Svake godine roditelji predškolaca imaju mnogo dilema i pitanja. Kako će se deca snaći u školskoj klupi, da li treba da znaju čisto da pričaju i pravilno izgovaraju sve glasove, da li treba da znaju da pišu i čitaju? Razmenjuju se iskustva sa drugim roditeljima, ali ostaje dilema da li su dovoljno pripremljena za prvi razred.
Odgovore na ova pitanja i roditeljske dileme, za Objektiv daje Lilijana Stanković, logoped, koja je radni vek provela u Domu zdravlja Savski venac, a radila je i pri razvojnom savetovalištu.
“Do pete godine dete završava artikulaciju glasova. Pravilan izgovor podrazumeva jasan i razumljiv govor. Deca predškolskog uzrasta najčešće imaju problem sa glasovima: R, L i Lj. To može da utiče na pisanje tih slova u tekstu jer, oni pišu onako kako izgovaraju. Druge izgovorne smetnje ne utiču na pisanje jer deca te glasove jasno čuju, ali ih izgovaraju uz šumove, nepravilan položaj jezika”, kaže Lilijana Stanković.
Dodaje da osim toga nepravilan izgovor glasova utiče na razumljivost govora i u vršnjačkoj grupi i pred učiteljicom te to svakako smanjuje kvalitet izgovorenog sadržaja. Zato savetuje da je izgovaranje glasova najbolje korigovati do polaska u školu.
“Može se to i kasnije, ali u toku školske godine opterećenost dece je sve veća. Korekcija se stavlja u drugi plan. Zato je važno na vreme otići kod logopeda kako bi roditelji mogli blagovremeno da dobiju savete i na vreme da sprovedu korekciju govora”, preporučuje Lilijana Stanković.
Uzrok nepravilnog govora može biti: loš sluh, dugo tepanje roditelja i okoline, imitiranje i podražavanje tepanja. Jedan od uzroka je i predispozicija ukoliko jedan od roditelja ima isti problem. Problemi sa anatomskim karakteristikama govornog aparata u smislu deformacije vilice, rešavaju sa stručnjacima ortodontima.
“Deci ne treba tepati. Ljubav iskazujte kroz neograničeno emotivno davanje, pružanje pažnje u svakom trenutku. Ugasite televizor, sklonite tablet, isključite mobilni u trenucima druženja sa detetom. Igrajte se sa decom sadržajima koje dete voli, kasnije blago uvodite sadržaj koji ćete vi nametnuti radi proširivanja informacija, znanja. Ako se pojavi otpor, razumite dete, ne namećite. Za to vam trebaju vreme i strpljenje. Uživajte u učenju pesmica, smejte se, čudite se, iznenadite se. Bodrite dete, poljubite ga, plješćite mu. Nagradite dete”, savetuje ovaj iskusni logoped.
Čitanje je proces usvajanja. Prvo se čitaju jednosložne reči slovo po slovo. Potom se ta ista reč ponovo čita kroz produžen izgovor pa se spaja sa drugim slovom takođe produženim izgovorom.
Savremena tehnologija je udaljila decu od roditelja. Zato deca kasnije progovaraju, teže uspostavljaju socijalni kontakt. Komunikacija sa roditeljima se gradi od rođenja. Treba je čuvati i nadgrađivati svakim danom.
“Deca predškolskog uzrasta nažalost imaju mali fond reči. Rečenice su im siromašne. Šturo prepričavanje priče po slikama, teško prepričavanje događaja ili opis roditelja. Sigurno je da veliki procenat dece ima tu sposobnost, ali odbija kroz dve tri rečenice. To ih “smara”, oni to ne vole. Naravno, zamena za razgovor, igru je ta moderna tehnologija pa i savremene igračke. O tome bi mogli da pričaju puno ali, uz upotrebu pet-šest reči kojim mogu približiti radnju. Moje dugogodišnje iskustvo govori da iz najbolje namere roditelj angažuje dete aktivnostima koje su zdrave (sport, strani jezik dok ni maternji nije savladan, igraonice i naravno stalno prisutan televizor i mobilni telefon). To jeste zdravo, ali umereno. Bez druženja sa detetom od rođenja, nećete primetiti na vreme koje teškoće i usporenosti može da ima dete. Ako se roditelj obrati logopedu za pomoć, uspeh je zagarantovan. Ali opet uz intenzivan rad roditelja u kućnim uslovima. Roditelj je glavni koterapeut detetu, uz savete logopeda koji su obavezni”, savetuje sagovornica.
Uloga logopeda je da detetu izazove zdrav glas, postavi ga u sve skupine i pozicije. Dete kod logopeda usvaja i u najvećem procentu koristi zdrav glas. Međutim, uloga roditelja je presudna.
“Ukoliko roditelj ne sprovodi vežbe kod kuće do stoprocentne upotrebe, dete polako sve češće koristi svoj prvobitni glas i vremenom se vraća na staro. Od roditelja zavisi da li će dete u potpunosti usvojiti znanje koje je dobilo kod logopeda. Neretko, roditelj procenjuje iz najbolje namere da će se neke smetnje (problem izgovora, agramatizmi, siromašan rečnik, loš kvalitet rečenice) izgubiti same odrastanjem deteta. To je gubljene dragocenog vremena”, poručuje Lilijana Stanković.
Ona napominje da je roditelj glavni govorni uzor svom detetu.
“Tehnike i vežbe u predškolskom uzrastu treba potražiti od logopeda. Sve zavisi od vrste govornog problema. Treba obratiti pažnju na brzinu govora. Usporavajte vaše dete vašim primerom. Dajte detetu vremena da kaže ono što misli, ne prekidajte njegov iskaz. Pokažite zainteresovanost za sadržaj koji iznosi. Jezičke sposobnosti obuhvataju sposobnost deteta da razume govor”, objašnjava ovaj stručnjak.
U predškolskom uzrastu dete bi trebalo da koristi rečenice sa pet, šest reči. Trebalo bi da reprodukuje i zapamti iskaz od više reči. Rečenica treba da bude gramatički ispravna uz prisustvo imenica, glagola, prideva, zamenica, priloga. U preškolskom uzrastu dete ima određen stepen jezičkih i motornih sposobnosti. To je uslov za savladavanje tehnike čitanja i pisanja.
“Roditelj može da uoči teškoće praćenjem deteta. Zato je preporuka da se dileme u vezi sa ovim aktivnostima reše u komunikaciji sa logopedom. Ako je roditelj preambiciozan, to može negativno da se odrazi na dete. Treba ga pratiti i u zavisnosti od sposobnosti deteta postepeno graditi ambiciju. Upotreba tehnologija može da olakša savladavanje prepoznavanja slova, a u zavisnosti od grafomotornih sposobnosti i pisanje”, kaže Lilijana.
Ne bi trebalo da postoje posledice ako dete ne ume da piše i čita u prvim školskim danima.
“To može da ih malo uspori, ali deca imaju stimulaciju od strane učitelja, takmičarski duh i vremenom ih stižu”, poručuje.
Dakle, nije obavezno da dete mora da zna da čita i piše. Zato, evo koje veštine bi trebalo da savlada do polaska u školu:
-na koje slovo počinje zadata reč
-trebalo bi da prepozna koja slova se nalaze u zadatoj reči
-da sklopi reč od zadatih glasova
-da podeli reč na slogove (uvek se počinje sa dvosložnim rečima)
-treba da zapamti sadržaj duži od šest reči i da ga reprodukuje
-treba da prepozna da li se u određenoj reči nalazi određen glas (npr. da li se u reči kosa nalazi glas S)
-igra na slovo na slovo (nabrajanje premeta, šta se jede, a počinje na određeno slovo)
-razlikovanje divljih i domaćih životinja
Lilijana Stanković poručuje da sve treba raditi kroz igru, da roditelj bude strpljiv i opušten.
“Dužina igre zavisi od deteta. Procenite zainteresovanost deteta, prilagodite se detetu pa postepeno produžavajte vreme igre. Obično deca imaju pažnju 20 minuta. Ako želi duže, prilagodite se detetu”, dodaje.
Pre polaska u školu dete treba:
-da prepoznaje slova
-da zna da drži olovku. Ako je dominantna leva ruka ne preusmeravajte dete
-treba da zna da iskopira oblik (krug, pravougaonik, trougao, znak plus (+)
-da seče makazicama po liniji
Sagovornica savetuje roditeljima da daju detetu da crta po želji.
“Crtanje po želji oslobađa, stimuliše maštu. Učite dete da se orijentiše u svesci. Istačkajte kose crte, uspravne, vodoravne. Pokažite kako da spaja, neka samostalno pokuša da napiše linije tog pravca. Crtajte talase mora, oblik meseca okrenut levo pa da desno”, predlaže logoped Lilijana Stanković.
U toku savladavanja pisanja, napominje, ne treba zaboraviti upotrebu kako štampanih tako i pisanih slova.
“Napisano treba da bude čitljivo. Lepo pisanje, svakako, zavisi od prirode deteta. Koristite grafitne olovke, drvene bojice, ne flomastere”, zaključuje sagovornica.
Piše: I. Kranjčević
Komentari (0)