Priča porodice Mur iz Edmontona u Kanadi počela je rutinskim pregledom. Bred i Kimberli Mur odveli su četvoromesečnu ćerku Evelin na redovan pregled, kada su im rekli da treba da urade dodatne analize. Otkriveno je da je tumor zahvatio kičmenu moždinu, jedno plućno krilo i srce. Osam ciklusa hemoterapije uklonilo je tumor, ali je Evelin ostala paralizovana ispod ruku.
Roditelji su iz bolnice izašli zahvalni što im je dete živo, ali su tamo proveli osam meseci.
Kolica sastavljena za dva dana
Kada su se vratili svakodnevnom životu, shvatili su da Evelin mora da se kreće samostalno, da bi mogla da istražuje i igra se kao njeni vršnjaci. Nije bilo kolica dovoljno malih za njeno telo, pa su ih Bred i Kim napravili sami. Uprkos neiskustvu, prva “kolica” bila su gotova za samo dva dana. Snimak male Evelin u kućnoj izradi vozila obišao je svet, a porodična priča postala je međunarodna 2016. godine.
Terapija od koje se ne odustaje
Posle ranih dana usledilo je nešto što roditelji ne žele da prepuste samo sistemu. Alberta finansira mesečne kućne posete radnih i fizioterapeuta, ali je Evelinina majka želela više terapije za ćerku. Zato je Evelin postala najmlađa klijentkinja neprofitnog centra ReYu za oporavak od paralize u Edmontonu.
Tamo su je vezivali za traku za hodanje i sa nekoliko stručnjaka podizali joj noge, korak po korak. Trening je trajao skoro sat vremena, tri do pet puta nedeljno. Prema rečima osoblja centra, tako je ojačala mišiće i imunitet, a stekla je i kontrolu nad mokrenjem. Majka je to sažela rečenicom: “Jednostavno nema granica.”
Zajednički koraci
Najlepši deo programa za Evelin bio je trenutak kada bi se vezala za oca. Povremeno je dobijala specijalni pojas za kretanje zvani Upsee, kojim je pričvršćena za prednji deo očevih dugih nogu, a njihova četiri stopala stoje na istoj platformi sa cipelama. Time je njen otac ispunio ono što je želeo: da joj omogući osećaj hodanja, iako to ne može da radi samostalno.
Bred bi tada ukočeno koračao po sali, a u šali sebe nazivao džinovskim robotom iz Transformersa, dok je Eveiyn pokazivala rukom kuda želi da je odvede. Pomoću tog uređaja Evelyn je prvi put izašla da hoda napolju, ispred centra, i prvi put zabola nos u žbun.
Ljubav koja je veća od dijagnoze
Bred Mur je tada govorio da je neverovatno gledati napredak ćerke. Iz priče porodice ne izvire samo tehnologija, već i uverenje da dete može da doživi korake i kada ih ne može napraviti samo. Njihova priča inspirisala je mnoge druge porodice, sa sličnim problemima.
Komentari (0)