Neodoljiv miris vanile, cimeta, sveže spremljenog espresa ne morate tražiti samo po dalekim italijanskim poslastičarnicama koje nas mame svojim vitrinama pre punim đelata.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Najbolji sladoled i kafa čekaju vas u Maršala Birjuzova 7 u Beogradu, gde Veroljub (62), Jasna (62) i Natalija (25) prave neodoljive poslastice po svojim do savršenstva razvijanim recepturama.
U razgovoru za Objektiv saznajemo kako se njihova ljubav prema poslastičarstvu razvijala i zašto danas čak i psi imaju svoj sladoled kod njih.
OD OČAJA DO MAJSTORA
Početak nije bio ni lak ni planiran, jednostavno se desio silom prilika.
Veroljub uz osmeh priznaje:
“Ja uvek otvoreno kažem, ovim zanatom smo počeli da se bavimo iz čistog očaja, posla u struci nije bilo na vidiku. Moja supruga je volela poslastičarnice, ja sam znao italijanski i tako smo se odlučili da probamo. Otišli smo u Italiju, obilazili poslastičarni ce, 1991. otvorili svoju prvu u Novom Sadu i od tada počeli da učimo sami i od majstora zanatskog sladoleda iz Italije koji su dolazili kod nas.
Prvih 10 godina je bilo teško, narednih 20 ja se igram, uživam u kreiranju ukusa sladoleda od sezonskog voća sa naših prostora, ali i nekih klasika, neobičnih kombinacija, pa čak i skoro nezamislivih spojeva namirnica sa sladoledom. Napravio sam srpski sladoled, bolji nego italijanski!”
ILI VRHUNSKO DOMAĆE ILI NIŠTA
Pored tehnike, tajne zanata, od Italijana su se učili i radnoj etici, poštovanju vrhunskog kvaliteta koji je apsolutan imperativ.
Jasna nam napominje, dok biramo ukuse:
“U našim sladoledima osetićete uvek intenzivne, prave ukuse: kruški karamanki, drenjina, bundeve, ali i pistaća, lešnika, tamjanike i vanile.
Nema veštačkih aroma, gotovih sirovina ako je voćni sladoled u pitanju, oko 40% voća ide u njega, i to samo kada mu je sezona, u šljivovici je vrhunska rakija, vanila se pravi od semenki iz mahune. Ono što piše, to je u sladoledu, Veroljub je taj koji recepture prilagođava sastojcima.”
“U ovom poslu dozvoljavam sebi da od sladoleda pravim i poeziju”, dodaje Veroljub dok nam nudi da probamo i gurme sladoled od pirotskog kačkavalja.
– Ovo je ukus koji ide uz slano, a pravimo ga od sira iz Pirotske mlekarske škole, i vrlo je blagog i ne-nog ukusa.
PRVI KORACI U ZANATU SA ČETIRI GODINE
Natalija, naslednica koja je postala vrhunski majstor, priča nam:
“Ne sećam se prve poslastičarnice u Novom Sadu, ali pravljenje sladoleda je nešto sa čim sam odrasla. Ništa mi nije teško, umem da napravim svaku vrstu, a sladoled i dalje volim da jedem, ne mogu da se odlučim koji mi je omiljen. Iako sam studirala i završila grafiku, umetnost i kreativnost nalazim i u poslu u poslastičarnici i paralelno ću se baviti i njime”, navodi Natalija.
IZ SRCA ZRNA U ŠOLJICE
Kada su se dvoumili koju vrsta aparata za espreso da koriste u radnji, mehaničku ili automatsku sa pumpom, Šobići su se obratili za savet prijatelju Italijanu, vrsnom poznavaocu kafe.
U jednoj rečenici kažu da ih je ubedio:
“Jedini način da se srce svakog zrna kafe stavi u šoljicu je manuelni aparat sa ručkom. Pravljenje espresa kod nas je pravi ritual”, dok nam donosi mirisnu šoljicu, objašnjava Veroljub.
Trebalo je vremena da se savlada tehnika, ali danas, redovan gost nam je i sam ambasador Italije.
MUŠTERIJE I NA ČETIRI NOGE
“U ovoj poslastičarnici služi se i sladoled za pse, sa ukusom od šumskih borovnica i jogurta sa fruktozom. Psi ga obožavaju, često sami svoje vlasnike dovuku iz komšiluka do nas”, priča nam Veroljub.
PIŠE: JASNA DRENOVAC
BONUS VIDEO:
Komentari (0)