Svaki vlasnik psa zna taj prizor: pas kojeg vodi šetnju, iznenada okrene glavu i pogleda nas. Čini se kao sitnica, ali naučnici je tumače kao važan oblik komunikacije. Psi, za razliku od većine životinja, imaju izuzetnu sklonost da nam gledaju u lice, a taj pogled im pomaže da ostanu povezani sa čovekom dok istražuju svet.
Naučni naziv,socijalno referenciranje
Stručnjaci ovo ponašanje povezuju sa pojmom “socijalnog referenciranja“. Kada se pas susretne sa nečim nepoznatim, na primer sa novim predmetom, on usklađuje svoju reakciju sa reakcijom vlasnika. Slično se ponašaju i mala deca prema roditeljima,pogledaju ih da vide da li je situacija bezbedna.
Jedno istraživanje objavljeno 2016. godine u časopisu Animal Behaviour testiralo je 72 kućna psa, 36 ovčara i 36 pasa molosoidnog tipa, snažnih pasmina tipa mastifa. Pas je trebalo da se susretne sa nepoznatom osobom, koja mu je pri tom prilazila na neutralan način. Vlasnici su dobili uputstvo da ostanu mirni, priđu toj osobi ili se povuku. Psi su se osvrtali ka vlasnicima i naizmenično gledali čas vlasnika, čas stranca. Kada se vlasnik povlačio, pas je ranije pogledao stranca, duže je čekao pre prvog kontakta i više se obraćao vlasniku.
Zanimljivo je da je naslov studije pokazao da psi reaguju na sam smer kretanja vlasnika, bez dodatnih znakova. Nadalje, mužjaci su manje tražili informacije od vlasnika nego ženke, a molosoidne pasmine bile su samostalnije od ovčara.
Kada je sve poznato, pas ne mora da se osvrće
Podatke o tome kako to izgleda u običnom životu daje istraživanje sa Univerziteta u Padovi. Snimljeno je 176 parova pas–vlasnik u šetnji ulicama i trgovima centra Padove i po zelenim površinama. Pokazalo se da većina pasa tokom šetnje ne mora često da gleda u vlasnike, verovatno zato što se ne nalaze u situacijama nesigurnosti. Pažnja prema vlasniku bila je najveća kod pasa koji su šetali bez povodca u zelenim zonama, što znači da pas koji šeta slobodno češće proverava gde je vlasnik.
Drugim rečima, ako se pas retko osvrće, to ne znači da mu je svejedno do vas. Najverovatnije se oseća sigurno i smireno.
Zašto baš psi?
Od davnina su psi odabirani da sarađuju sa ljudima. Poznati je rad iz 2003. godine, koji je u časopisu Current Biologyobjavio tim mađarskog naučnika Adama Miklošija. Psi i vukovi odgajani među ljudima suočeni su sa zadatkom koji se nije mogao rešiti. Psi su pogledali čoveka, a vukovi nisu. Autori su zaključili da je ključna razlika u spremnosti pasa da gledaju ljudsko lice.
Neki istraživači smatraju da su psi koji su se oslanjali na ljude i proveravali ih imali veće šanse da prežive i da se razmnože tokom pripitomljavanja, ali to je pretpostavka. Vlasnici ovčara, kažu stručnjaci, verovatno su navikli na psa koji čeka uputstva, dok su molosoidne pasmine odabirane da budu samostalnije.
Pogled koji vraća pogled
Eksperimenti iz Japana pokazuju i šta se dešava kada pas i čovek gledaju jedno u drugo. Prema pregledu istraživanja objavljenom 2021. u časopisu Frontiers in Psychology, nivo oksitocina, hormona povezanosti, raste kod vlasnika kada ga pas pogleda. Slično su zabeleženi i pojačani pokušaji pasa da privuku pažnju vlasnika kada ga vide da gleda u njih.
Šta nauka još ne zna
Naučnici upozoravaju da je tumačenje psećeg pogleda i dalje predmet rasprave. Jedna studija zaključila je da se osvrtanje psa u nerešivom zadatku ne mora tumačiti kao traženje pomoći. Druga, istraživačice Monik Udell, pokazala je da deo ovog ponašanja pas uči iskustvom sa ljudima, a ne samo da ga nasleđuje.
Zato ne postoji pouzdan odgovor na pitanje šta pas tačno misli kada se osvrne. Ali jedno je dokazano: taj kratak pogled je važan deo odnosa. Sledeći put kada se vaš pas osvrne, uzvratite mu pogled.
Komentari (0)