Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju dan posvećen Prepodobnom Pimenu Velikom, jednom od velikih podvižnika iz Misira.
Još kao dečak posećivao je poznate duhovnike od kojih je sticao znanje i učio o veri. Jednom prilikom zamolio je starca Pavla da ga odvede kod Svetog Pajsija.
Kada ga je ugledao, Pajsije je Pavlu rekao: „Ovo će dete spasti mnoge, s njim je ruka Božja“. Pimen se kasnije zamonašio, a njegovim putem krenula su i dvojica njegove braće.
Jednom prilikom majka je došla u manastir želeći da vidi svoje sinove, ali je Pimen nije pustio unutra. Kroz vrata ju je upitao: „Da li više želiš da nas vidiš ovde ili onamo u večnosti?“ Majka je potom otišla radosna, govoreći: „Kad ću vas sigurno videti tamo, to ne želim da vas ovde vidim“.
Život posvećen molitvi i radu
U manastiru trojice braće, kojim je upravljao najstariji brat, avva Anubije, svakodnevni život odvijao se po strogo utvrđenom rasporedu. Tokom noći četiri sata provodili su u radu, četiri u snu, a još četiri u psalmopojanju.
Danju su od jutra do podneva smenjivali rad i molitvu, dok je vreme od podneva do večeri bilo posvećeno čitanju. Imali su samo jedan obrok tokom 24 sata, najčešće veoma skroman i sastavljen od zelja.
O njihovom načinu života govorio je i sam Pimen: „Mi smo jeli to što nam se predlagalo; niko nikad nije rekao: daj meni nešto drugo; ili: ja to neću. Na taj način mi smo proveli sav život u bezmolviju i miru“.
Prepodobni Pimen Veliki preminuo je u dubokoj starosti, u miru, tokom 5. veka.
Ovo su neke od mudrosti Prepodobnog Pimena Velikog:
“Ako se budeš pridržavao ćutanja, onda ćeš spokoj naći svugde – ma gde da živiš”.
“Ako ti je neko učinio zlo, učini mu dobro i tvoje dobro će pobediti zlobu”.
“Plač je dvojak – dela i čuva. Plačimo svom snagom pred dobrotom Bozijom dok nam ona ne učini milost”.
“Učiti bližnjeg je podjednako protivrečno sa smireno mudrenošću, kao i obličiti ga”.
Komentari (0)