Gordana Šaulić u ekskluzivnoj velikoj ispovesti za štampano izdanje Objektiva pričala je o bračnom životu sa folk legendom Šabanom Šaulićem, ali i svemu šta se dešava nakon njegove smrti.
Goci su sada najveća uteha njena deca i unuci.
JEZIVA ispovest Šabanove udovice: Gordana po PRVI PUT progovorila o UŽASIMA svoje porodice
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
“Svi različito nosimo bol, mi smo kao porodica jako vezani, a sada smo četverac bez kormilara. Sanela i Ilda imaju, naravno, svoje brakove, svoju decu, Mihajlo svoj poziv, mladost, naravno, vuče i život ide dalje. Kad zastanem, oni su tu da me povuku napred. Luka je dosta teško podneo dedinu smrt, njih dvojica su imali posebnu vezu. On ga je zvao „moj dekara”. Sanelina ćerka Una je više upamtila dedu od Eme, starija je. Ona mu je nakon druženja u Krčedinu i pecanja s njim naslikala sliku sa tri ribice, koju i danas čuvamo, a bila je i izložena na izložbi u njegovu čast u Skadarliji. Ema ga češće pominje, kaže: „Deda je gore na nebu, on nas čuva, deda je kod anđela”. Deda je ostavio jedno veliko muzičko bogatstvo, unučići će imati čime da se ponose kroz život.
Mislim da smo mnogo toga jedno drugom rekli, najbliži smo bili jedno drugom, najbolje smo se poznavali, dovoljno je bilo da se pogledamo da znamo šta mislimo. Rekla bih mu: „Dosta je putovanja i dosta je pevanja”, ali znam da bi mi rekao: „To je moj život”. Muzika je bila nešto jače od svega i, kada bi se desilo da tokom leta mesec dana ne radi, rekao bi: „Jao, već je vreme, ne može pevač ovoliko dugo da ne peva”… Ipak, koncert u Areni je bio moja želja, on nije bio zagovornik tih solističkih koncerata. Smatrala sam da je to nešto najmanje što može da uradi i obećao mi je to pre nekoliko godina za rođendan. Svi sektori su bili rasprodati, on je čovek koji je mogao da puni više Arena, ali… Posle toga je bila Arena u Bugarskoj, i Bugarska i Turska, ceo region je njega posebno doživljavao, i u trenutku kad se to desilo i za svaku godišnjicu, bugarska televizija emituje reportažu o njemu… Jako puno ljudi iz Bugarske dolazi na groblje.
Gordana namerava da ode na suđenje Turčinu Alsinu Leventu, koji je, vozeći pijan i bez dozvole, usmrtio Šabana i njegovog klavijaturistu Mirsada Kerića, a naneo teške povrede Slobodanu Bobiju Stojadinoviću.
“Nemačka je u potpunom karantinu, smatram da do proleća ništa neće biti. Taj čovek je ubio dvoje ljudi. Ne postoji kazna za to, šta to nama znači… Njihov zakon mora biti negde zadovoljen, ali mog muža, Sanjinog, Mihajlovog i Ildinog oca, Lukinog, Uninog i Eminog dedu ništa neće vratiti. Ići ćemo na prvo izricanje presude, ali kakva god da bude kazna, nije dovoljno. Ne razmišljam o susretu s tim čovekom. Ne znam ni da li ću izdržati da vidim te dokaze, sliku, nijedne novine još nisam otvorila koje su izašle na dan tragedije. Šaban je za mene još uvek na putu… Sloba je preživeo nesreću sa ogromnim posledicama, čujemo se sa njim, kao i s Mirsadovom porodicom, tragedija nam je zajednička”, tužno će Goca, koja redovno obilazi Šabanov grob u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
“Idem najmanje jednom nedeljno, trudimo se da idemo svi u neke različite dane, ali svi po jednom nedeljno. On je, inače, 17. januara 1993. godine preživeo jedan napad u Beču. Na taj dan u mesecu, gde god da smo se našli, uvek sam išla i palila sveću za zdravlje. Interesantno je da su ga uvek vezivali za neke saobraćajne nesreće. To su neki zli ljudi. Onda kad se stvarno desilo, ljudi nisu verovali, mislili su da je opet neka lažna priča, neka glupost. Tako da je taj 17. obeležio i njega i nas. Na grobu ukratko ispričam Šabanu šta se dešava sa svima nama, šta je novo u nekim svakodnevnim stvarima. Pomenem neke ljude koji su tu, koji se javljaju, misle na njega i, naravno, uvek je u mom srcu, mislima, u mom životu, tu je gde je od moje 16. godine. I biće zauvek”, zaključuje Gordana Šaulić.
Goran Jovanović
Komentari (0)