Sladoled je poslastica poznata u čitavom svetu i gotovo da nema kutka na planeti gde ga ne konzumiraju.
Snaga sladoleda se najbolje ogleda u njegovoj moći da kroz vekove lagano osvaja sve zemlje i narode sveta, savlađujući prepreke svih vrsta i spajajući sve kulture, običaje i religije.
Sladoled je sklad ukusa i boja, praznik za oči, radost za nepca, melem za dušu.
Godine 1905, tada jedanaestogodišnji Frenk Iperson iz San Franciska u Kaliforniji izumeo je popularnu poslasticu za vrele dane – sladoled na štapiću.
Međutim, do toga je navodno došlo pukom slučajnošću. Prema navodima kompanije “Popsikl”, jedne hladne večeri Fenk je ostavio mešavinu soda vode i aromatičnog praha sa štapom za mešanje u njoj na verandi.
Zbog hladnog vremena, kada se probudio idućeg jutra, našao je poslasticu na štapu.
Sedamnaest godina kasnije, 1922. godine, Iperson je služio svoje ledene lizalice na balu vatrogasaca, gde su privukle pažnju svih posetilaca.
Godinu dana kasnije, predstavio je ledeni sladoled na štapiću publici na plaži Neptun u zabavnom parku u Alamedi. Tamo je, takođe, postigao veliki uspeh.
Uskoro je podneo zahtev za patentiranje i dobio patent za svoj “zamrznuti konditorski proizvod” 1924. godine, a nazvao ga je “Epsikl ajs pop”. Nakon toga počeo je sa proizvodnjom različitih voćnih ukusa na štapićima od breze.
Iperson i njegovi partneri zaključili su ugovor s korporacijom “Popsikl”, ali je on prodao svoj patent “Popsiklu” nakon 1925. godine kompaniji “Džo Lou” iz Njujorka.
U to vreme, on je bankrotirao i morao je da likvidira svu svoju imovinu. Kompanija “Džo Lou” uzdigla je brend koji je postao veoma popularan.
Komentari (0)