Ateroskleroza, to jest nakupljanje plaka u zidovima arterija, može godinama ostati bez ikakvih simptoma. Nova studija pokazuje koliko je to rašireno i koliko rano počinje. Rezultati studije REACT predstavljeni su u Minhenu, na kongresu Evropskog udruženja kardiologa (ESC), a istovremeno su objavljeni u časopisu New England Journal of Medicine.
Brojke koje iznenađuju
U istraživanje je bilo uključeno 16.808 odraslih osoba bez poznate kardiovaskularne bolesti, prosečne starosti 45 godina. Učesnici od 18 do 70 godina regrutovani su u Danskoj i Španiji. Tihu aterosklerozu istraživači su pronašli kod 57,1 odsto učesnika.
Najviše pažnje privukao je podatak o najmlađima. Otprilike jedan od 13 odraslih između 18 i 29 godina već je imao bolest u bar jednoj arteriji, dok se taj udeo među šezdesetogodišnjacima popeo na devet od deset. Među osobama od 18 do 29 godina plak je nađen kod 8,7 odsto muškaraca i 6,7 odsto žena.
Muškarci prvi, žene sustižu u menopauzi
Plak se ranije pojavljivao kod muškaraca, a kod žena je rast bio kasniji, ali izraženiji, u srednjim godinama. Istraživači navode da se bolest kod žena naglo ubrzava oko menopauze.
Za pregled su korišćeni napredni imidžing metodi kojima su proveravane arterije vrata, nogu i srca. Kod mlađih je plak obično nalažen na jednom mestu, često u arterijama nogu, a kod starijih na više mesta istovremeno. Većina ljudi sa plakom u srcu imala ga je i u arterijama vrata ili nogu.
Zašto klasične procene zakazuju
Možda je najvažniji nalaz da standardni sistemi procene rizika slabo hvataju ovu bolest. Uobičajeni metodi, uključujući skor SCORE2, otkrivaju samo mali deo ljudi koji već imaju tihu aterosklerozu. Rizik se danas procenjuje na osnovu starosti, pola, pušenja, krvnog pritiska i holesterola, a upravo na tome se zasniva odluka o preventivnom lečenju. Kako upozorava jedan od vodećih autora, dr Henning Bundgaard iz bolnice Rigshospitalet u Kopenhagenu, tako se mogu propustiti prilike da se spreče srčani i moždani udari kod ljudi kod kojih se plak godinama ranije nakupio.
Šta dalje
Istraživači smatraju da bi ručni ultrazvučni aparati mogli pomoći u otkrivanju plaka koji tradicionalne procene rizika ne prepoznaju. Planiraju i veliko kliničko ispitivanje da utvrde može li takav pristup usporiti bolest i sprečiti infarkte i moždane udare.
Stručnjaci ipak ne preporučuju da svako sada trči na skeniranje. Ključna poruka studije nije da je svima potreban pregled radi traženja plaka. Važno je da se o zdravlju krvnih sudova misli ranije nego što se do sada mislilo. Ko oseća zabrinutosti ili porodično opterećenje, treba da se posavetuje sa lekarom.
Ko stoji iza istraživanja
Studiju su predvodili profesor Henning Bundgaard iz Rigshospitalet-a u Kopenhagenu i dr Borja Ibáñez iz španskog Nacionalnog centra za kardiovaskularna istraživanja (CNIC). REACT finansira Novo Nordisk fondacija, a nastao je saradnjom danskih bolnica i CNIC-a. Projekat nadograđuje ranije istraživanje PESA-CNIC-Santander. Reč je o preseku stanja u jednom trenutku, a ne o praćenju ljudi kroz vreme. Zato studija pokazuje koliko je plaka prisutno, a ne koliko ljudi će zaista oboleti.
Komentari (0)