Ispovest Nebojše Pajkića: Isidora je devojčica koja veruje u čuda, u najtežim bolovima pomaže drugima

Nebojša Pajkić je u kolumni opisao borbu za sakupljanje novca, ali i borbu za život svoje supruge

Foto/E-stock

Nebojša Pajkić je sa ljubiteljima književnosti i poštovaocima Isidore Bjelice podelio svoju, ali i Isidorinu potresnu ispovest, za koju je rekao da se nada da Isidora neće čitati, jer bi bila ljuta na njega zbog njegove otvorenosti, pišu Novosti.

Preminula Isidora Bjelica: Spisateljica izgubila borbu sa opakom bolešću

“Sam dragi Bog zna koliko je bolova, terapija, igala, otrova, operacija pretrpela za ove dve godine”, napisao je Nebojša Pajkić, suprug Isidore Bjelice, 2015. godine u svojoj kolumni, opisujući strašnu borbu svoje žene sa najtežom bolešću, u nadi da će se ona ipak izlečiti uz pomoć ljudi dobre volje.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

“Svaki put iznova ustajući kao feniks kada su svi misli da je gotovo. Dane i dane posle najtežih terapija, kada je mislila da prosto više ne može samo kada bi pogledala na našu decu, ne znam ja ni odakle ni kako nalazila je novu snagu da izdrži, da pokuša da preživi zbog njih govoreći da su suviše mali da bi ostali bez majke u ovom palom svetu”, napisao je Pajkić

“Posle prve operacije dala je sve od sebe, prošla rigorozne terapije, posle kada se vratilo izdržala je najteže hemioterapije, a sada kada se pre mesec dana vratilo i kada je bila zahvaćena i jetra i pun stomak vode, kada su svi odmahivali da je kraj ona je rekla: “Ne mogu još da ih ostavim Nebojša, ne mogu”…Noćima i noćima molila se presvetoj Majci Božijoj da joj pomogne. sidora kaže da kada zbog jezivih bolova i vode u stomaku ne može da misli i ništa govori onda samo priziva Bogorodicu…Tako je i sada bilo i opet je počelo da se dešava čudo, da se voda povlači, a onda je dobila alergije. Bili smo na ivici da se izvuče po treći put, a onda je dobila alergije”, dodaje on.

Lav Pajkić ne može da sakrije tugu: Emotivnom slikom se oprostio od Isidore Bjelice (FOTO)

“Izlaz je bio jedino u IPT terapiji u Švajcarskoj, ali mi posle dve i po godine bolesti prodavanja svega što smo imali nismo imali odakle to da platimo. Isidora je uvek sakrivala koliko smo se mučili sve ove godine, volela je da se šali da živi kao cvrčak, a radi kao mrav… Ona nije htela da se to zna, ona stavi šešir i ode među hiljadu ljudi i onda pomaže njima, daje im savete, teši ih, plače i smeje se sa njima. Nismo znali šta da radimo. Ostala je samo biblioteka. Tu su sve moje i njene zajedničke knjige, tih 3.000 knjiga je jedino što je ostalo, pored Isidorinih šešira koji nikome ne trebaju osim njoj. Zvao sam ljude koji godinama duguju Isidori novac za razne projekte. Ponos je ponos, rekla je Isidora, ali prvo što izgubiš sa kancerom je svaka taština”

“Onda stavi na Tviter da prodajemo biblioteku, vidiš da se na oglas niko ne javlja – rekao sam joj. Tu su sve one knjige koje je i njen deda kao predsednik udruženja književnika dobio sa potpisima Andrića, Selimovića… Tu su njene knjige koje su joj poklonili i najveći svetski pisci Arabal, Markes… Tu su knjige i njene prabake.kknjižica njenog omiljenog Bajrona koju je dobila ni manje ni više od Lejdi Di… Zatim su iz svih zemalja stizale su poruke ljudi koji su se molili za moju ženu i mi smo od najnesrećnije postali najsrećnija porodica jer pored toliko ljubavi ne može se više biti sam čak ni na ivici smrti Kada je Vlado Georgiev objavio da će praviti koncert za Isidoru ona je zagrlila decu i kroz suze rekla: – Jesam vam rekla da će se desiti čudo…”

“Naučile smo da je sve prolazno”: Pismo Bjelice ćerki Vili neće vas ostaviti ravnodušnim

“Moja žena je devojčica koja veruje u čuda i u najgorim situacijam, i u najtežim bolovima… Ovim putem ne želim da napišem ništa drugo osim jedno veliko hvala svim divnim dušama koje su mojoj ženi vratili snagu, a našoj deci dali mogućnost da ne ostanu bez majke u njenim četrdesetim… Tamo gde je ljubav je čudo samo po sebi… Isidora voli da kaže da ljubav mora da kruži, možda mnogi ne znaju, ali više od deceniju radila je desetine humanitarnih događaja za slepe, za sigurnu kuću, za decu pilota, za prihvatilište, za decu obolelu od raka, za osobe sa invaliditetom. Kada se i sama razbolela noći i noći je trošila snagu da odgovori na svako pismo, da pomogne, da da kontakt, savet… Sada se sva ta ljubav kao jedan nezaustavivi talas ljubavi vratila njoj… Na Balkanu pisci takvu ljubav najčešće dobiju kada je prekasno, Isidora je dobila na vreme, dok još ima nade… Hvala vam, Bog vas blagoslovio za dobrotu i milost…”, pisao je tom prilikom Nebojša Pajkić.

Izvor: Novosti

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju

Komentari (0)

Ostavi komentar

Ostavite komentar