Oko 30 odsto pacijenata s teškim moždanim udarom umre, a sada, kada imaju i šlog i koronu, smrtnost je oko 50 odsto.
Praktično svaki drugi pacijent koji ima kovid i težak šlog umre, kaže u intervjuu za Kurir neurolog dr Marjana Vukićević, v. d. direktora bolnice “Sveti Sava”.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
A oni koji prežive i šlog i koronu uglavnom imaju težak invaliditet?
– Definitivno je klinička slika teža kod pacijenta koji imaju kovid. Moždani udari su obično teški, a pa i invaliditet jeste najteži kod njih. To je najčešće vezanost za krevet, nemogućnost samozbrinjavanja. Obično je u pitanju oduzetost jedne polovine tela, a vrlo često i nemogućnost govora.
* I to je nepovratan proces?
– Nažalost, nepovratan.
* Početkom novembra deo bolnice „Sveti Sava“ ušao je u kovid sistem. Koliko pacijenata imate?
– Imamo 68 pacijenata, a kapacitet nam je 60, dodali smo krevete jer su sve bolnice pune. Među pacijentima imamo i one koji imaju samo kovid i upalu pluća. Tri pacijenta su intubirana, a sedam na neinvazivnoj ventilaciji. Od 6. novembra, kada smo otvorili kovid odeljenje, imali smo 230 prijema.
* Koliko godina ima najmlađi pacijent s moždanim udarom i koronom?
– Ima 37 godina, ali pacijenti su nam najčešće starosti između 60 i 70 godina. Najlošija prognoza je za one preko 80 godina, ali ima i njih koji odu kući. Ako imaju težak moždani udar i teške kovid komplikacije, tu je preživljavanje minimalno.
* Trideset sedam godina je stvarno malo da dobijete moždani udar.
– Da bi se utvrdila direktna uzročno-posledična veze s koronom, morate da isključite sve druge uzroke moždanog udara. Pogotovu za mlade, jer tu su i genetika i druge stvari. Još čekamo sve rezultate za tog pacijenta da bismo isključili i druge uzroke.
* Šta to, konkretno, korona uradi da dovede do šloga?
– Nijedno istraživanje u svetu još nije detaljno odgovorilo na to pitanje, ali našim posmatranjem i nekim iskustvom po evropskim bolnicama došli smo do toga da se moždani udar može javiti u akutnoj fazi korone i da je posledica najčešće poremećenog metabolizma u tom trenutku. Visoka temperatura dovodi do dehidratacije i ako pacijenti imaju neke faktore rizika za moždani udar, onda su oni u pojačanom riziku da do toga i dođe.
* Koji su to faktori rizika?
– Oni koji imaju srčane probleme, sa aritmijom, atrijalnom fibrilacijom, koja inače pospešuje stvaranje ugrušaka, odnosno trombova. Zatim hipertenzija – svi naši pacijenti imaju povišen pritisak. A neretko imaju i šećernu bolest, ima dosta pušača. Tako da oni već donekle imaju nekakva oštećenja. Kovid samo pospešuje sve to u smislu nastanka moždanog udara. Medutim, postoje i postkovid stanja, odnosno moždani udari posle preležane korone. Upravo smo imali pacijentkinju od 62 godine, koja je u postkovod fazi imala potpunu zapušenost karotidne arterije i arterije u mozgu. Kod nje je urađena trombektomija, izvađeni su trombovi iz krvnih sudova. I da nije prepoznala znake i došla na vreme, teško da bi ostala bez ozbiljnih posledica.
* Koliko korona ubija s tim odloženim dejstvom?
– Smatra se da su tri nedelje posle kovida presudne. Ali tek ćemo utvrditi da li koronavirus ima nekog hroničnog uticaja na nastanak moždanog udara.
* Šta je to što ti ljudi moraju da prepoznaju kao znak šloga, pa da se odmah jave u bolnicu?
– Najlakši i prolazni simptomi koji mogu da traju 10 minuta. Da im 10 minuta bude oslabljena ruka, da trne noga i ruka, da ne mogu pravilno da izgovore neke reči. I to obično samo od sebe prođe, neki popiju lek za smirenje ili aspirin. Međutim, to je samo predznak da moždani udar može da bude mnogo teži i ozbiljniji i da ne treba da izbegavaju da dođu u bolnicu na pregled.
Komentari (0)