Američko povlačenje iz Avganistana i pad te srednjoazijske zemlje u ruke talibana, koji su od 1996. do 2001. godine gvozdenom rukom vladali zemljom, glavna je geopolitička vest ne nedelje, ni meseca – već vrlo lako moguće i cele godine.
Nižu se reakcije svetskih državnika i predstavnika međunarodnih organizacija na, kako su to neki protumačili, zapadnjačku “izdaju” Avganistanaca i prepuštanje nedužnih ljudi na milost i nemilost brutalnog režima, čiji ideolog je već od strane brojnih medija proglašen verovatnim presednikom Avganistana i jedinim pravim pobednikom u epilogu krvavog, 20-godišnjeg rata.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ali, kako se nižu reakcije na nešto što mnogi nazivaju američkim porazom i povlače paralele sa padom Sajgona 1975. godine, drugi već kreiraju svoju politiku spram novih vlastodržaca. Najpre se to odnosi na susedni Pakistan, zatim obližnje Kinu i Rusiju, koji su već analizirali vlastitu situaciju usled novonastalih okolnosti, piše “Jutarnji list”.
Rusija
Otkako su pre više od 30 godina i sami, kao zemlja naslednica Sovjetskog Saveza, razbili zube pred žestokim avganistanskim mudžahedinima i borcima za slobodu, Rusi su promenili svoju poziciju prema Avganistancima.
Baš kako to doliči jednom strateški i geopolitičkom protivniku SAD-a, u moskovskim koridorima moći sa podsmehom gledaju na razvoj situacije spram američkog povlačenja i koriste ovu priliku da nametnu sopstvenu “dobru volju” i ruke mira i posredništva u mirnoj tranziciji.
Ne smeta im čak ni to što su na vlasti talibani, frakcija koju je administracija predsednika Vladimira Putina označila kao terorističku grupu. Upravo je taj segment borbe protiv međunarodnog terorizma jedan od kamena temeljaca Putinove spoljne politike, a poluga vlasti koju šef ruske diplomatije Sergej Lavrov u ime ruskih interesa povlači u Kabulu grantovaće jednog dana manje terorističkih napada na srednjoazijske zemlje i druge “stanove”, bivše sovjetske republike čije ekonomije su u povećoj meri zavisne o Rusiji.
Takođe, od budućeg ponašanja talibana zavisiće i rusko priznanje njihove vlasti, kako je najavio Putinov specijalni izaslanik za Avganistan Zamir Kabulov, u što ulazi i uklanjanje talibana sa spiska terorističkih grupa.
Koliko su se odnosi Rusije i Avganistana u poslednjih nekoliko dana, od dolaska na vlast talibana poboljšali, svedoči i samouverena tvrdnja ruskog ambasadora u Avganistanu, Dmitrija Žirnova, kako je dobio garancije da nijednom ruskom diplomati “neće pasti dlaka s glave” prilikom tranzicije vlasti te da Rusi mogu nastaviti svoje diplomatske odnose s aktuelnom vlašću.
Od strane šefa ruske diplomatije Lavrova takođe dolaze pomirljivi komentari.
– Činjenica da talibani u Kabulu proklamuju i dokazuju u praksi da nameravaju poštuju mišljenja drugih po meni je pozitivan znak. Vidimo znake nade na strani talibana koji izražavaju želju za formiranjem vlasti s drugim političkim snagama – rekao je Lavrov, a od ponedeljka su Rusi neuobičajeno blagi prema novom režimu.
Pakistan
Susedni Pakistan sa talibanima koketira još od dana kada ih je naoružavao za borbu protiv Sovjeta, a ti su se odnosi kroz godine neretko menjali iz toplog u hladno.
Povratak talibana na vlast administraciji pakistanskog premijera Imrana Kana garantuje manjak optužbi međunarodne zajednice za potpomaganje talibana, što je bio slučaj s njegovim prethodnicima, dok se neretko navodilo kako je jedna od najžešćih frakcija talibana, u vreme egzila, bila smeštena upravo u Pakistanu, gde je potencijalni predsednik Baradar i uhvaćen od strane pripadnika tamošnjeg Inter-Service Intelligencea bio zatočen (kasnije i oslobođen) po američkom nalogu.
Dobra stvar za Pakistance je i samo formiranje nove radikalno islamističke zemlje, nezavisne od Zapada, i to u neposrednom susedstvu. Pobedu talibana pozdravio je niz osoba iz najvišeg ešalona pakistanske vojske i religioznog establišmenta, a Siraj ul Hak , šef pakistanskog islamističkog pokreta Jamaat-e-Islami (JI) je u govoru rekao kako ova pobeda predstavlja “slavlje nad velesilom” te kako će talibani kreirati “islamističku vladu za primer u Avganistanu”. Ali, njegov i Kanov entuzijazam ne dele svi – postoje osnovani strahovi da bi trijumf talibanskih fundamentalista mogao predstavljati dolivanje ulja na vatru u vidu ohrabrivanja ionako već solidno jakih ćelija pakistanskih islamista i njihovog ukorenjivanja u Avganistanu.
Kina
I dok su pre nekoliko godina kritikovali i samu američku pojavu u Avganistanu, poslednjih meseci unutar užeg kruga najviše pozicioniranih kineskih političara redovno se kritikuje povlačenje NATO-a koje bi zemlju, kako u ovim prvim danima svedočimo, moglo ostaviti u haosu. Ipak, Si Đinping njegova administracija posebno su pažljivi te iznenađujuće trezveni i pragmatični u pogledu situacije u regionu kojoj, baš kao i Rusi, pružaju uslugu posredništva u mirnoj tranziciji vlasti te ekonomskoj pomoći, ali ne bez postojećih interesa u regionu.
Premda Avganistan u medijima pod državnom kontrolom nazivaju “grobljem carstava” sa očitom aluzijom na Britance, zatim Sovjete, a sada i Amerikance, i Kinezi imaju putera na glavi. Još 2000. godine sastali su se s tadašnjim prvim vrhovnim vođom Talibana, mulom Muhamedom Omarom, tražeći garanciju da se na području Avganistana neće vršiti obuka bilo kakvih naoružanih grupaa usmerenih ka Kini. Sve se to može dovesti u vezu s pokrajinom Sinkjang, u kojoj većinu čine Ujguri, muslimanska zajednica za koju su Kinezi otvorili velike “logore za prevaspitavanje”, što izaziva zgražanje širom sveta.
Prošlog meseca su se u Tianjinu sastali šef kineske diplomatije Vang Ji te ranije spomenuti Baradar, glavni politički ideolog i strateg talibana, što dovoljno govori o pravovremenom nagoveštaju razvoja situacije i spremnosti Kineza da kreiraju svoju politiku u skladu sa događanjima na terenu, koliko god da su rapidna napredovanja talibana iznenadila i samog Baradara, prema njegovim poslednjim iskazima.
Osim toga, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i njegov šef diplomatije Mevlut Čavašoglu takođe budno prate situaciju: iako kao formalni saveznici Zapada nadgledaju i vojno učestvuju u obezbeđivanju vazdušne luke Hamid Karzaji, nisu isključili dijalog s talibanima.
– Pozitivno pozdravljamo poruke koje su do sada slali talibani, kako strancima, tako i diplomatskim predstavništvima, ali i svom narodu. Nadamo se da će se to pokazati i kroz njihovo delovanje – rekao je Čavušoglu na zajedničkoj pres konferenciji sa jordanskim kolegom Ajmanom Safadijem u Amanu.
Dalji razvitak situacije biće pod lupom svetske javnosti, ali sudeći po trenutnom stanju, verovatno je okretanje talibana ka alternativnim posrednicima i saveznicima koji su američki geopolitički oponenti. Dovoljno o stanju u Kabulu svedoči činjenica da je, prema pojedinim izvorima, nastavljen rad četiri ambasade: pakistanske, ruske, kinese i iranske.
U celoj priči nezahvalno je zaboraviti i na uticaj koji će radikalni tvrdolinijaši u Iranu imati na novouspostavljenu avganistansku vladu, a koji su na sva zvona, baš kao i brojni ruski te kineski mediji, ispratili “poraz” zapadne politike u zemlji u kojoj su naglo nestajale brojne imperijalističke težnje kroz istoriju.
BONUS VIDEO:
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)