Malo je primera da iz jedne porodice izađu dva sjajna fudbalera, a kada se priča o blizancima tu postoji onda samo jedan primer.
Naravno reč je o Rafaelu i Fabiju da Silvi, dva Brazilca koju su ostala najviše upamćena po tome što su istovremeno nosili dres Mančester junajteda.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ipak, njih dvojica nisu glavna tema ove priče, već angedota koju su oni ispričali o svom zemljaku i saigraču iz Junajteda, Andersonu.
On je bio strašan talenat u Brazilu, odakle je otišao sa 16 godina kao standardni igrač Gremija. Došao je u Porto, da bi sa 18 godina stigao u Mančester.
Anderson je 2008. godine kada je Junajted osvojio Ligu šampiona, zaradio priznanje “Golden Boy” za najboljeg mladog fudbalera, ali tada mu je karijera krenula nizbrdo.
Razlog je pomalo bizaran, pošto znamo da se radi o profesionalnom fudbaleru, a to su burgeri i brza hrana. Ovo ne bi bilo toliko čudno da se odigrava na Balkanu, ali pošto je reč o igraču jednog od najvećih klubova na svetu ovo je bilo sasvim nedopustivo ponašanje.
– Vozimo se autoputem na neku utakmicu i da on samo skoči i počne da viče ‘Mekdonalds, Mekdonalds’, bila bi to impulsivna reakcija. Bio je lud, ali ga volim. Dajte mu loptu i slobodu, on može da igra kao bilo koji drugi igrač u Premiejr ligi. Ali, desile su mu se povrede, pa problemi sa hranom… – objasnilu su blizanci.
Nije se gojio na početku karijere zato što je redovno igrao fudbal, ali kada su došle povrede, loša navika sa ishranom je ostala.
– Znate, on je u najboljoj formi bio kada je imao mnogo utakmica i malo vremena da jede. Da je bio profesionalac i da je pazio na ishranu, bio bi najbolji na svetu – zaključuje Rafael.
Francuz treba da prelomi: Pol Pogba se nalazi na prekretnici karijere!
Komentari (0)