Funkcija imunog sistema je da štiti od svih činilaca koji narušavaju naše zdravlje. Za njegovo funkcionisanje potrebna je ravnoteža i sklad.
Iako medicina svakim danom napreduje, mnoga pitanja ostaju misterija, a pod lupom su efekti ishrane, vežbanja, starosne dobi, psihičkog stresa i bolesti na odbrambeni sistem čoveka.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Podjednako je kompleksno pitanje podsticaja ćelija imunog sistema, jer postoji toliko različitih vrsta koje reaguju na jedinstven način.
Svakodnevni izazovi
Portal Harvard Health iznosi pet istina o imunitetu, koje bi svi trebalo da uzmemo u obzir, kako bi se lakše nosili sa svakodnevnim izazovima.
Ovo je posebno važno, jer životni stil itekako utiče na reakcije zaštitnog sistema.
1. Starenje
Sposobnost naše imune reakcije smanjuje se starenjem, što zauzvrat doprinosi većem broju infekcija, pa i pojavi kancera. Kako se očekivano trajanje života u razvijenim zemljama povećalo, tako se povećava i broj bolesti povezanih sa starenjem.
U poređenju s mlađim ljudima, seniori imaju veću verovatnoću oboljevanja od zaraznih bolesti i mogu postati njihove žrtve. Infekcije respiratornog sistema, grip, a pogotovo upala pluća, vodeći su uzrok smrti kod osoba iznad 65 godina starosti širom sveta.
Naučnici primećuju da je povećani rizik povezan sa smanjenjem broja T ćelija, verovatno zato što timus atrofira s godinama i proizvodi manje T ćelija.
Naime, žlezda timus (grudna žlezda) od vitalnog je značaja za celokupno zdravlje pa i imuni sistem. Ona proizvodi T ćelije koje štite od infekcija, ali nakon puberteta njena efikasnost počinje da opada.
Neke teorije govore kako bi to mogao biti razlog zašto su stariji ljudi osetljiviji na kancer. Da li je to smanjenje funkcije timusa zaista presudno kod pada imuniteta ili i neke druge promene igraju ulogu, nije potpuno razumljivo ni stručnjacima.
Druga je teorija da je krivac za smanjenje obrambene snage organizma koštana srž koja postaje manje efikasna u proizvodnji matičnih ćelija.
Smanjenje imunološkog odgovora na infekcije vidi se i po reakciji starijih ljudi na vakcine. Na primer, iako je kod osoba starijih od 65 godina vakcina protiv gripa mnogo manje efikasna u odnosu na zdrave školarce, znatno je smanjila stopu bolesti i smrti.
Čini se da postoji veza i između ishrane i imuniteta kod starijih osoba. Neuhranjenost, koja je iznenađujuće česta među tom populacijom, čak i u bogatim zemljama, poznata je kao “malnutricija mikronutrijenata” ili poremećaj nutritivnog statusa.
Stariji ljudi obično jedu količinski manje, a često i ne jedu raznoliku ishranu. Stoga je njima nužna dopuna ishrane kroz suplemente, ali obavezno uz konsultaciju s lekarom.
2. Ishrana i suplementi
Zdrav imuni sistem zahteva dobru, redovnu ishranu, premda ima relativno malo studija o efektima ishrane na imuni sistem ljudi – čak je više studija koje povezuju efekte ishrane na lečenje, nego na prevenciju bolesti.
Ipak, postoje dokazi da nedostaci u mikronutrijima, posebno nedostatak cinka, selena, gvožđa, bakra, folne kiseline i vitamina A, B6, C i E, menjaju imune reakcije.
Ako sumnjate da ishranom ne unosite sve potrebne nutrijente (a većina ljudi ne unosi, ne samo zbog pogrešne ishrane nego i zbog kvaliteta namirnica), korisno je uzimati suplemente.
Oko beta-glukana niko se ne dvoumi – oni su dokazano naši najbolji obrambeni saveznici! Ljudsko telo ne može da sintetiše beta-glukan i ne može da metabolizuje beta-glikozidne veze prisutne u beta-glukanu.
Stoga beta-glukan unet oralno u organizam stiže nepromenjen do tankog creva, gde se pomoću M ćelija prenosi do limfnog tkiva lociranog u Pejerovim pločama (naslage limfnih ćelija u submukozi tankog creva).
Beta-glukani posredno povećavaju otpuštanje i pojačanu aktivnost enzima lizozima, elastaza, kolagenaza i opuštanje citokina. Sve to doprinosi bržem i jačem odgovoru organizma na patogene, što se ogleda u povećanoj otpornosti organizma na infekcije, smanjenju simptoma i bržem oporavku.
3. Izloženost stresu
Savremena medicina često raspravlja o povezanosti uma i tela, odnosno uticaju psihe na obrambene funkcije organizma. Široka paleta bolesti (želudačne i kožne tegobe, srčana oboljenja…) povezana je emocionalnim stresom.
Ali, stres je teško definisati, jer ono što može izgledati kao stresna situacija za jednu osobu, nije toliko stresna za neku drugu. Kada su ljudi izloženi situacijama koje smatraju stresnim, teško je izmeriti njihovu napetost, a lekaru je komplikovano da dešifruje subjektivni utisak čoveka.
Stručnjak meri stvari koje odražavaju stres, kao što je broj otkucaja srca u minuti, ali to mogu uzrokovati i drugi faktori.
4. Hladnoća
Gotovo svako od nas jednom je čuo savet majke ili bake: “Obuci se da se ne prehladiš!”
Normalna izloženost umerenoj hladnoći ne povećava osetljivost na infekciju. Većina naučnika slaže se s time da krivac za učestalost prehlade i gripa, baš u zimskim mesecima, nije hladnoća, već činjenica da ljudi više vremena provode u zatvorenom prostoru, u bliskom kontaktu s drugim osobama koje mogu preneti klice.
Kod prekomernog grejanja, suvi vazduh suši sluzokoža disajnih puteva, pa ona više nije u stanju da uništava potencijalne napadače.
Izlaskom na svež i hladan vazduh sluzokoža reaguje pojačanim lučenjem sekreta, čime se pojačava učinak čišćenja nosa. I kretanje ubrzava disanje, a time i čišćenje disajnih puteva. Naime, dok mirno sedite, vazduh se razmenjuje tek u jednoj trećini pluća, dok se u preostalom delu nakuplja sekret i ustajali vazduh, što pogoduje razvoju bakterija.
Naučnici su se bavili problematikom povećanja gornjih respiratornih infekcija kod skijaša koji su trenirali na hladnoći, ali nisu mogli sa sigurnošću da ustanove jesu li ove infekcije uzrokovane hladnoćom ili drugim faktorima, kao što je intenzivna vežba ili suvoća vazduha.
Pojedini naučnici čak tvrde da izloženost hladnoći može smanjiti sposobnost suočavanja s infekcijom. Dakle, ako ste se malo smrzli, vaš jedini problem može biti hipotermija – o imunitetu ne brinite.
5. Fizička aktivnost
Redovna vežba je jedan od stubova zdravog života. Poboljšava zdravlje kardiovaskularnog sistema, smanjuje krvni pritisak, pomaže u kontroli telesne težine i štiti od raznih bolesti.
Baš kao i zdrava ishrana, aktivnost može doprineti opštem zdravlju. Vežbanje podstiče cirkulaciju, što omogućava ćelijama imunog sistema slobodno kretanje po telu i efektno obavljanje svoje funkcije.
Naučnici su proučavali i uticaj fizičke aktivnosti na osetljivost osobe na infekcije. Posebno ih je zanimalo može li intenzivno vežbanje da smanji imunološku funkciju. Proveravali su krv i urin (pre i posle vežbe) kako bi otkrili promene u imunom sistemu. Na kraju, došli su do zaključka kako je i ovde zlatno pravilo – umerenost.
Komentari (0)