Na 1170. kilometru toka Dunava, u samom srcu Beograda, nalazi se dragulj prirode – Veliko ratno ostrvo. Najpoznatije po čuvenoj plaži Lido, omiljenom mestu za kupanje i odmor među Zemuncima, ono je mnogo više od toga – zaštićeno prirodno dobro, stanište retkih biljnih i životinjskih vrsta, i sklonište od zime za ptice sa severa Evrope.
Naša prestonica nije jedinstvena samo po tome što je preko 30 puta izbrisana sa lica zemlje, niti po tome što se nalazi na ušću dveju velikih reka. Upravo na tom ušću je, od materijala koji je reka nanosila na nekadašnji dunavski sprud, vremenom nastalo ostrvo.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Na starijim kartama Beograda označeno je kao „Donauinsel“ (na nemačkom Dunavsko ostrvo), a svoje današnje ime duguje upravo burnoj istoriji našeg glavnog grada.
I Veliko i malo ratno ostrvo su izronili tokom 16. veka, onog koji će označiti prekretnicu u istoriji Beograda – u tom veku je, nakon dve neuspešne opsade u prethodnom, naša prestonica prvi put osvojena od strane Turaka. Upravo se tokom opsade vojske sultana Sulejmana Veličanstvenog ovo ostrvo pominje prvi put. Svoje ime će zaslužiti u narednim vekovima, usled mnogobrojnih ratova koje su Osmanlije vodile protiv Austrijanaca, napadajući njihov najbliži grad Zemun, upravo preko ostrva.
Pored bujnih šuma koje prekrivaju ostrvo, na njemu su godinama uspevali i krompir, paradajz, pasulj, boranija, grašak i to ne bilo kakvi, već najukusniji u celom Beogradu. Godinama je na zemunskoj pijaci bilo najtraženije upravo povrće sa ostrva, kao i čičoka – posebna vrsta krompira koji je mnogo zdraviji od običnog.
Dve godine pre nego što ga je država zaštitila, ostrvo je bilo mesto održavanja prvog (i poslednjeg) muzičkog festivala „Eho“. Te 2003. Beograd je žarko želeo svoju verziju novosadskog „Egzita“, pa su se organizatori svojski potrudili da se svetu predstave što atraktivnije – festival je u inostranstvu reklamiran kao spoj Ibice i Glastonberija, a glavne zvezde su bile „Morčiba“ i „Sonik jut“. Jedan od popularnih reklamnih slogana bio je „Jedna ptica ne čini žurku“, i upravo će ptice, koje vekovima žive na ostrvu, biti zaslužne za to što se ova velika žurka više nikada nije ponovila. Gradske vlasti su shvatile da ogromna buka i hiljade posetilaca čine nepopravljivu štetu po živi svet na ostrvu, te su ga ubrzo zaštitile.
Danas je ostrvo u celosti moguće obići samo uz pratnju vodiča. Opština Zemun svake godine tokom jula i avgusta organizuje ekološke pešačke ture sa adekvatnim vodičem, od kojeg možete saznati razne zanimljive detalje o ostrvu i njegovim stanovnicima. Šta smo mi zabeležili tokom šetnje, kao i šta su nam rekli posetioci ostrva, pogledajte u videu:
Piše: Ivan Marinković
Video: Danilo Krša
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)