Ljudi koji su skloni kontroli drugih, uglavnom su i manipulativni.
Takvi odnosi veoma brzo bivaju razotkriveni i postaju veoma toksični, zbog čega treba a se udaljite od takvih osoba.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Kontrolišuće ponašanje obično povezujemo s fizičkom agresijom i nametnutim pravilima. Zapravo, ako neko ne zna na šta treba obratiti pažnju, moguće je da neće ni shvatiti da ga neko kontroliše. Međutim, nekad kontrolišuća ponašanja nisu toliko uočljiva, zbog toga na ove stvari trebate pripaziti.
Šta znači kontrolisati?
Osoba koja kontroliše je neko ko pokušava zadržati autoritet ili moć odlučivanja nad drugim ljudima i situacijama. Kontrolišuće ponašanje može uključivati sve, od direktnog nametanja nekome šta može, a šta ne, do diskretnijih metoda poput podsticanja griže savesti i posesivnosti.
Često se želje i potrebe osobe koja biva kontrolisana (žrtve) potpuno odbacuju ili čak ne poštuju.
Svatko može imati kontrolišuće tendencije, uključujući prijatelje, članove porodice, saradnike i emotivne partnere. Osoba ne mora nužno biti “loša” da bi imala sklonosti ka kontrolisanju.
Odakle dolazi takvo ponašanje?
Obično kontrola nad drugom osobom proizlazi iz nedostatka samopouzdanja pa mora kontrolisati drugu osobu, a obično se povezuje s anksioznošću.
– Ako nisi sa mnom, ne mogu se smiriti pa svake sekunde moram znati gde si – rekao je psiholog Holi Ričmond.
Drugim rečima, kontrolisanje ponašanja proizvod je teskobe i straha od nepoznatog, objašnjava Ričmond.
– Ponekad to može biti strah od onoga što će se dogoditi, a u glavi se vrte loši scenariji, ali ponekad čisto neznanje šta se događa, podstiče kontrolu – navodi Ričmond.
Neko ko ima “probleme s kontrolom” ili strahom od nepoznatog takođe ima manjak samopouzdanja i ne oseća se sigurno u nepoznatim situacijama. Dakle, kako bi povratili osećaj sigurnosti, svoju volju provode na bilo koji način.
Uobičajeni primeri kontrolisanja su:
Donošenje svih odluka
Jednostavno rečeno, kontrolisanje ponašanja u osnovi može izgledati kao kontrolisanje svih odluka u vezi (romantičnih ili ne). Ričmond kaže da to može uključivati sve, od odlučivanja gde druga osoba može putovati, izlaziti, šta će naručiti ili ko su joj prijatelji.
Nepoštovanje privatnosti i granica
– Bilo da to čini roditelj, prijatelj ili partner, nepoštovanje tuđih granica i privatnosti je oblik kontrolišućeg ponašanja – ističe Ričmond.
Klasičan primer toga su roditelji koji, primera radi, skidaju vrata sa sobe svoje dece ili partner koji više puta negira vašu potrebu za prostorom i vremenom koje provodite sami.
Stalno proveravanje
Nema ničeg lošeg u tome da se nekome javite s vremena na vreme, ali kako Ričmond primećuje, ako je neprestano ili sve vas više uznemirava, to je znak kontrolisanja. Na primer, kaže, ako izlazite na večeru sa svojim prijateljima, a partner vam stalno šalje poruku “Gde ste? S kim ste? Pošaljite mi sliku da vidim gde si“, to je kontrola.
Nepotrebne svađe
– Ako uočite da se svađe pojavljuju naizgled niotkuda, to može biti taktika kontrole jer je za osobu koja kontroliše negativna pažnja bolja od manjka pažnje – rekla je Ričmond.
Često se takve svađe događaju ako ste otišli negde bez njih.
– To je zbog njihovih problema s napuštanjem i nesigurnosti. Imaju strah da ćete izabrati nekog drugog, a ako ste negde bez njih, veće su šanse za to nego ako ste s njima kod kuće – navodi Ričmond.
Kontrola potrošnje
Finansijska kontrola vrlo je stvarna i jedan je od najbržih načina na koji osoba koja kontroliše može nekoga učiniti zavisnim od nje. Ričmond kaže da ovo može izgledati kao diktiranje kupljenog, diktiranje proračuna ili preterano kritikovanje kupovine.
Izolovanje
Ako neko nastoji da vas izoluje od prijatelja i porodice, to je siguran znak da vas želi kontrolisati, napominje Ričmond. Ovo ne samo da ograničava vaš sistem podrške, već i pojačava vašu zavisnost od osobe koja vas kontroliše, slično kao i s finansijama. Ovom metodom nastoje ograničii resurse koje imate kako biste se morali osloniti isključivo na njih.
Osećaj krivice
Podsticanje osećaja krivice može biti izvedeno na više načina, poput nametanja griže savesti ako ne želite imati seksualne odnose ili ako ne provodite dovoljno vremena s njima.
– Više me ne smatraš privlačnim pretvara se u “pretpostavljam da me ne voliš”, a to je seksualna prisila – kaže Ričmond.
S vremenom to može nekoga navesti na grižu savesti (ili barem smanjenje prioriteta) sopstvenih potreba. I kao što je terapeut Mariel Buke rekla, ako se pri pomisli na deljenje svojih istinskih osećaja osećate krivima, to je znak “da je kontrola u središtu vaše veze”.
BONUS VIDEO:
Izvor: Objektiv.rs, stil.kurir.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)