DECO, IGRAJTE FOOTBALL MANAGER

Saša zbog strašne bolesti ostao nepokretan i bez pamćenja: Čim je zaigrao OVU igricu, sve se promenilo!

Potpuno neverovatna priča pisca kome je "Football manager" spasio život

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: Instagram/Sharad Wemalantan/The Sun

Čovek kojem je dijagnostifikovan Giljen-Bareov sindrom, kako on kaže, spasio je svoj život igrajući popularnu igricu Fudbal menadžer.

Šarad “Saša” Vemalanatan je pisac iz Kuala Lumpura koji samo što je diplomirao na Koledžu za umetnost i dizajn u Džordžiji (SAD), tada mu je život krenuo nizbrdo.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

“Živo se sećam toga”, rekao je Šarad za SPORTbible.

“Gledao sam TV na mojoj sofi kada su mi noge utrnule. Pokušao sam da odšetam do kuhinje i napravim sebi piće ali nakon što sam se odgurnuo, kolena su mi klecnula i pao sam glavom na pod”, najavljuje nevereovatnu priču.

Foto: Instagram/Sharad Wemalantan

“Tada sam shvatio da nisam imao kontrolu nad celim telom od vrata nadole i onesvestio se. To se događalo narednih nekoliko sati dok sam mogao da čujem kako mi zvoni mobilni iz spavaće sobe na spratu. U to vreme sam živeo sam jer moj ukućanin se nedavno preselio”, iskreno govori pisac.

“Koristeći zglobove i nokte, odvukao sam se uz stepenice i uvukao se u svoju spavaću sobu. Pozvonio sam poslednjoj osobi s kojom sam prethodno razgovarao i molio je da pozove hitnu pomoć. Kad sam čuo da dolaze, pao sam licem prvo niz stepenice i uspeo da puzim ka napred da otključam ulazna vrata”.

“Dok su utrčavali, promrmljao sam da se ne mogu pomeriti. Nisam znao šta nije u redu”, rekao je Vemalanatan.

34-godišnjaku je kasnije dijagnostikovan Giljen-Bareov sindrom, inače vrlo retko i ozbiljno stanje koje pogađa živce.

Iako se može lečiti i većina ljudi se na kraju potpuno oporavi, povremeno može biti opasna po život, a neki oboleli ostaju sa dugotrajnim problemima.

“Lekari su jednostavno objasnili da sam ‘pobedio u genetskoj lutriji’. Ništa nisam mogao učiniti da se to ne dogodi.”

To stanje uklanja mišićnu masu, a u slučaju Šarada mu je oduzeo osećaj koji ima od grudi prema dole. Ali jedan od ostalih simptoma bio je kratkotrajni gubitak pamćenja.

Foto: Instagram/Sharad Wemalantan

On je ponovo morao naučiti kako hodati, jesti i pisati.

“Obilno sam se znojio uprkos klima-uređaju i kratkim pantalonama, ali najgori deo nije bio fizički. Ne bih mogao da zadržim nove informacije nakon tri minuta i gubio bih memoriju koju bih imao kadgod bih zaspao.

“Moj očaj je neizbežno doveo do besa. Stalni gubitak pamćenja, zbunjenost i bol bili su neodoljivi. Bilo je dana kada se osećalo kao da ne mogu disati. Bila su zaista mračna vremena. Skoro sam želeo da umrem. Morao sam vrlo brzo da dođem u spoznaju da moj život više nikada neće biti isti.

“Sakrio sam se. Prestao sam da komuniciram sa porodicom i prijateljima koji su mi obećali da će doći da me vide čim im se ‘otvori raspored’, ali na kraju nikada nisu. Bio sam toliko usamljen i u svetu bola da niko mogao da razume”, nastavlja svoju potresnu priču pisac.

Šarad je bio na lošem putu, pa je odleteo kući u Kuala Lumpur u Maleziji i ubrzo je odlučio da okuša sreću i počne sa igranjem Fudbal menadžera, prvi put otkako su se simptomi počeli pojavljivati.

Foto: Instagram/Sharad Wemalantan

Dok mu je ekran za učitavanje bljeskao preko ekrana, brzo je ponovo otkrio ljubav prema igri… i svom sećanju.

„Počeo sam da se sećam formacija, vežbi za vežbanje, kako da rotiram svoj tim, uravnotežujući finansije, poboljšavajući objekte, održavajući odbor i navijače – i čak sam gotovo instinktivno znao koju taktiku da igram protiv određenih timova“, rekao je on.

„Moji lekari su bili zapanjeni jer dok se ranije nisam mogao setiti dana u nedelji, pa čak ni filma koji sam upravo gledao, sada sam mogao da donosim kognitivne odluke koje nijedno medicinsko osoblje nije moglo da prekrši.

“Sećam se da sam svojoj mami pričao o igri, koja se složila da ne samo da mi se vraća pažnja i snaga, već su počele da prolaze i niti moje stare ličnosti. Bio sam manje ljut i zaista pozitivniji.

„Verujem da je igra uspela da izleči moj izlomljeni um i da me je na taj način ojačala kao osobu”, otkriva potpuno šokantne detalje iz svog života ovaj 34-godišnjak.

Foto: Instagram/Sharad Wemalantan

Šarad kaže da mu je Fudbal menadžer „gotovo odmah“ popravio pamćenje i, naravno, to mu je poboljšalo celokupno raspoloženje.

“Nateralo me je da se vratim protiv ove bolesti koja mi ne oprašta i koja mi je skoro oduzela život. Osmeh mi se vratio i zaista sam počeo da verujem da mogu da preživim ovu bolest.”

Posle mnogo meseci iscrpljujuće fizioterapije, radne terapije i hidroterapije, Šarad je na kraju pobedio i oprostio se od svojih invalidskih kolica.

„U mojim dobrim danima, malo ljudi zaista primeti moje mlitavosti“, ističe on.

„Nemojte me pogrešno shvatiti, nikada neću moći da postignem status profesionalne balerine napredujući, ali, živ sam!”

Na kraju ove priče, Šarad je upitan da li želi da pošalje poruku onima iza kulisa u Fudbal menadžeru, to je, bio, emotivan trenutak.

“Prvo, da li zapošljavate momke?” kroz smeh je upitao.

“Ali, ozbiljno… Hvala vam. Hvala vam na onome što radite. Hvala svima na svemu što radite.

„Franšiza poput Fudbal menadžera ne sastoji se samo od jednog pojedinca niti od jednog tima, već od mnoštva talentovanih profesionalaca širom sveta iz mnoštva jedinstvenog porekla, skupova veština i životnih iskustava koji teže iz godine u godinu da navijačima daju najbolje fudbalsko iskustvo iza ekrana računara”.

“Ne proizvodite računarske simulacije. Pravite magiju. Hvala vam”, završio je ovu neverovatnu priču Šarad Vemalanatan, pisac iz Kuala Lumpura.

Čudesna sudbina Paola Rosija: Kalčopoli pre Kalčopolija, magija 1982. i oduševljenje Beogradom (VIDEO)

Izvor: Objektiv.rs, The Sport bible

Komentari (0)

    Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!

Ostavite komentar