Predsednik Srbije Aleksandar Vučić večeras je bio gost Nacionalnog dnevnika na TV Pink od 18.30 časova.
Predsednik je na početku govorio o aferi “zvučni top”.
– Zašto je to izgledalo ubedljivo? Pa zato što je neko dodao huk poletanja aviona. Dakle, neko je tonski nalepio na ono što se tamo stvarno zbivalo: huk poletanja aviona, i zato je ljudima izgledalo kao da ih je nešto počistilo. I to je bio sve montiran snimak, i to su ljudi iz VJT-a, uz, sasvim sam siguran, podršku najstručnijih ljudi, uspeli do toga da dođu, jer se nikada niko ne bi usudio iz Višeg tužilaštva da izađe sa takvom pričom a da nije 100% siguran i da nije dobio najveću, rekao bih, potporu za bilo koji stav od najstručnijih ljudi u ovoj zemlji.
Suština je u tome da su oni i priču o “zvučnom topu” i priču o umrlom ili teško povređenom mladiću iz Valjeva, i priču o Jovanjici, i priču o Sarajevu u safariju, sve su oni to radili i izmišljali zato što je bilo potrebno da mene dehumanizuju i da dođemo do onoga danas o čemu je govorio gospodin Pajtić, stvarni lider Studentske liste. Stvarni lideri su oni, Dušan Petrović iz Studentske liste, dakle nikakva Studentska lista, na njoj nema studenata, stvarni lideri su Pajtić i Dušan Petrović.
– I on je to čak danas i rekao, pre nego što je Studentska lista predata, on je rekao: “To je najbolja lista”, zato što je on sastavljao. To su njegovi ideološki i, kako god još hoćete, sledbenici, i ja razumem da su oni zadovoljni. Međutim, meni se postavlja jedno drugo pitanje: izvinite, ljudi, kako je moguće? I gde sam ja pronašao odgovor za koji je važan ovaj “zvučni top”. Kako je bilo moguće da vi odjednom imate ljude koji uvek za sebe govore da su “slobodni građani”, da su oni ti koji nisu obavezani sendvičima, platama, primanjima i svim drugim, koji samostalno donose svoje odluke?
– Kako je moguće da samostalno donosite svoje odluke, a neko vas kao u tor tera da potpisujete listu koju niste ni videli, listu za koju i ne znate ko je prvi na njoj? Ne znate ni ko je drugi, ne znate ni ko je treći, ne znate ni ko odlučuje o toj listi, u krajnjoj liniji. Negde biste da nam vodite decu u budućnosti, samo ne znate gde biste ih odveli. Negde biste da nam vodite državu, ali niko ne zna gde biste to da nam državu odveli.
– Jer kada ljudima kažete “neko je pucao na vas”, bez obzira što je reč o notornoj laži, ljudi kažu: “Aha, okej, ako je taj pucao na nas, onda mi više nije važno. ” Onda mogu da glasam i za kamen na kupusu, i za bilo šta drugo, potpuno nevažno, radi se samo o mojim negativnim emocijama. Doveli su nam tim lažima društvo do ivice ponora i do ivice uvođenja potpune tiranije. Srećom, uspeli smo da se suprotstavimo. I ponosan sam što se nalazim na čelu liste, i što sam nosilac liste stvarno slobodnih ljudi.
– Ljudi koji hoće da brane demokratiju u ovoj zemlji. Ljudi koji neće da dozvole totalitarizam. Oprostite, molim vas, samo razmislite o jednoj stvari: danas su ljudi govorili “pa ne znamo ko odlučuje, ali oni najbolje znaju”. Pa to kod nas nije bilo ni ’46, ni ’47, dok je još Kominterna zapovedala. To je pitanje ko su oni. A sećate se, to je bilo i ’46, i ’47, i meni je moja baka pričala još kad nije smelo da se govori, baš kao ni danas.
– Kao što o njima ne sme ni danas da se govori, tako ni u to vreme nije smelo javno da se govori od partije, od Kominterne, od naloga koji su dolazili spolja, i tako dalje. I onda su govorili: “Kao zidovi imaju uši”, a stigao je nalog. Od koga? Ne zna se. Da li je stiglo od Kominterne ili od nekog partijskog organa? Ne zna se. Progutao te mrak. E, tako bi i danas. Oni bi da lustriraju, da dinstaju, da flambiraju, da teraju ljude da plivaju negde, samo nikad nam ništa nisu rekli šta bi da urade. Nikad nam nisu rekli jesu li za NATO ili ne. Nikad nam nisu rekli šta je to tačno što bi uradili po pitanju Kosova i Metohije, pošto vidim da su izbacili one koji su bili nacionalno orijentisani. Nikada nam nisu rekli šta bi to uradili po pitanju Republike Srpske, i kako bi okarakterisali zločin u Srebrenici.
– Oni koji pokažu ideologiju, ona je uvek antisrpska. A ovo je dezideologizovana masa koja pokušava da u čoporu prikaže svoju snagu i da zaplaši sve druge ljude. I srećan sam što postoje ljudi i postoje liste koje nisu uspeli da zaplaše.
– Mržnja i prezir su nešto drugo. Ja neretko sebi zameram što jedan deo njih prezirem, i to je moja greška, velika, i izvinjavam se građanima Srbije zbog toga. Nemam ja pravo da prezirem ni Bojana Pajtića, ni Dušana Petrovića, ni bilo kog od tih koji stvarno odlučuju o toj listi. Nemam pravo. Još nekoliko dana sam im predsednik. Nažalost, ponekad to nisam uspeo da sakrijem. I izvinjavam se svim građanima zbog toga. Mržnja je nešto drugo. Mržnja je najstrašnija emocija koja pre svega izjeda onoga koji takvu emociju ima. I danas je šef studentske liste, Bojan Pajtić, nedvosmisleno rekao: “Vučić je potcenio nivo mržnje”. I sasvim je moguće da je u pravu. To sam potcenio ne pre godinu ili dve, već pre jedno 4 ili 5 godina, kada nisam razumeo šta su radili preko programa N1 i Nova S. Radio sam, radio, radio, borio se, borio se zajedno sa svima vama da stvaramo nešto, da uradimo velike stvari, da gradimo puteve, da gradimo pruge, da gradimo naučno-tehnološke parkove, da podižemo plate, da podižemo penzije, da pronalazim vakcine kad je bio COVID, da se borim za respiratore, da radimo sve vreme.
– A oni su sve vreme radili na “zvučnom topu”, na Jovanjici, na Safariju, i na svim drugim mogućim lažima, od nepomenika do toga gde oni znaju kakav sam čovek, pa “Vučić je loš čovek”, “Vučić je ovakav i onakav”. I tada, kada vas dehumanizuju, kada vas predstave kao nekoga ko nije ljudsko biće, onda više vi nemate politički izbor. Da li vam se sviđa politika, bez obzira da li je tu ima, ili politika gde je i nema, više nije izbor. Pitanje je da li ste za čoveka ili onog koji nije čovek. I to je ono što su oni radili. I u tome su bili veoma uspešni, i u tome je jedan od dvojice šefova studentske liste potpuno u pravu. Ja sam to potcenio, samo ne sad. Srećom, razumeo sam to pre neke 3 godine, i dobro sam razumeo kada je sve ovo krenulo, i zato je naš otpor tiraniji u Srbiji i otpor razaranju svih demokratskih institucija, razaranju svih naših vrednosti, krenuo na vreme. I za mene je, znate, oni koji mrze, njihova mržnja uvek dovodi do blokada i zaustavljanja Srbije.
– Meni naređuju građani Srbije, a ne Kominterna i plenum – rekao je.
– Nemate pravo da blokirate fakultete, bilo kada i da ih pretvarate u sedišta političkih stranaka učesnika izbora. To je sve protivzakonito, to su radili prethodne dve godine i sad hoće opet da rade. Prošlo je vreme ludostima, nisu građani Srbije više tako blesavi niti zastrašeni kao pre godinu dana. Niko ih se više ne plaši nigde – rekao je Vučić.
– Predvodio sam otpor tiraniji nametnutoj spolja, otpor rušenju institucija. Srećan sam što mogu da nosim listu protiv onih koji bi tiraniju u Srbiju da nam vrate. Da li ćemo da pobedimo, to ćemo da vidimo, biće svakako teška utakmica.
– Naši penzioneri su to zaslužili, naši borci su to zaslužili, mnogo sam srećan – rekao je o pomoći države.
“27. ću podneti ostavku na mesto predsednika”
– Verujemo da će kroz potrošnju deo državi da se vrati, kao i kroz povećanje naplate PDV-a.
– 27. ću podneti ostavku na mesto predsednika. Obratiću se ljudima, najduže sam bio predsednik naše zemlje, ja to bez naših građana ne bih mogao. Verno sam služio građanima Srbije, verno, marljivo, posvećeno, borbeno, a onda idem kao običan građanin.
Rekao je da onda ide kao običan građanin, da je nabavio kamionče, ima svoj auto, ali i kamp kućicu da može da spava.
– Biće neko vlaško kolo, pa ću morati da ostanem do 1 noću – kaže Vučić.
Najavio velike skupove
Najavio je velike skupove u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i završni u Nišu.
– U Nišu su bile najjezivije slike gde su devojke pogađali kamenjem i jajima u glavu. Hoću da pružimo dodatnu podršku Nišu, Prokuplju, Leskovcu, Vranju, Pirotu i da tamo završimo pobedničku kampanju – naveo je Vučić.
Ističe da ćemo znati rezultate izbora kad se prebroje glasovi.
– Pobili bi oni nas svakog 15. u mesecu. To su bajke za malu decu. Niti će koga da biju, niti će koga da ruše – naveo je on
“Sve ispod 50 odsto, biću nezadovoljan”
– Sve ispod 50 odsto, lično ću biti nezadovoljan. Verujem da smo to zaslužili. Budemo li izgubili, kad pređemo 65-70 odsto uzoraka, ja izlazim i priznajem.
– Samo razmislite šta su planovi i programi, šta ko nudi građanima Srbije. Jer izbori nisu jedan dan, na izborima donosite odluku na naredne 4 godine.
Komentari (0)