adresu, kako bi, priznaje, popravio utisak i ostavio dublji trag. Ipak, sve je bilo gore nego prvog puta i do rastanka je došlo kroz svega dva meseca.
Od tada, Danilo Anđušić i Partizan koračaju potpuno različitim stazama. Srpski bek je, posle epizoda u Anvilu, Parmi, Uniksu i Igokei, sreću pronašao u Burgu.
Od septembra je član franucskog kluba i tvrdi da igra najbolju sezonu u karijeri. U prilog tome govori i statistika – sa 15.9 poena u proseku najbolji je strelac tima i u vrhu je celokupne lige.
Pratite nas i na društvenim mrežama Facebook i Instagram – Objektiv.rs
“Jesu u Parmi iz Perma pre tri sezone bile bolje brojke (19.8 poena, aut.prim), ali sad sam zreliji, manje lopti trošim. Osećam se bolje na terenu… Nametnuo sam se kao lider i to daje veći značaj svemu. Definitivno je ovo što igram najbolje do sad“, započeo je priču Anđušić za Sport Klub.
Nouvelle belle performance de @Djusa33 pour la @JLBourgBasket !#LetsPlay #JeepELITE pic.twitter.com/Zde6f6Rpj4
— LNB (@LNBofficiel) February 7, 2020
Do saradnje sa ekipom iz istočnog dela Francuske došlo je posle dobre epizode u Igokei, a na odluku je uticao razgovor sa trenerom Savom Vučevićem.
“Kod nas se francuska liga ne prati toliko, nismo upoznati sa dešavanjima. Ni ja nisam razmišljao da bih mogao da zaigram tamo. Međutim, početkom septembra sam pričao sa agentom, Burgu se povredio jedan igrač na mesec i po dana, i ponudili su mi ugovor. Trener Savo Vučević mi je odmah rekao šta i kako očekuje od mene i mislim da je to odlučilo. Od starta sam bio upoznat sa svim detaljima.”
Da su se vizije srpskog igrača i crnogorskog stratega poklopile, bilo je jasno već od prve utakmice.
“Bitno je kad je trener sa tvojih prostora. To je stvarno velika sreća za igrača. Kad sam došao, prvu utakmicu me je odmah držao na terenu 35 minuta. Na to sam mu odgovorio sa 30 datih poena. Brzo sam se uklopio u sistem i igru. Momci u timu su sjajni, a znate kako kažu – lako je navići se na dobro. Što je najbitnije moje brojke prate dobre rezultate kluba. Ovo je stvarno uspešna sezona, sjajan korak.“
Na krilima partija rođenog Beograđanina, Burg korača ka istorijskom plej-ofu. Posle 25. kola, zauzima petu poziciju na tabeli.
“Klub ima košarkašku tradiciju (osnovan 1910. aut.prim), ali nije mnogo bio u eliti, stalno je išao gore-dole. Međutim, došli su novi ljudi i sve ide nabolje. Raste se iz godine u godinu. Plej-of je u prošle dve sezone izmakao za po pobedu, sad se juri više. Želi se izlazak u Evropu, to je glavna ambicija.”
Francuska je sedma zemlja u kojoj je 28-godišnji šuter igrao u dosadašnjoj karijeri.
“Imao sam predrasude, da se ne lažemo, ali kad sam došao pozitivno sam se iznenadio. Tu mislim na organizaciju lige i timova, brigu o igračima, sistem takmičenja… Tvrdim, ovo je najinteresantnija liga u Evropi! Zaista svako svakog može da dobije i ni u jedan meč ne možeš ući lagano. Igra se drugačije, brže, jače, ali navikao sam se. Jednostavno, sve mi prija ovde, osećam se odlično, i dolazak u Francusku dobar potez.”
Od 11 klubova, u kojima je potencijalni reprezentativac Srbije do sad igrao, mesto najbliže srcu zauzima Partizan. U redove crno-belih stigao je 2011. kao 20-godišnjak iz Hemofarma, u kojem je započeo karijeru.
“U Partizan me je doveo Vlada Jovanović, dao mi je ulogu koju sam koristio na pravi način. Bio sam MVP kupa, dobio poziv za reprezentaciju… Stvarno je sve išlo kako treba u toj prvoj sezoni, bilo je kao u bajci. Verovao sam da ću, kako vreme bude odmicalo, dobijati i sve veću ulogu, kao što se to, generalno, radilo u Partizanu. Ali, sledećeg leta se u klub vratio Dule Vujošević.”
Najnovije sportske vesti čitajte i na našoj iOS i android aplikaciji – Objektiv.rs
Očekivalo se da kod trofejnog stručnjaka, poznatog po radu sa mladim igračima, krupnim koracima nastavi dalji napredak, ali do toga nije došlo.
„Posle obaveza u reprezentaciji, vratio sam se u septembru u tim. Dule mi je odmah rekao da ću biti treći ili četvrti izbor na svojoj poziciji. Nije mi bilo jasno zašto. Logično mi je bilo da sve ide nabolje, posle prve sezone…“, zastao je Anđušić za trenutak, a potom nastavio:
„U početku sam to prihvatio, bio sam spreman da se borim za mesto. Trudio sam se iz sve snage, koristio svaki minut i to su svi sa strane videli, ali status se nije menjao. Iz meni nepoznatih razloga. Zato sam na polusezoni odlučio da idem negde gde ću da igram“.
Odlazak iz voljenog kluba na takav način nije bio lak.
„Bilo mi je teško što idem, Partizan je veliki klub, najveći kod nas, uvek sam želeo da igram tu. Pogotovo posle prve sezone kao iz bajke, igrao sam Evroligu, sve je išlo kako treba. Ali, sve se promenilo. Jednostavno, bilo je najbolje za mene da odem, zaslužio sam da igram, a nisam igrao“.
U medijima su kružili različiti razlozi njegovog „sklanjanja“ iz tima. Od stvaranja novog projekta na istoj poziciji, u vidu Bogdana Bogdanovića, do sukoba sa Vujoševićem.
„Ma te priče da sam imao konflikt sa Duletom kad sam odlazio, da smo se svađali, i tako dalje, zaista nisu istinite. Meni samo nijednog trenutka ništa konkretno nije rečeno zašto mi se ne daje šansa. Da sam pre početka te sezone znao da će tako biti, otišao bih odmah, ne bih se uzalud borio i čekao“.
Na zimu 2012, Anđušić se preselio u Virtus iz Bolonje, da bi se preko Valjadolida i Bilbaoa ponovo vratio u Humsku.
„Sve je počelo tako što sam samo trenirao sa timom, bio sam u Beogradu i Pera Božić mi je dozvolio da budem tu sa njima. Nikakvih priča za saradnju nije bilo, niti me je to zanimalo tad. Međutim, oni su me ubrzo pozvali i hteli da potpišem“.
Partizan je u tom periodu bio daleko od tima koji je harao regionom, više se brinulo o opstanku kluba, ali je sjajni šuter imao svoje razloge za novu saradnju.
„Svi su me savetovali da ne potpisujem. Partizan je bio u jako lošoj situaciji, ali srce me je vuklo. Ljubav koju gajim prema klubu i navijačima me je povukla da pristanem“.
U oktobru 2015. ugovor je potpisan do kraja sezone.
„Pristao sam da igram za mnogo manje novca, nego što sam mogao da dobijem bilo gde. Zaista sam imao veliku želju da se vratim i popravim utisak. Rekli su da ću biti lider ekipe, to mi se svidelo, hteo sam da ostavim dublji trag. Međutim, jedno je dogovoreno, drugo je ispalo na kraju i zato smo se razišli posle dva meseca“.
Na pitanje da uporedi igranje u šampionskom Partizanu i onom čija je egzistencija pod upitnikom, Anđušić odgovara:
„U prvom mandatu je sve bilo drugačije. Dugovanja su i tad postojala, ali klub je bio konstantno prvak, igrala se Evroliga, sve je delovalo stabilnije. Stranci su rado dolazili, naši takođe. Sve vreme je vladao neki utisak da smo nepobedivi i bilo je super da se trenira i igra za Partizan u tom momentu. Kad sam bio drugi put, veliki problemi su se osećali na svakom koraku. Gomila mladih igrača, kojima treba afirmacija… Znalo se da će biti jako teško. Krivo mi je što se na kraju završilo tako“.
U dva navrata nije uspeo u nameri da ostavi dubok trag u klubu iz Humske, a mogućnost da dođe do čuvene „treće sreće“ ostavlja otvorenom.
„Ta opcija mi sada deluje kao teško ostvariva, ali kad bi došlo do nekih pregovora, ko zna kako bih razmišljao u toj situaciji. Nikad se ne zna. Voleo bih u jednom trenutku da ponovo obučem dres, možda i na zalasku karijere“.
Usled pomenutih dobrih igara u Burgu, stekao se utisak da bi Anđušić trebalo da dobije poziv u reprezentaciju Srbije za nedavne FIBA prozore. Do toga, ipak, nije došlo.
„Imao sam u podsvesti da bih mogao da dobijem poziv, pošto pružam dobre igre. Kad je Igor Kokoškov imenovan za selektora, javio mi se i zahvalan sam mu na tome. Rekao mi je da sam u opticaju za prozore, bilo mi je drago što to čujem. To je značilo da moje igre nisu prošle nezapaženo. Ipak, to je bio i poslednji put da smo se čuli“.
Orlovima tek predstoje izazovi u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo.
„Naravno, voleo bih da jednog dana budem deo selekcije, makar i za te prozore. Igrati za reprezentaciju je najveća čast, ali najvažnije je da se dobro pokažem na klupskom nivou“, zaključio je Anđušić.
NOVA TRAGEDIJA U SVETU FUDBALA! Preminuo je Andrea, poslednji rođendan dočekao u bolnici! (FOTO)
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)