Američko-izraelski rat protiv Irana izazvao je ozbiljne poremećaje u izvozu nafte i gasa sa Bliskog istoka i primorao više država Persijskog zaliva, od Katara do Iraka, da obustave ili smanje proizvodnju energenata, piše Reuters. Tokom vikenda smanjenje proizvodnje objavio je i Kuvajt.
Analitičari upozoravaju da bi i Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati uskoro mogli da budu prinuđeni na isti potez, jer im se skladišni kapaciteti za naftu brzo popunjavaju.
Kuvajtska naftna korporacija počela je da smanjuje proizvodnju i 7. marta aktivirala klauzulu o “višoj sili“, navodeći da je razlog zatvaranje izvoza kroz Ormuski moreuz i okolnosti koje su van kontrole kompanije.
Istovremeno, nacionalna naftna kompanija u Abu Dabiju saopštila je da aktivno prilagođava nivoe proizvodnje na morskim poljima kako bi očuvala, kako je navedeno, “operativnu fleksibilnost“.
Dodatni problemi pojavili su se u ključnom globalnom čvorištu za skladištenje i pretovar nafte u luci Fudžejra u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde je izbio požar nakon što se zapalio otpad u luci.
Irak upozorava na veći pad proizvodnje
Irak je takođe upozorio da bi proizvodnja mogla dodatno da opadne. Kao drugi najveći proizvođač u OPEK-u, ta zemlja je već smanjila proizvodnju za gotovo 1,5 miliona barela dnevno zbog ograničenih kapaciteta za skladištenje i izvoz.
Zvaničnici su 3. marta rekli agenciji Rojters da bi smanjenje moglo da dostigne i tri miliona barela dnevno u roku od nekoliko dana ukoliko se izvoz ne normalizuje. Prema podacima agencije, ukupna iračka proizvodnja u januaru iznosila je oko 4,1 milion barela dnevno, što čini približno četiri odsto svetske proizvodnje.
U Iračkom Kurdistanu, autonomnoj kurdskoj oblasti na severu Iraka, nekoliko kompanija privremeno je obustavilo proizvodnju na naftnim poljima iz predostrožnosti. Taj region je u februaru izvozio oko 200.000 barela dnevno putem naftovoda ka Turskoj.
Katar zaustavio deo proizvodnje LNG-a
Katar je 2. marta obustavio rad u pojedinim postrojenjima za tečni prirodni gas (LNG), čime su pogođena neka od najvećih svetskih postrojenja te vrste.
Kompanija QatarEnergy je dan kasnije smanjila i deo nizvodne proizvodnje, a 4. marta aktivirala klauzulu o “višoj sili“ u vezi sa isporukama LNG-a.
Saudijska Arabija, najveći svetski izvoznik nafte, privremeno je obustavila rad u rafineriji Ras Tanura, čiji kapacitet iznosi oko 550.000 barela dnevno. Istovremeno je počela da preusmerava utovar sirove nafte iz istočnih luka ka luci Janbu na Crvenom moru.
Saudijsko ministarstvo odbrane saopštilo je da je rafinerija 4. marta ponovo bila meta napada, ali da nije pretrpela štetu.
Poremećaji utiču i na Aziju
Izrael je, prema navodima agencije, takođe smanjio deo proizvodnje nafte i gasa.
Poremećaji u snabdevanju odrazili su se i na azijsko tržište. Kina smanjuje rad rafinerija i privremeno zatvara pojedine jedinice za preradu sirove nafte ili ubrzava planirane remontne radove zbog smanjenog dotoka sirovine.
Indija u međuvremenu traži alternativne izvore sirove nafte, tečnog naftnog gasa (TNG) i tečnog prirodnog gasa (LNG), kako bi se pripremila za scenario u kojem bi kriza mogla da potraje duže od 10 do 15 dana, izjavio je jedan vladin zvaničnik.
Indonezija takođe menja strategiju nabavke energenata i planira da poveća uvoz sirove nafte iz Sjedinjenih Američkih Država kako bi nadoknadila smanjenu ponudu sa Bliskog istoka.
Napadi na brodove u Ormuskom moreuzu
Pomorski saobraćaj kroz Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih ruta na svetu, gotovo je potpuno zaustavljen nakon što je Iran napao najmanje pet brodova. Trenutno je samo ograničen broj tankera u tranzitu kroz ovu ključnu pomorsku arteriju, kroz koju prolazi oko 20 odsto svetskog transporta nafte i tečnog prirodnog gasa.
Britanska organizacija za praćenje bezbednosti civilne plovidbe UKMTO prijavila je nekoliko napada na brodove u regionu od 1. marta, uključujući napad na tanker kod Kuvajta i na kontejnerski brod u Ormuskom moreuzu.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)