Zaljubljeni, poznati po svojoj energiji “hodanja po oblacima” ponašaju se euforično. Sposobni su da satima vode ljubav, razgovaraju, šetaju i da vole “celim bićem”.
Razum se, kad je ljubav u pitanju, spominje samo kao izgubljen.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Međutim, za tu euforiju postoji naučno objašnjenje: takozvani “molekul ljubavi”- feniletilamin kod zaljubljenih nastaje prirodnim putem u mozgu i podstiče oslobađanje dopamina u centrima za zadovoljstvo tako što izaziva osećanje uzbuđenosti i blaženstva.
Razmišljanje o voljenoj osobi, njen izgled, glas i dodir uticaće na lučenje oksitocina poznatog i kao “hormon nežnosti”, koji čini da se osećamo spokojnijim, smirenijim i osetljivijim za osećanja drugih.
Međutim, posle perioda od 18 meseci do 4 godine telo nam se navikava na materije koje su izazivale ova uzbuđenja i u akciju stupaju nove hemijske supstance – endorfina, koji se prirodno luči u mozgu, izazivaju smirenost i spokojstvo i vode stabilnijim odnosima i jačoj vezanosti za partnera.
Ovo objašnjava zašto se neke osobe ne mogu duže zadržati u jednoj vezi. Oni koji žude za intenzivnim emocijama i uzbuđenjima napuštaju odnos čim nivo materija koje podstiču zaljubljenost počne da opada.
Oksitocin smanjuje stres i socijalnu anksioznost, podiže samopouzdanje, ima protivupalno dejstvo, a neka istraživanja su pokazala da povećava i velikodušnost.
I najobičnija misao je hemijski proces koji se odvija u našem mozgu, a kada su emocije u pitanju, hemijski procesi su još snažniji i kompleksniji.
Tako da je potraga za pravom ljubavi, ništa drugo nego potraga za pravom hemijom…
Komentari (0)