Na traktoru smo vozili MRTVOG SINA: Bogdan ubijen u “Oluji”, majka ga sahranila na putu za Srbiju (FOTO)

Potom je usledila njena golgota, od čega se nikad nije oporavila

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: EPA Sasa Stankovic, Privatna arhiva

Četvrtog avgusta navršava se 26 godina od početka ozloglašene hrvatske akcije „Oluja”, ali i smrti Bogdana Obradovića (21), koji je iz školske klupe otišao na ratište da brani svoje Divoselo nadomak Gospića.

Njegova majka Ana Obradović (66) za Objektiv kaže da rana zbog sinovljeve smrti nikada neće zaceliti, a da oni koji slave pogrom Srba svake godine bacaju so na tu ranu, ali i na rane majki hiljada ubijenih boraca.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

– Kad je počeo rat, moj Bogdan je završio treći razred srednje škole. Nismo hteli da mu se prekida detinjstvo i školovanje, poslali smo ga u Novi Sad da završi četvrtu godinu, a mi smo morali da se preselimo na Udbinu. Međutim, čim je završio školu, on je zahtevao da ide u rat i brani svoje Divoselo. Preklinjali smo ga da odustane od te namere, ali bilo je uzaludno. Odslužio je vojni rok, a onda je, tek punoletan, postao tenkista – kaže Ana kroz suze.

UBIJEN ISPOD TENKA

Naša sagovornica navodi da su njen suprug Ilija, koji je bio invalid, i stariji sin proveli na ratištu tri godine, a da je onda, tog prokletog 4. avgusta 1995, dana kada je pala Krajina, njen život postao pakao.

– Svaki dan dok mi je dete bilo na ratištu bio je kao godina, ali tog 4. avgusta, dok sam kao spremačica radila u bolnici na Udbini, zle slutnje su se obistinile. Na ratištu na Ljubovu kod Korenice u Lici, prilikom bombardovanja, Bogdan se sa saborcima sakrio ispod tenka, ali granata ga je pogodila u leđa jer je bio poslednji – kaže uplakana majka borca.

DALI MI INJEKCIJU

Potom je usledila njena golgota, od čega se nikad nije oporavila.

– Kada su utrčali da mi kažu da ga nose, od šoka nisam uspela ništa da izustim. Odmah su mi dali injekciju za smirenje, nisam uspela da ga vidim. Iznemogla i skrhana od bola, nisam stigla ni da oplačem sina, izdata je naredba da moramo da napustimo Udbinu – navodi naša sagovornica.

SRCE SE KIDA U KOLONI

U koloni automobila i traktora koji su bežali od hrvatske kame bila je i porodica Obradović, koja je u prikolicu traktora strpala sve što je stalo u nju, a među stvarima je bio i kovčeg s telom tek ubijenog sina.

– Vozili smo, a nismo ni znali kuda. Mlađi sin Nikola, koji je tek bio završio osmi razred, muž invalid, iscrpljen od rata, i sin u kovčegu. Iako smo mislili da ćemo ga sahraniti u Udbini, nismo mogli zbog naviranja hrvatskih snaga. To smo učinili u Donjem Lapcu, kod Srba! Kopali smo raku na groblju sami, a potom Bogdana sahranili u vojničkom odelu. Ošamućeni od bola, morali smo da nastavimo put u koloni – jecajući priča Ana. Naša sagovornica, koja sada živi u Ritopeku nadomak Beograda, kaže da su joj, nakon smrti sina, najteže pale godine u izbeglištvu.

– Prvo smo bili u Novom Sadu, a onda je moj mlađi sin Nikola jednog dana rekao da ide u Beograd jer tu nema ni brata ni rođaka. U Beogradu smo imali kumove, pa smo uspeli da se preselimo u Grocku. Imam troje unučadi, koji mi daju snagu za život. Da nije njih, ne znam ni sama šta bih. Na grob sina u Lapac idem na njegov rođendan, 25. maja. Na dan smrti, 4. avgusta, išla sam ranije, ali više jednostavno ne mogu. Dok Hrvati slave „Oluju” i okreću volove, ja oplakujem svoje dete. Sramota – zaključuje majka srpskog heroja.

Piše: Nikolina Marić

BONUS VIDEO:

OVU I OSTALE AKTUELNE TEME MOŽETE PROČITATI U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 02. AVGUST

Foto: Objektiv.rs

Izvor: Objektiv.rs

Komentari (2)

Ostavite komentar