Očajna Suzana Džonić plakala nad humkama Gorana, Gordane i Lidije, ne mireći se s tragedijom koju je režirao njen suprug Goran.
Suzana Džonić (57), supruga penzionisanog vatrogasca Gorana Džonića (59), prvoosumnjičenog za ubistvo vlasnika menjačnice u Aleksincu Gorana Đokića (57), njegove žene Gordane (56) i njihove ćerke Lidije (25), prekjuče je viđena uz humku na porodičnoj grobnici porodice Đokić u Žitkovcu, gde je satima ridala, klečeći na zemlji i tražeći oproštaj od Gorana, Gordane i njihove ćerke Lidije.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Išla sam na grob svoje majke i zapanjila sam se kada sam videla Suzanu na grobu Đokića. U neverici sam prišla još bliže da se uverim da je to stvarno ona, ali nije me primetila jer je bila odsutna u svom bolu. Klečala je na kolenima i spuštala se do zemlje i glasno plakala, sva crvena u licu. Pričala je nešto i kukala, ali nisam mogla da razaznam reči iako sam sigurna da je tražila da njoj i njenoj deci bog i ubijeni oproste što su u srodstvu s Goranom, ubicom Đokića – ispričala je jedna starija žena iz Moravca za Srpski telegraf.
Ona dalje tvrdi da je Suzana veoma dobra žena koju komšije cene i da je izuzetno svima žao zbog njene sudbine i što je doživela da u nju upiru prstom jer je supruga monstruoznog ubice koji je iz koristoljublja ubio brata od strica u drugom kolenu, njegovu suprugu i ćerku.
Žena Gorana Džonića više od tri sata provela je na saslušanju kada je on uhapšen i tom prilikom je u policiji plakala jer nije znala šta je zadesilo, a kada su je inspektori vratili kući, Suzana je bila vidno iscrpljena i za Srpski telegraf kratko rekla:
– Istraga je u toku, policija i sud će reći sve.
S druge strane, Džonićeva majka Mila je u ispovesti u kojoj je rekla da joj se ne živi zbog sinovljevog zločina ispričala i da je njena snajka van sebe zbog brige za sinovima Milanom i Stefanom, koji su takođe uhapšeni zbog ubistva Đokića, kao i dvojica meštana Kostadin i Aleksandar Milošević.
Suzana je pre dva dana išla u policiju i tužilaštvo u Nišu i predala je dopis u kojem moli da se njeni sinovi puste iz pritvora jer su u spise predmeta priložili dokaze da su u noći zločina bili na radnim zadacima.
Protiv Gorana Džonića, kako istraga odmiče, nižu se i dokazi da je upravo on izvršilac monstruoznog zločina koji je zapanjio Srbiju i region. S nadzornih kamera objekata u selu skinuti su snimci na kojima se vidi da je Džonić upravljao pasatom ubijenog Gorana Džonića nakon što je izvršio trostruko ubistvo, i to na putu ka mestu gde je spalio automobil. Snimljen je kako se žutim skuterom vraća na mesto paljevine, te se pretpostavlja da je pre definitivnog odlaska kući nakon zverskog čina hteo da se uveri da su tela ubijenih dogorela, kao i njihov auto, a sve u cilju prikrivanja zločina.
Nesporni dokazi protiv Džonića jesu pronađeni DNK tragovi na pištolju 9mm, pronađenom u stanu Džonićeve supruge u Aleksincu, i na 43.000 evra koji su nađeni zakopani s priznanicom na ime ubijenog Gorana, na imanju Džonićevog sina Stefana. Bioloških tragova ima i na još nekoliko predmeta iz zločina koji su veštačeni i pronađeni na imanju Džonića. Takođe, dokaz da je on ubica policija je dobila iz svedočenja majstora koji se sam javio policiji posle zločina kada je shvatio da je Džoniću zapravo napravio prigušivač za pištolj, prevarivši se da je u pitanju neki mašinski deo.
Goran Džonić je u svom poslednjem iskazu, koji je pre toga menjao čak dva puta, a koji je nalik filmskom scenariju, ispričao da je njegova uloga bila da “samo” namesti rođaka ubici, kojeg je označio kao jednog od braće Milošević, koju u selu zovu Jojke. U zločinu su, naveo je on, učestvovali i drugi brat Jojke i još jedan muškarac. Sve više je onih, međutim, koji veruju da je iskusni vatrogasac sve obavio sam.
Policija i dalje sve proverava. Poternica za Despotom P. zbog učestvovanja u ovom zločinu i dalje je na snazi.
BONUS VIDEO:
Izvor: Republika.rs
Komentari (6)
Ovo što je učininjeno je zločin, bez obzira ko je krivac. Opravdanje ne postoji. Glavni uzrok, po meni je zelenaštvo. Zar ne postoje instrumenti da se prekine zelenaštvo kod nas? Mi smo na poslu nekoliko puta skupljali novac i vraćali zelenasima, jer nase kolege nisu imale vise odakle da vraćaju, a ile su na ivici da se ubiju.
Zar nema osećaj da joj tu nije mesto? Bitno da je selo videlo, odmah će i oproštaj, ekspresno, što da se muči duže? Zbog ovakve filozofije joj porodica i jeste tu gde jeste. Bolje da gleda svoja posla, a gospode sinova neka u zatvoru, za njihovo je dobro, dok se sve ne razjasni.
Šta je žena kriva? Koliko dana nije koristila usisivač, kada nije primetila toliki novac u njemu, u cevi i gde već?