Jednu od najvećih povreda ljudskih prava koja je zabeležena u istoriji Evrope napravila je jedna od članica EU – Slovenija, 1992. Tada je elektronskim putem izbrisano 25.630 građana iz spiska registrovanih osoba koje su živele na njenoj teritoriji.
Za Objektiv govori general Božo Novak, aktivista ovog udruženja, koji kaže da je Slovenija napravila neviđeni presedan u oblasti ljudskih prava, iako Ljubljana zamera zemljama koje ta prava krše.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
“Noćna mora kreće 26. 2. 1992, kada su nas građane koji smo imali uredne papire slovenačke vlasti bukvalno, elektronskim putem, izbrisali sa spiska svojih građana. One koji su bili van Slovenije zatekla je surova istina i blokada na granici, a oni koji su nakon 26. februara bili u Sloveniji smešteni su u kolektivne centre i vraćeni za Srbiju i BiH”, kaže Novak. Vlastodršcima u Ljubljani nije bilo dovoljno ni to što je Ustavni sud doneo odluku da je takvo “brisanje” neustavno, već su u Skupštini izglasali zakon po kojem su ti građani zapravo građani drugog reda.
STRAZBUR NA STRANI PRAVDE
“Vlasti u Sloveniji su malo promenile ploču kada su ih Kurić i njegova grupa (tako se i taj slučaj zove u Strazburu) tužili ovom sudu za ljudska prava. Veštaci koje je poslao Strazbur ustanovili su da je došlo do grubog kršenja ljudskih prava i procenili da na ime odštete Ljubljana mora da isplati od 30.000 do 50.000 evra po pojedincu”, kaže Novak i dodaje da se, kada bi se ta brojka pomnožila s brojem ljudi kojima su uskraćena ljudska prava, došlo do iznosa od milijardu i dvadeset i pet miliona evra, što bi Slovenija morala da nadoknadi na ime odštete. Međutim, to nije sve, ako se u obzir uzmu i stanovi, jer prema Zakonu o nepokretnosti Republike Slovenije, stanarsko pravo je oblik vlasništva – ti stanovi su plaćani iz fonda za nekretnine u to vreme, i ti ljudi imaju prava preče kupovine.
“Na to se mora dodati i deo privatizacije koju je sprovela država Slovenija 1993. godine”, napominje Novak i ističe da je “dežela” napravila privatizaciju, tako da je sva društvena preduzeća stavila u jedan koš i akcije podelila svojim državljanima.
“Prema slovenačkom ustavu i mi “Izbrisani” imamo prvo na te akcije.”
Novak kaže da je, Slovenija te stanove davala drugim licima na korišćenje, jer je htela da ti stanovi budu deo sukcesije između bivših republika Jugoslavije.
“U tome su se prevarili, jer ti stanovi nisu bili u vlasništvu republika bivše Jugoslavije, već smo mi imali stanarsko pravo”, ističe Novak.
TRIK LJUBLJANE
“Izbrisani” su nakon odluke Strazbura uputili prigovore preko poznate advokatske kancelarije “Sakuci” u Ljubljani, ali je Slovenija 2010. donela zakon po kojem se ovo pitanje mora rešiti do 2013, uz odgovarajuću dokumentaciju.
“Ali tek smo tada videli u čemu je trik – mnogi su odbijani zbog nepotpune dokumentacije. Niko od nas nije stigao na vreme da preda celokupnu dokumentaciju do kraja 2013. godine”, zaključuje Novak.
Autor: Filip Radojčić
OVU I OSTALE ZANIMLJIVE PRIČE MOŽETE PROČITATI U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA KOJE IZLAZI DANAS, 11. JANUARA
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)