Izborni uslovi – pravila, propisi i rokovi sadržani su u Uputstvu, koje donosi Republička izborna komisija.
Na izborima 2020. godine cenzus će biti 3 odsto, dok će žene na listama biti zastupljene 40 odsto, a uvode se i konkretnija pravila za učešće stranaka nacionalnih manjina na izborima.
Prošle godine usvojeni su Zakoni koji regulišu izbornu kampanju, pa se tako državnim funkcionerima zabranjuje da u radno vreme obavljaju bilo kakvu političku promociju, a moraju i jasno sagovornicima da predoče u kojoj funkciji se obraćaju. Takodje, direktori javnih preduzeća, ukoliko javne resurse koriste za pomoć političkim subjektima ili vrše pritisak na zaposlene u vezi sa podrškom kandidatima, biće razrešeni. Najznačajniju ulogu u izbornom procesu imaće Agencija za borbu protiv korupcije, kojoj će državni i lokalni organi koji su finansirali političke subjekte, morati da u roku od tri dana dostave eventualne tražene podatke, a Agencija je u obavezi da odluči u roku od 5 dana i donese rešenje da li je zakon povređen.
Tokom 2019. godine održan je i međustranački dijalog između vlasti i opozicije o izbornim uslovima. Vlada je usvojila deset zaključaka u cilju poboljšanja izbornog procesa.
U očekivanju zvanične objave datuma održavanja izbora i definisanja uslova za izbore 2020, evo kakvi su uslovi bili prethodnih godina.
Vanredni parlamentarni izbori 2016. godine održani su 24. aprila, uz istovremeno održavanje i lokalnih i izbora za Skupštinu Vojvodine. Izborne liste koje su se kandidovale, morale su da prikupe najmanje 10.000 potpisa, da bi kandidatura bila prihvaćena od strane Republičke izborne komisije (RIK), a liste nacionalnih manjina podršku najmanje 3.000 birača. Važio je cenzus od 5 odsto, a za liste nacionalnih manjina prirodni cenzus. Biračka mesta na teritoriji Srbije bila su otvorena od 7 do 20 časova. Izborna tišina je trajala od 21. aprila u ponoć, a završila se po zatvaranju biračkih mesta.
Raspisivanju izbora 2014. prethodila je rekonstrukcija Vlade, izbori su održani su 16. marta, uz istovremeno održavanje i lokalnih. Izborne liste koje su se kandidovale, morale su da prikupe najmanje 10.000 biračkih potpisa, dok je listama nacionalnih manjina bila potrebna podrška najmanje 3.000 birača. Važio je census od 5 odsto, a za liste nacionalnih manjina prirodni cenzus. Biračka mesta na teritoriji Srbije bila su otvorena 16. marta od 7 do 20 časova. Izborna tišina je trajala od 14. do 16. marta u 20 časova.
Parlamentarni izbori 2012. godine održani su 6.maja. Prvi put se koristi jedinstveni birački spisak. Izborne liste koje su se kandidovale, morale su da prikupe najmanje 10.000 potpisa, a liste nacionalnih manjina podršku najmanje 3.000 birača. Za ulazak u parlament bio je potreban census od 5 odsto, dok je za liste macionalnih manjina važio prirodni cenzus. Biračka mesta na teritoriji Srbije bila su otvorena 6. maja od 7 do 20 časova. Izborna tišina je trajala od 4. do 6. maja u 20 časova, kada su biračka mesta zatvorena.
Raspisivanju izbora 2008. godine prethodila je inicijativa Vlade upućena tadašnjem predsedniku države za raspuštanjem parlamenta, zbog pogoršanih odnosa između stranaka koje su činile Vladu – DSS i Nove Srbije sa jedne i DS-a i G17 PLUS sa druge strane. Izbori su održani 11. maja, zajedno sa lokalnim. Izborne liste koje se kandidvale morale su imaju potpise 10.000 birača, kako bi kandidatura bila prihvaćena. Uputstvom RIK-a bilo je predviđeno da liste nacionalnih manjina moraju imati podršku najmanje 3.000 birača, međutim, 9. aprila je Ustavni sud Srbije, postupajući po žalbi Srpske radikalne stranke, poništio to smanjenje, tako da je i za te liste važio isti broj potrebnih postpisa predviđen zakonom. Izborne liste morale su preći census od 5 odsto, dok za liste nacionalnih manjina census nije postojao. Biračka mesta na teritoriji Srbije bila su otvorena 11. maja od 7 do 20 časova. Izborna tišina trajala je od 9. do 11. maja u 20 časova, kada su biračka mesta zatvorena.
Raspisivanju parlamentarnih izbora 2007. godine prethodio je referendum kojim je potvrđen novi Ustav, kao i donošenje Ustavnog zakona (po kojem se izbori moraju održati najranije u roku od 60, a najkasnije u roku 120 dana od dana njegovog tupanja na snagu, decembra 2006. godine). Takođe, svi ministri iz stranke G17 PLUS su 1. oktobra 2006. podneli ostavke nakon prekida pregovora o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji. Izborne liste koje su se kandidovale morale su da prikupe najmanje 10.000 potpisa, a liste nacionalnih manjina podršku najmanje 3.000 birača. Važio je census od 5 odsto, a za liste nacionalnih manjina census nije postojao. Biračka mesta na teritoriji Srbije bila su otvorena 21. januara od 7 do 20 časova.
Izborna tišina, počela je 18. januara 2007. u ponoć, a završila se po zatvaranju biračkih mesta.
Raspisivanju izbora 2003. godine prethodilo je ubistvo predsednik Vlade, Zorana Đinđića, 12. marta. Oktobra meseca 2003. godine, Skupština Srbije počela je raspravu o izglasavanju nepoverenja Vladi, koju je inicirala opozicija. Usred te rasprave, 13. novembra, tadašnji v.d. predsednika Republike, Nataša Mićić, raspustila je parlament i raspisala vanredne skupštinske izbore za 28. decembar.
Prevremeni parlamentarni izbori 2000. godine održani su 23. decembra u skladu sa sporazumom koji su 16. oktobra potpisali SPS, Demokratska opozicija Srbije i SPO, a posle odlaska Slobodana Miloševića sa vlasti.
Izbore za poslanike raspisuje predsednik Republike, a sprovode ih Republička izborna komisija i birački odbori.
Komentari (0)