Vlasnici velikih porodičnih kuća više neće biti tretirani isto kao vlasnici komercijalnih objekata. Prema predloženim izmenama Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, za kuće veće od 400 kvadratnih metara puna naknada obračunavaće se samo na površinu koja prelazi taj prag.
Direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Đorđe Milić za Blic objašnjava da je ovo jedna od tri najvažnije izmene u “Svoj na svome”.
Pored novog obračuna naknade, pojednostavljuje se izrada dokumentacije za upis posebnih delova objekata i precizira šta se smatra objektom završenim u konstruktivnom smislu.
Za građane koji su već podneli prijave najvažnija informacija jeste da sada ne treba samostalno da dostavljaju novu dokumentaciju. Agencija će ih obavestiti ukoliko je određeni predmet potrebno dopuniti.
Kako će se obračunavati naknada za kuće veće od 400 kvadrata
Za stambene objekte površine do 400 kvadratnih metara naknada će se obračunavati prema postojećem modelu. Kod kuća koje prelaze tu površinu, doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta neće se obračunavati na čitav objekat, već samo na svaki kvadratni metar iznad 400 kvadrata.
To znači da bi se kod kuće površine 450 kvadratnih metara doprinos obračunavao samo na dodatnih 50 kvadrata. Visina samog doprinosa zavisi od pravila prema kojima se on obračunava, dok Predlog zakona menja površinu na koju se primenjuje.
– Stambeni objekti klase A, površine do 400 kvadratnih metara, jesu porodične kuće. Ideja je da ljudi koji u njima imaju svoja porodična domaćinstva budu maksimalno oslobođeni naknada u visini doprinosa, dok će se za razliku iznad 400 kvadrata plaćati doprinos – objašnjava Milić.
Kako kaže, praksa je pokazala da je potrebno napraviti jasniju razliku između porodične imovine i objekata koji imaju komercijalnu namenu.
– Ovaj zakon je usmeren na očuvanje porodične imovine i na to da ljudi koji su svojim radom obezbedili krov nad glavom mogu po pojednostavljenoj proceduri da ga upišu. U primeni zakona videli smo da nije bilo dovoljno precizirano u kojim slučajevima se plaća puni doprinos, a kada se primenjuje fiksna naknada, kao kod porodičnih seoskih domaćinstava – kaže Milić.
U obrazloženju Predloga zakona koji je dostavljen Narodnoj skupštini navodi se da su kuće veće od 400 kvadrata u seoskim sredinama često višegeneracijski porodični objekti koji nisu namenjeni prodaji niti obavljanju privredne delatnosti.
Jednostavnije utvrđivanje površine stanova i poslovnih prostora
Druga važna promena odnosi se na dokumentaciju potrebnu za evidentiranje posebnih delova objekta, poput stanova ili poslovnih prostora.
Izmenama se uvodi specifikacija posebnih delova objekta, a preciznije će biti propisani i izgled i sadržina skice. Cilj je da katastar na osnovu jasnog tehničkog crteža može nedvosmisleno da utvrdi površinu i strukturu svakog dela nepokretnosti.
– Na taj način katastar nepokretnosti može da izvrši strukturiranje posebnih delova. Moći će tačno da se utvrdi površina stanova i njihova struktura, odnosno da li su jednosobni, dvosobni ili trosobni. Isto važi i za poslovni prostor koji se sastoji iz više celina – navodi Milić.
Predlogom je predviđeno da elaborat geodetskih radova i skicu neevidentiranih posebnih delova mogu da izrađuju inženjeri arhitektonske, građevinske i geodetske struke. Specifikaciju posebnih delova moći će da izrađuju inženjeri arhitektonske i građevinske struke.
Prema Milićevim rečima, reč je o tehničkom crtežu koji nije preterano zahtevan, ali mora dovoljno jasno da prikaže površinu i raspored posebnih delova objekta.
Ukida se zabeležba
Izmenama bi trebalo da bude uklonjen i jedan administrativni korak koji je usporavao postupak.
Reč je o zabeležbi zabrane raspolaganja koja se pojavljivala pre plaćanja naknade.
Do sada je, nakon evidentiranja uplate, bilo potrebno naknadno slati zahtev Republičkom geodetskom zavodu da se ta zabeležba ukloni.
– Ta zabeležba se više neće upisivati kao međukorak. Objekti za koje je naknada plaćena biće upisivani bez potrebe da se kasnije šalje poseban zahtev za njeno brisanje. Time bi postupak trebalo da bude efikasniji – objašnjava Milić.
Komentari (0)